[1]Puerto Viljamil, Isla Isabela (Albemarle), Galapagos, Ekvador – Fotografija [1] ljubaznošću Flickr korisnika Eliasa Roviela (CC BY-NC-SA 2.0) [2]
Želite da odete na ekološko putovanje u Amazon, na Aljasku ili u region Kimberli u Zapadnoj Australiji? Visoko cenjene organizacije kao što su National Geographic i WWF (Svetska fondacija za prirodu) nude mnoštvo primamljivih opcija za putovanje, kao što je Antarktik [3].
U svom promotivnom materijalu, National Geographic se hvali svojim [4] opcijama za održiva putovanja:
…susreti sa divljim životinjama i praktična iskustva očuvanja pružiće informacije i inspiraciju putnicima da nastave da štite svet i njegova stvorenja dugo nakon povratka kući.
Mnogi ljudi pozitivno gledaju na ekoturizam, povezujući ga sa očuvanjem životne sredine i održanjem ugroženih divljih životinja. Kada tražite ekoturizam, postoji obilje zavidnih slika: sunčanje na izolovanim, netaknutim plažama; gnjuranje u očaravajućim koralnim grebenima; treking u zabačenoj divljini i planinama; turisti koji se udubljuju u lokalne kulture.
Bilo je mnogo pokušaja da se definiše ovaj pojam. Na primer, u Australiji, Odeljenje za životnu sredinu i nauku u Kvinslendu, čuvar nacionalnih parkova i šuma ove države, ima detaljno objašnjenje [5]:
Ekoturizam obuhvata aktivnosti zasnovane na prirodi koje kod posetilaca povećavaju uvažavanje i razumevanje prirodnih i kulturnih vrednosti. To su iskustva kojima se upravlja da bi se osiguralo da su ekološki, ekonomski i socijalno održiva, i da doprinose dobrobiti i očuvanju prirodnih područja i lokalnih zajednica u kojima posluju.
Slično tome, Vikipedijino shvatanje [6] glasi:
Ekoturizam je oblik turizma koji uključuje odgovorno putovanje (koristeći održivi transport) do prirodnih područja, očuvanje životne sredine i poboljšanje dobrobiti lokalnog stanovništva.
Programi odgovornog ekoturizma uključuju one koji minimiziraju negativne aspekte konvencionalnog turizma po životnu sredinu i unapređuju kulturni integritet lokalnog stanovništva.
Ekoturizam često uključuje skupa putovanja u malim grupama, sa smeštajem i obrocima visokog kvaliteta. Poseta udaljenim delovima planete visoko je na listama mnogih ljudi.
Ideja o održivom putovanju koje obraća pažnju na prirodno okruženje je zavodljiva. Štitimo ono što cenimo, posebno u ekonomskom smislu. PBR (Referentni biro za stanovništvo) smatra [7] da:
U svom najboljem izdanju, eko-turizam je odgovorno putovanje u prirodna područja koje čuva integritet ekosistema i proizvodi ekonomsku korist za lokalne zajednice koja može podstaći očuvanje. Kao spona stanovništva i životne sredine, eko-turizam je kreativan način spajanja ciljeva očuvanja životne sredine i ekonomskog razvoja.
Ipak, ovakva putovanja često imaju potencijalne negativne strane: mogu dovesti do zagađenja i druge štete po životnu sredinu; često dovode do velikih emisija ugljenika putem vazdušnog, morskog i drugog transporta; i mogu stvoriti društvene i kulturne poremećaje u lokalnim zajednicama.
Evo nekih mesta koja eksperimentišu sa ekoturizmom.
Galapagos
Projekat Discovering Galapagos proizvodi nastavne materijale [8] o ostrvima za učenike u školama. On ispituje uticaj turizma:
Neke od dobrih strana su što turisti donose novac na ostrva i što su izvor prihoda za mnoge stanovnike Galapagosa. Međutim, ima i loših strana. Kako sve više turista posećuje ostrva, biće im potrebno više mesta za boravak, što znači da bi se mogli izgraditi veliki hoteli koji bi mogli da ugroze divlje životinje u blizini.
U časopisu Annals of Tourism Research Empirical Insights nedavno je objavljena studija „Preispitaj i resetuj turizam na ostrvima Galapagos: Stavovi zainteresovanih strana o održivosti razvoja turizma“. Postavila je niz pitanja [9] koja zabrinjavaju:
Ključni nalaz studije je da zainteresovane strane dele stav da je neograničeni rast turizma kontraproduktivan zbog društvenih i ekoloških uticaja. Rešavanje efekata prekomernog turizma na Galapagosu, kao i na drugim tropskim ostrvima, može uključivati strategije smanjivanja rasta ili prelazak na spori turizam koji obezbeđuje mehanizam za povećanje prihoda od turizma i beneficije pri zapošljavanju, ali smanjuje uticaj po glavi stanovnika na resurse ostrva.
Da bi turistička destinacija uspela sa održivim turizmom, moraju se uzeti u obzir društveni i ekološki problemi; ako se smatra da je turizam katalizator održivog razvoja, onda se mora pozabaviti kvalitetom života i individualnim blagostanjem lokalnog stanovništva, čak i kada se razmatraju prioriteti očuvanja.
Maču Pikču
Grad Inka Maču Pikču [10] u Peruu svake godine privlači gomile ljudi. Mnogi prepešače legendarnu stazu Inka da bi stigli tamo. Internet zajednica CATALYST je „izvor sadržaja za putovanja i društvenu akciju za aktiviste i putnike globalne svesti“. Ona je u maju 2022. godine upozorila [11]:
Nedostatak infrastrukture koja podržava ove brojke dovodi do još većeg uticaja. Na ulazu je samo jedno kupatilo i ljudski otpad je veliki problem. Najbliže selo, Agvas Kalijentes, pribeglo je pumpanju ljudskog otpada u reku Urubamba. Povećanje količine smeća, posebno plastičnih flaša za vodu, na stazi Inka takođe doprinosi nekontrolisanom otpadu.
Termin ekoturizam je sada preterano u upotrebi. Rastegnut je od svoje prvobitne svrhe da obuhvati svako putovanje vezano za prirodu i mnogima je to sinonim za održivo.
Kilimandžaro
Prekomerni turizam na planini Kilimandžaro [12] u Tanzaniji, Svetskoj baštini Uneska, takođe je izazvao kritike [13]:
Vlada Tanzanije izazvala je uzbunu poslednjih godina nakon što je objavila planove za sistem žičara na južnoj strani Kilimandžara, kako bi se povećao broj turista i omogućio pristup onima koji ne mogu da se penju. Grupe ekspedicija, nosači koji pomažu penjačima i eksperti za klimu rekli su da bi taj projekat ugrozio delikatni ekosistem planine i naneo štetu lokalnoj ekonomiji.
Prednosti i mane
Postoji mnogo internet sajtova koji zagovaraju pozitivne aspekte ekoturizma i održivog putovanja. Softback Travel, koji se predstavlja kao „minimalistički pristup prirodi“, veruje da prednosti [14] uključuju:
- održivi ruralni razvoj zasnovan na zaštiti životne sredine
- otvaranje radnih mesta
- edukacija i svest o ugroženim životinjama i klimatskim promenama
- poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva
- razumevanje i obraćanje pažnje na druge kulture
Ekološki sertifikati
Globalni savet za održivi turizam (GSTC) je jedna od organizacija koje pružaju smernice [15] o potencijalnim ekološkim beneficijama ekoturizma. Cilj mu je da „razvije globalne standarde za održivi turizam i da stvori alate za verifikaciju legitimnih tvrdnji o održivim preduzećima kao i da se bori protiv lažnih tvrdnji, ponekad poznatih kao eko-manipulacija“. Njegov rad je objašnjen u ovom videu:
Međutim, mnogi komentatori odbacuju ideju ekoturizma, smatrajući da ona protivreči sama sebi. Arhitekta i inženjer Smit Mordak tvrdi [16] u časopisu Architectural Review da:
Ekoturizam je oksimoron [naizgled protivrečan sam sebi]. Pokušaj da se popravi degradacija životne sredine pomoću turizma je kao pokušaj da se popravi masnica ispod oka udarcem pesnicom. To je potpuna farsa, ali i korisna studija slučaja. Ekoturizam je ilustracija šireg fenomena sa kojim se suočava klimatska akcija: interesi ekonomskog razvoja su prečesto dijametralno suprotni interesima zaštite životne sredine.