Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Ovaj članak je prvi put objavljen na portalu Chaikhana Media. Lektorisana verzija se ponovo objavljuje ovde u sklopu ugovora o partnerstvu za sadržaj.

Kao i u mnogim istočnjačkim kulturama, u Azerbejdžanu roditelji daju svojim ćerkama miraz u predmetima za domaćinstvo, nameštaju i odeći da bi podržali njihov budući život.

Tradicija miraza u Azerbejdžanu datira vekovima. U 19. veku porodice su mladencima davale ćebad, dušeke, jastuke, ručno tkane prekrivače za stolove i druge sitne predmete za domaćinstvo. Po rečima Mahabat Pasajeve, autorke Običaja i verovanja Azerbejdžanaca (19. i 20. vek):

Pre svega, bilo je važno pripremiti (sakupiti predmete) sanduk za miraz za nevestu u Azerbejdžanu. Najvredniji deo nevestinog miraza, venčanica, srebrni nakit, pokrivala za glavu i druge dragocenosti, skupljao se u ukrašenu svadbenu škrinju, koja je predstavljala alternativu tipovima nameštaja. Ranije su imućnije porodice ponekad davale ćerki zemlju kao miraz pored kućnih predmeta, ćebadi i stoke.

Tokom sovjetskog perioda (posebno 1970–1980-ih), porodice je interesovalo da za miraz kupuju uvezenu robu koja nije bila za prodaju u običnim prodavnicama ali je bila dostupna onima koji su imali novaca za trošenje, kaže sociološkinja Lala Mehrali:

Robne kuće su imale robu koja nije bila za prodaju u magacinima. Kupovali su je bogati i imućni kao miraz za svoje ćerke. Devedesetih godina, nakon [prvih] godina nezavisnosti i prvog rata u Karabahu, opšti prihodi porodica su se smanjili i iako su one pokušavale da prikupe miraz za svoje ćerke, to je stvorilo određeni nivo finansijskih poteškoća porodicama.

Tradicija se nastavlja i danas, iako veličina miraza zavisi od finansijskih mogućnosti porodice. Neke porodice počinju da prave miraz dok su im ćerke veoma mlade i polako dodaju predmete tokom godina. Veličina i vrednost miraza su važni nekim zajednicama, gde devojke sa malim mirazom možda neće biti prihvaćene od strane muževih roditelja. Neke porodice čak pozajmljuju novac kako bi svojim ćerkama dale miraz koji će poštovati rodbina njihovih muževa.

Pre pandemije COVID-19, bila je retkost da se neko venča bez svadbene zabave. Ali zbog ograničenja velikih okupljanja i finansijskih problema ljudi, nastali su novi običaji. Ljudi su počeli da održavaju male zabave umesto velikih svadbi, a mladenci — posebno oni koji su već ekonomski nezavisni od svojih roditelja — počeli su da izbegavaju tradicionalni miraz u korist praktičnijih svadbenih poklona.

Ovaj novi trend stvorio je podsticaj za nove tradicije: čini se da praksa miraza bledi zbog sve većih ekonomskih izazova usred povećanja inflacije na međunarodnom nivou, sankcija Rusiji i moguće recesije. Ovaj foto projekat istražuje kako se pogledi na tradicionalne miraze menjaju.

Sara, 17. Selo  Kurdahani. Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Sara: Majka mi je od malena kupovala stvari za miraz. Posuđe, kašike, lonci, stolnjaci, lampe… Ne planiram još da se udam, mislim na svoje obrazovanje. Spremam se za ispite. Ali šta da se radi?! Kao i sve majke, navikla je na to. To je običaj među svim našim rođacima i komšijama, u našem selu. Uobičajeno je da roditelji kupuju stvari za miraz svojim devojčicama još od malih nogu. Moja majka misli da će i ako polako pravi miraz biti jeftinije. Ali sve se vremenom menja, pa i običaji.

Alija, 24. Selo Fatmaji. Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Aliya: Kada se mlada devojka uda, njena porodica treba da joj obezbedi miraz i nameštaj. Inače ih osuđuju seljani i ljudi oko njih. Udala sam se 2021. godine. Pre venčanja, svekrva je rekla mojim roditeljima da nema potrebe da kupuju previše stvari. Mali set nameštaja i nekoliko stvari bilo je dovoljno. Porodica mog muža je bila bogata. Živeću u istoj kući sa muževim roditeljima. Bila je to velika kuća sa svime što vam je potrebno za život.

Posle izvesnog oklevanja, moji roditelji su odlučili da kupe komplet nameštaja i neke stvari za domaćinstvo bez trošenja mnogo novca.

Turkan, 26, naselje Bina, Baku. Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Turkan: Kada sam bila tinejdžerka, majka bi mi kupila nekoliko peškira i stolnjak. Jednom sam rekla majci da ću sama kupiti ono što mi treba. Kada sam se udala, već sam radila i zarađivala svoj novac. Nisam želela da finansijski gnjavim roditelje. Venčanje smo proslavili malom zabavom 2021. godine. Kupovala sam stvari za domaćinstvo od novca koji sam uštedela od sopstvene plate. Roditelji mog muža takođe su nam dali novac koji su izdvojili za zlato. Kupili smo druge predmete za domaćinstvo umesto zlata. Da budem iskrena, nije bilo potrebe da se kupuje toliko stvari. Bili smo zadovoljni sa vrlo malo stvari.

Ulkar, 26, Baku. Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Ulkar: Imam vrlo malo stvari kao miraz. To su antikviteti koje su ostavile moja majka i baka iz svog miraza i marama koju nosim. Za miraz mi je majka kupila stolnjak i nekoliko peškira. Moj muž i ja smo rekli roditeljima da nema potrebe da troše dodatni novac na miraz i venčanja. Sa ovim sredstvima možemo izgraditi profitabilniji posao za svoju budućnost. Ali na zahtev mog svekra, svakako smo morali da kupimo zlatni nakit. Zato što je to običaj prihvaćen u društvu. Bez toga ne bi bilo moguće.

Gulsara, 30, Baku. Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Gulsara: Kada sam bila tinejdžerka, rekla sam majci da nema potrebe da kupuje miraz. Nisam želela da moji roditelji troše previše novca na stvari. Majka mi je poklonila Guba tepih (tradicionalni i vredan ručno rađen tepih). Uz to, dobila sam i antikvitete koji su pripadali mojoj majci i baki, bakarni pribor za jelo. Sećam se porodičnog nasledstva koje je odražavalo narodnu kulturu i tradiciju moje porodice. To mi je bilo dragoceno. Kupovaćemo ono što nam treba kad nam bude potrebno posle braka sve dok moj muž i ja živimo zajedno.

Afsana, 26, Baku. Autorka fotografije Gular Abasova. Koristi se uz dozvolu u sklopu ugovora o saradnji.

Afsana: Planiram da u bliskoj budućnosti zasnujem porodicu, zbog čega moja majka već kupuje sitne predmete za domaćinstvo kao miraz. Napravila je spisak onoga što je potrebno i nabavljeno je skoro sve što je potrebno za svakodnevni život. Ja nisam baš vešta u pripremama za miraz. Prepustila sam ovaj posao majci i sestri. Osnovni kuhinjski pribor — sitnice, posuđe, ubrusi i stolnjaci — je skoro spreman.

Verovatno ćemo pre venčanja kupiti nameštaj i kuhinjske uređaje. Možda neće biti potrebe, ako iznajmimo kompletno namešten stan. Mislim da je pandemija u velikoj meri uticala na tradiciju miraza. Ako su pre pet do deset godina porodice kupovale mnogo za miraz, tokom pandemije su se trudile da budu obazrivije. Kada sam pitala mladence o njihovim pripremama za brak, rekli su da su uspeli da žive sa manje novca i ušteđevine. Bilo je čak i onih koji uopšte nisu pravili svadbenu zabavu. Ja se takođe trudim da budem pažljiva i štedljiva. Mislim da su dodatne stvari nepotreban trošak.