Slika ljubaznošću Ameja Nagarajan

Tokom prošle decenije, platforme društvenih medija su imale ogroman uticaj na demokratije Indije i Brazila. Njihovo prisustvo u tim zemljama, njihovo široko usvajanje i kasnija upotreba ovih prostora i alata od strane orkestriranih, štetnih aktera doveli su do pada osnovnih prava. U Brazilu, treba podsetiti na opšti izborni proces 2018. godine, kada je otkriveno da je kampanja Jaira Bolsonara koristila WhatsApp alate za masovnu razmenu poruka za širenje pogrešnih/dezinformacija o njegovom protivniku iz Radničke partije.

Slično tome, opšti izbori u Indiji 2019. popularno su nazvani „WhatsApp izbori,” s obzirom na široku upotrebu platforme za masovni pristup od strane političkih partija. Tokom godina, uticaj koji su ove platforme imale, posebno Fejsbuk, izašao je na videlo u različitim oblicima. Na primer izveštaj Wall Street Journal-a objavljen 2020. godine otkrio je da se stvara bliska veza između Fejsbuka i vladajuće stranke. U izveštaju se navodi da su najviši rukovodioci tražili od svojih zaposlenih da ne preduzimaju mere protiv lidera BJP jer bi to moglo da naškodi poslovnim interesima kompanije u zemlji, i uklonili su stranice koje su propagirale lažne vesti protiv stranke.

S druge strane, odnos indijske vlade sa Twitterom bio je buran. U različitim periodima do 2021. godine, gigant društvenih medija nije se pridržavao vladinih pravila i pravnih zahteva za uklanjanje sadržaja, tvrdeći da bi to bilo štetno za slobodu izražavanja na mreži. Vlada je odgovorila uz prezir, pravna obaveštenjia i pretnjama da će zapleniti Twitter-ovu kancelariju. U skorije vreme, u julu 2022, Twitter je preduzeo pravne mere protiv naloga indijske vlade da ukloni sadržaj.

Indija i Brazil se često upoređuju zbog sličnosti autoritarnih stilova upravljanja njihovih lidera Narendre Modija i Jaira Bolsonara. Ono što ove zemlje takođe čini pogodnim za poređenje je uloga koju su društveni mediji igrali u potkopavanju ovih demokratija. Pored toga, obe zemlje su među najvećim tržištima za neke od giganata društvenih medija.

Kada je reč o tehnološkoj politici, takođe je primetno da su u dve zemlje u poslednjih nekoliko godina platforme počele da preduzimaju mere protiv ove zlonamerne upotrebe njihovih usluga od strane štetnih i često koordinisanih aktera; međutim, još uvek je daleko od dovoljnog da obuzda negativne uticaje.

U slučaju Brazila, ovi akteri koji su sve više bili na meti akcija moderiranja platformi, kao što su uklanjanje sadržaja, grupne suspenzije i zabrane naloga, staju na stranu predsednika Bolsonara i imaju uticajnu ulogu među njegovom bazom pristalica. Jedan primer je bloger krajnje desnice Alan dos Santos, kome je ugašena platforma po nalogu Vrhovnog suda i trenutno je u bekstvu u Sjedinjenim Državama. Takođe, u poslednje dve godine, platforme su preduzele snažne mere protiv samog Bolsonara, uključujući uklanjanje prenosa uživo i uklanjanje potencijalno lažnih publikacija. Još jedna vađžna stvar je da je, uoči opštih izbora 2022. godine, Vrhovni izborni sud (TSE) sklopio sporazume o saradnji sa velikom većinom kompanija društvenih medija koje posluju u zemlji. Pošto je Bolsonaro protiv TSE-a, i smatra da je to prevarantska, nelegitimna institucija, to znači da ovaj sporazum posmatra kao zaveru protiv njega i njegove vlade, što nije slučaj. Ovaj sporazum o saradnji odvija se kao deo programa borbe protiv izbornih dezinformacija.

Jedan od neposrednih uticaja je potencijalno mešanje vlade u način na koji platforme funkcionišu u određenoj zemlji kako bi služile interesu određene osobe ili grupe. U indijskom scenariju, nagoveštaji ovoga mogu se videti u optužbama da Facebook favorizuje vladajuću stranku na račun puštanja govora mržnje protiv manjina bez kontrole.   Twitter osporio vladinu naredbu da ukloni nekoliko tvitova u kojima se navodi da naredbe predstavljaju „zloupotrebu ovlašćenja“.

Posetite stranicu projekta za više tekstova iz Monitora neslobode.