Američka neprofitna platforma za očuvanje prirode Mongabai objavila je članak u julu 2022. u kojem se otkriva da porast nivoa mora brzo šalje slanu vodu na kopno i izvore slatke vode u selima Satkira u blizini Sundarbansa i Bengalskog zaliva, ograničavajući pristup slatkoj vodi u ovim oblastima. Jedna šokantna posledica za žene i devojke u ovoj oblasti je da imaju pristup samo prljavoj slanoj vodi za čišćenje krpa koje koriste tokom menstruacije, što ih zauzvrat dovodi do razvoja infekcija i bolesti. Kao rezultat toga, žene i devojke u ovim oblastima uzimaju pilule za kontrolu rađanja, često ukradene od udatih žena, kako bi zaustavile menstruaciju.
Podizanje nivoa mora i pristup slatkoj vodi
Bangladeš, koji se nalazi niskoj delti ispresecan rekama, jedna je od zemalja najranjivijih na klimatske promene i najviše pogođena globalnim porastom nivoa mora. Zemlja doživljava porast nivoa mora od sedam do osam mm svake godine, što milione ljudi dovodi u opasnost da budu raseljeni zbog poplava. Međuvladin panel za klimatske promene UN predvideo je da će, ako se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim tempom, oko 17 odsto ljudi u Bangladešu morati da se preseli tokom sledeće decenije.
Novinar za životnu sredinu Rafikul Montu podseća na rizik sa kojim se Bangladeš suočava:
Bangladeš je jedna od deset zemalja na svetu u opasnosti zbog porasta nivoa mora. Obala Bangladeša je u velikom riziku.
Bangladeš je jedna od deset zemalja u svetu u opasnosti zbog porasta nivoa mora. Obala Bangladeša je u velikom riziku. pic.twitter.com/yWcqn9rv0h
— Rafiqul Montu (@ri_montu) 13.10.202
Prodor slanosti zbog porasta nivoa mora i neodgovornog uzgoja škampa snažno su uticali na rezerve slatke vode u jugozapadnom priobalnom području Bangladeša. Žene i devojke u ovom regionu se bore da dođu do sveže vode za piće, a kamoli vode koja im je potrebna tokom menstrualnog ciklusa.
Menstruacija i odgovarajuća društvena stigma u Bangladešu
Svetska banka procenjuje da 500 miliona žena i devojaka pati od siromaštva tokom perioda širom sveta — ne mogu da priušte proizvode za higijenu tokom menstruacije — što ne samo da grožava reproduktivno zdravlje devojčica i žena, već utiče i na njihovo vaspitanje i život.
Ne postoje pouzdani podac o potrošnji komercijalnih menstrualnih uložaka u Bangladešu. Iako je upotreba visoka među zaposlenim ženama u glavnom gradu, u nekim ruralnim oblastima, preko 80 odsto žena koristi staru odeću umesto uložaka — prastara praksa. Iako su komercijalni higijenski ulošci sve dostupniji u ruralnim područjima, velika većina žena ih ne može priuštiti. Studija iz 2018. godine, „Uticaji klimatskih promena na resurse vode i zdravlje ljudi,” otkrila je da žene i devojke u južnom primorskom regionu Bangladeša peru svoje menstrualne krpe u slanoj vodi da bi ih ponovo upotrebile.
U Bangladešu postoji društvena stigma povezana sa menstruacijom, a među devojkama postoji nedostatak edukacije o menstrualnoj higijeni — mnoge to smatraju bolešću, a većina se sklanja u periodu menstruacije. Velika je sramota za žene koje peru menstrualne krpe pred muškarcima, a čak i oni koji mogu da priušte higijenske proizvode ih retko kupuju u redovnim prodavnicama.
Prva menstruacija u Bangladešu: „Životi mnogih devojaka su uništeni zbog nezdravog odnosa prema menstruaciji. Blog gosta aktiviste za javno zdravlje Sumit Banik. #Vreme je za akciju, #menstruacije tokom pandemije, #Menstruacija je važna
Prva menstruacija u Bangladešu: „Životi mnogih devojaka su uništeni zbog nezdravog upravljanja #menstruacijom’. Blog gosta aktiviste za javno zdravlje Sumit Banik #MHDan2020 #Vreme je za akciju #periodi u pandemiji #Menstruacija je važna https://t.co/aKlSo6iaXl pic.twitter.com/FoA6W3BAfz
— Mensruacija! (@PeriodMagazine) 27.05.2020
U izveštaju Mongabaja se pominje da neke devojke uzimaju pilule za kontrolu rađanja da bi potpuno zaustavile cikluse menstruacije, tako da više ne moraju da peru stare krpe nečistom slanom vodom. Videli su svoje starije kako pate od kožnih i genitalnih infekcija jer nemaju pristup slatkoj vodi. Međutim, uzimanje kontraceptivnih pilula može imati dugoročan uticaj na njihovo zdravlje, povećavajući rizik od krvnih ugrušaka i raka dojke.
Nacionalno istraživanje o higijeni u Bangladešu (2014) pokazuje da 40 odsto učenica izostaje iz škole u proseku tri dana zbog menstruacije. Higijenski ulošci nisu lako dostupni u školama ili na javnim mestima jer se žene uče da budu tajnovite u vezi sa svojim menstruacijama. Lokalna kompanija za higijenske uloške je u Satkhiri uvela kampanju društveno odgovornog poslovanja, koja je uključivala postavljanje rezervoara sa slatkom vodom za žene i devojke i obuku o higijeni tokom menstruacije. Neke lokalne nevladine organizacije takođe su pokrenule inicijative za proizvodnju pristupačnih proizvoda za higijenu tokom menstruacije. Međutim, ova rešenja nisu dovoljna za zemlju sa preko 83 miliona žena.
Međunarodna razvojna dobrotvorna organizacija United Purpose (Zajednička svrha) je tvitovala o lokalnoj inicijativi za proizvodnju pristupačnih uložaka:
U #Bangladešu, grupa žena je formirala Shopno Centar za proizvodnju mini odeće i sanitarija u Cok's Bazar. One prave uloške, i odeću u centru, obezbeđuju da žene i devojke u zajednici dobiju uloške po pristupačnim cenama.
U #Bangladešu, grupa žena je formirala Shopno Centar za proizvodnju mini odeće i sanitarija u Cok's Bazar.
One prave uloške & i odeću u centru & obezbeđuju da žene & devojke u zajednici dobiju uloške po pristupačnim cenama 🙌#menstrualhygiene #business pic.twitter.com/RHfUTWz2IQ
— Zajednička svrha (@United_Purpose) 10. septembar 2021.
Mnogi ljudi u konzervativnom društvu Bangladeša nisu otvoreni za diskusiju o bezbednoj praksi menstrualne higijene. Ministarstvo prosvete je 2015. godine naložilo da svaka škola u Bangladešu treba da ima najmanje jedan toalet na 50 učenika, što je cilj koji još uvek nije postignut. Sve ove prepreke se moraju preći za potrebnu masovnu svest o uspostavljnaju menstrualne higijene u Bangladešu. Međutim, klimatske promene i porast nivoa mora su spoljne pretnje za koje Bangladeš sam ne može da pruži rešenje.