Usluge e-Albania, koja izdaje digitalna zvanična dokumenta, obustavljene su zbog sajber napada.

Ovaj članak je prvi objavio Faktoje.al, organizacija za proveru činjenica u Albaniji, kao deo regionalne inicijative Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju, uz njihovu dozvolu.

Premijer Albanije Edi Rama otputovao je u Brisel na prvu međuvladinu konferenciju sa EU, 19. jula 2022. godine, u vreme kada su sajtovi i servisi javnih institucija bili suočeni sa sajber napadom, koji je, prema podacima Nacionalne agencije za informaciono društvo, počeo u petak 15. jula popodne.

Albanci nisu mogli da koriste brojne vladine usluge jer su glavni serveri pokvareni. Upitan u Briselu da li Rusija stoji iza napada, Rama je rekao da ne može da kaže da li je Rusija bila deo ove igre. Po povratku iz Brisela, premijer Rama je na konferenciji za novinare 21. jula izjavio da velike sumnje padaju na dve države, ali nije naveo nijedno ime:

„Još uvek nemamo sve dokaze da odredimo jednu od dve veoma sumnjive zemlje, nadam se da ćemo to uraditi u budućnosti, ovo je najdelikatniji deo istrage.”

Rama je u julu pojasnio da je napad konačno odbijen a da su se, u međuvremenu, masovno vratili servisi za javnost na platformi e-Albania.

Stručnjak za sajber bezbednost, Besmir Semanaj, kaže za Faktoje da je ovo dobro organizovan i dobro sponzorisan napad države neprijateljske prema Albaniji. „Definitivno su koraci ka evropskim integracijama i članstvo u NATO-u jedan od glavnih uzroka“, kaže on.

Skoro dva meseca kasnije, Microsoft, kojeg je albanska vlada angažovala da vodi istragu o napadima, rekao je da iza njih stoji Iran:

Microsoft je sa velikim poverenjem ocenio da su 15. jula 2022. akteri koje je sponzorisala iranska vlada izvršili destruktivni sajber napad na albansku vladu, ometajući vladine veb stranice i javne usluge. Istovremeno, i pored destruktivnog sajber napada, MSTIC ocenjuje da je odvojeni akter iranske države procurio osetljive informacije koje su eksfiltrirane mesecima ranije.

Albanska vlada je 7. septembra dala osoblju iranske ambasade rok od 24 sata da napusti zemlju zbog velikog sajber napada za koji okrivljuju Iran. To je prvi slučaj da je zemlja prekinula diplomatske odnose zbog sajber napada. Diplomatsko osoblje se povinovalo.

Sajber napadi širom Zapadnog Balkana

Zemlje zapadnog Balkana su u prošlosti bile na udaru hakera, koji su pokušali da obustave onlajn rad javnih institucija. Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je 26. februara saopštilo da se dogodio „fišing“ napad velikih razmera, ali da nije blokirao informacije ili podatke.

Iako je u ove poslednje dve godine Severna Makedonija imala nekoliko sporadičnih slučajeva sajber napada, ono što se smatra najtežim u zemlji je (DDoS) napad od 15. jula 2020. Bio je dan izbora i javnost je čekala za rezultate. Zvanični sajt Državne izborne komisije blokiran je odmah nakon zatvaranja biračkih mesta. U početku se mislilo da je to manji tehnički problem, ali rezultati izbora nisu bili nigde na veb stranici, a komisija je bila primorana da ručno objavi najnovije ažuriranje na YouTube kanalu.

„Moramo da shvatimo da su danas sajber napadi postali nešto normalno sa čim moramo da živimo svaki dan. Ne samo Kosovo i Albanija, već veliki broj zemalja su pod sajber napadima. Razlozi mogu varirati od političkih i ucena do novčane dobiti“, kaže stručnjak za sajber bezbednost Besmir Semanaj.

Tokom proteklih nekoliko godina, zemlje Zapadnog Balkana uložile su značajne napore da ojačaju sajber otpornost regiona, navodi EU Sajbernet, projekat koji finansira EU. U Briselskoj strategiji sajber bezbednosti za digitalnu deceniju (2020) navodi se da je Zapadni Balkan fokusna oblast za izgradnju sajber kapaciteta EU.

Na Forumu o digitalnoj bezbednosti Zapadnog Balkana održanom u junu u Talinu, u Estoniji, naglašeno je da se poverenje u digitalnu transformaciju i elektronske usluge u potpunosti gradi na bezbednosti i zaštiti podataka. Pošto sajber pretnje, po prirodi, retko utiču samo na jednu organizaciju u isto vreme, sprečavanje i reagovanje na sajber incidente postaje teško osim ako ne postoje namenski timovi opremljeni pravim alatima i procesima.

Usluge e-Albania, pružanja digitalnih zvaničnih dokumenata obustavljene su zbog sajber napada.