[1]Hibrid domaćeg psa vuka koji luta makedonskim planinama. Fotografija Makedonskog ekološkog društva, koristi se uz dozvolu.
Ova priča je zasnovana na originalnom izveštaju [2] Meta.mk. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis.
Planine u Severnoj Makedoniji pune su napuštenih pasa koji predstavljaju pretnju ne samo za ljude već i za divlje životinje. Jedna od najugroženijih divljih mačaka na svetu, balkanski ris, ovu teritoriju naziva svojim domom i sada se suočava sa novim pretnjama izazvanim povećanjem broja pasa lutalica. Čopori gladnih pasa jedu plen risa i plen drugih mesoždera u divljini, a zbog genetskih sličnosti se pare i sa vukovima i razvodnjavaju genofond vukova.
Iako se na njih gleda kao na predatore, u ovim slučajevima žrtve su i sami psi — vlasnici su ih napustili, ne ostavljajući im drugu opciju osim da love kako bi preživjeli i postali vrlo agresivni. U ovom slučaju je kriva i država, jer su sistemski nedostaci državnih institucija i neregulisanje opštinske politike lutalica pogoršali situaciju.
[3]Hibrid vuka i psa-vuka u istom čoporu koji luta Nacionalnim parkom Mavrovo u Severnoj Makedoniji. Fotografija Makedonskog ekološkog društva, koristi se uz dozvolu.
Terensko istraživanje Makedonskog ekološkog društva (MED) uz korišćenje foto zamki otkrilo je pse duboko u šumi. Psi su viđeni i na planinskim prevojima kao što su Gjavato, Bukovo, kao iu nacionalnim parkovima Mavrovo i Šar-planina. Na Forumu „Napušteni psi – pretnja divljini“, održanom 29. avgusta u Skoplju, predstavljena su saznanja o posledicama ovog fenomena na divlje životinje.
[4]Govornici na forumu „Napušteni psi – pretnja divljini“ u organizaciji Makedonskog ekološkog društva u Skoplju, 29. avgust 2022. Fotografija Meta.mk, koristi se uz dozvolu
Prema rečima Dime Melovskog, programskog koordinatora MES-a, psi i love i čiste. Takođe su pod stalnim stresom i predstavljaju pretnju za druge životinje. On je objasnio:
Problem sa napuštenim psima u divljini je eskalirao u poslednjih nekoliko godina. Oni predstavljaju pretnju za opstanak risa [5], jer jedu njegovu hranu. Samo polovina mladih risova dostiže polnu zrelost i ova situacija je gora ako ženke risa sa mladuncima, koji nisu sposobni za lov, ostanu bez hrane. Za populaciju od 40–50 odraslih jedinki risa koji žive na teritoriji Severne Makedonije, Albanije i Кosova, predstavlja veliki rizik.
Tokom naknadne diskusije, neki učesnici događaja su takođe izrazili zabrinutost da bi ovi napušteni psi mogli predstavljati opasnost za planinare u planinama.
U prethodnom saopštenju objavljenom na portalu za istraživačko novinarstvo Prizma, istraživači MES-a su naveli da ris, koji je obično težak između 20 i 30 kilograma, ne može da pojede veliki plen kao što je jelen u jednom obroku i često ostavlja deo mesa za kasnije. Кako je Melovski primetio, u Severnoj Makedoniji je ostalo manje od 50 divljih risova.
Čopor pasa čistača predstavlja novu opasnost za mačje vrste jer se često zaslađuje na leševima jelena koje je ubio ris. Ženke risa koje neguju mladunčad su posebno ranjive jer su manje veličine i ne mogu da se bore sa psima.
Lokalne vlasti puštaju pse lutalice u prirodu
Opšte je poznato da su u poslednjih nekoliko godina pse lutalice iz seoskih opština prevozile i puštale u prirodu lokalne komunalne službe. Neke opštine koje nemaju finansije, osoblje ili želju da se na adekvatan način pozabave problemom lutalica usvojile su ovo „rešenje“ za mnoge napuštene kućne ljubimce na njihovoj teritoriji.
[6]Pas beskućnik luta po rezervatu Jasen [7] u Severnoj Makedoniji. Fotografija Makedonskog ekološkog društva, koristi se uz dozvolu.
Prema mišljenju aktivista za zaštitu životinja, jedan od najvećih razloga za povećanje broja slučajeva neodgovornog vlasništva je minimalna kazna od 15 evra (15 dolara prema sadašnjem kursu). Ova niska naknada se ne poklapa sa teškim posledicama napuštanja životinja, a štaviše, ne sprovodi se kako treba.
„Više od polovine opština u ovoj zemlji nema ugovor sa skloništem za životinje, mestom gde bi se napuštene životinje sklanjale i lečile, iako ih zakoni identifikuju kao jedan od ključnih elemenata u rešavanju ovog problema”, rekao je Dimitar Terzievski iz Nacionalne agencije za hranu i veterinu.
Terzievski kaže da će efikasnom sterilizacijom 75 odsto životinja rezultati biti evidentni za kratko vreme.
[8]Hibrid domaćeg psa i vuka. Fotografija Makedonskog ekološkog društva, koristi se uz dozvolu.
Najveći broj napuštenih pasa koji žive u divljini su lovački psi, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede. Imaju prirodni instinkt za lov i u stanju su da se vrlo brzo prilagode.
S druge strane, polovina pasa koji završe u Prihvatilištu za životinje Laika u Skoplju su ili rasni, ili je jedan od roditelja rasan. Prema rečima njenog direktora Voislava Dimitrovskog, rešenje je jasno:
Rešenje problema sa napuštenim psima ne može se posmatrati u pojedinačnim planovima i programima. Ono mora biti sistematično i pokriveno nacionalnim programom, koji će obavezati sve zainteresovane strane.