Spomenik Novorođenče u Prištini. Fotografija Džona Vorta, CC BY 2.0, takođe dostupna preko Wikimedia Commons.

Ovaj članak je prvi objavio Faktoje.al, organizacija za proveru činjenica u Albaniji, kao deo regionalne inicijative Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju, uz dozvolu.

Lideri zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije sastali su se 23. juna da razgovaraju o procesu proširenja Evropske unije (EU). Ipak, posle sastanka nije bilo promene oko odluke da se građanima Kosova odobri putovanje bez viza u šengenski prostor.

Građani Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine na Zapadnom Balkanu već godinama uživaju u bezviznom režimu putovanja u šengenski prostor. Čak ni građani Ukrajine, Moldavije i Gruzije ne treba da poseduju vize da bi putovali.

Proces liberalizacije viza za Kosovo počeo je 19. februara 2012. Trajao je šest godina, ali su se 2018. Evropska komisija i Evropski parlament složili da je Kosovo ispunilo poslednja dva uslova za liberalizaciju viza. Za četiri godine od tada, Evropski savet nije odobrio ukidanje viza. Glavna prepreka ostaje protivljenje Francuske i Holandije, između ostalih, jer vlade obe zemlje strahuju da bi moglo doći do priliva migranata sa Kosova kada dođe do liberalizacije viznog režima.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je 27. juna, posle samita EU-Zapadni Balkan, da je potrebna nova mapa puta za Kosovo sa liberalizacijom viza:

Spremni smo da pomognemo Kosovu, zajedno sa državama članicama, da uspostavi mapu puta za rešavanje konkretnih problema. Vlasti zemalja članica, agencije za red i zakon i policijske snage treba da se angažuju na terenu kako bi pomogli Kosovu. Što se nas tiče, spremni smo da pružimo Kosovu svu finansijsku, tehničku i političku pomoć u ovom procesu.”

Ali Evropska komisija je brzo reagovala preko svoje portparolke, Ana Pisonero garantujući da nema novih smernica i da je Kosovo ispunilo uslove za liberalizaciju viznog režima:

„Komisija i dalje stoji iza ocene iz jula 2018. godine, da je Kosovo ispunilo sve kriterijume iz mape puta za liberalizaciju viznog režima iz 2012. godine… Odluka o ukidanju viza za građane Kosova je odavno zakasnela odluka, koja se čeka u Savetu.”

Kašnjenje u liberalizaciji viznog režima doprinelo je širenju mnogih spekulacija, koje, kada se gledaju po nominalnoj vrednosti, često predstavljaju dezinformacije. Neka takva nepotkrijepljena objašnjenja uklapaju se u već postojeće teorije zavere koje su već deo političkog folklora na Balkanu, pojačavajući narative koji prikazuju Zapad kao neiskrenog i sa skrivenim planovimas.

S leva na desno: predsednica Evropske komisije Ursula Von der Lajen, predsednica Kosova Vjosa Osmani, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednik Francuske Emanuel Makron. Fotografija redakcije Evropske unije, za javnu upotrebu.

Da li se radi samo o vizama?

Evropski savet je zapravo ponovo potvrdio da se hitno mora postići opipljiv napredak u vezi sa nerešenim pitanjima i regionalnim sporovima, posebno između Beograda i Prištine, gde se dijalogom, može postići normalizacija odnosa Srbije i Kosova.

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 17. februara 2008. Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i nastavlja da tvrdi da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija. U početku nije bilo nikakvog kontakta između njih; međutim, u narednim godinama došlo je do pojačanog dijaloga i saradnje između dve strane.

Gazmir Raci, analitičar sa Kosova, kaže Faktoju da je EU već uslovila viznu liberalizaciju dijalogom Kosovo-Srbija, jer se u zaključcima samita pominju samo dijalog i značaj za napredak.

„Jedini uslov je dijalog, jer je nemački kancelar Olaf Šolc u Beogradu rekao da EU neće prihvatiti države koje se ne poznaju, ili države sa problemima među sobom. Moramo da rešimo međusobne probleme, da dobijemo viznu liberalizaciju, a zatim i status kandidata. Ali to nije u redu, jer nikada nismo imali dijalog kao uslov za viznu liberalizaciju.”

Još jedan argument koji koriste uglavnom komentatori na društvenim mrežama, ali ne samo oni, jeste da Kosovo ne dobija viznu liberalizaciju jer ima većinsko muslimansko stanovništvo. Ovu teoriju odbacuje Raci, koji kaže:

„Iako se i o tome govorilo, ne verujem u tezu da za Kosovo nisu liberalizovane vize jer je to zemlja sa muslimanskom većinom. To je argument koji ne važi, jer i Bosna i Hercegovina ima muslimansko stanovništvo, ali je imala koristi od vizne liberalizacije.”