Kako jedno tunisko ostrvo povezuje muslimane i Jevreje

Ovaj članak ^[1] autorke Imen Boudali prvo je objavljen na portalu Raseef22, a ponovo se objavljuje u sklopu partnerstva za razmenu sadržaja sa Globalnim Glasovima.

U maju svake godine, Tunis je domaćin jedinstvenog i izvanrednog događaja. Ova severnoafrička zemlja, dom najstarije sinagoge u Africi, slavi i oživljava svoje jevrejske korene kroz hodočašće La Griba, događaj koji okuplja različite religije na mirnom ostrvu Đerba.

Čim trajekt priđe obali, Đerba vas dočekuje sa vedrinom. Ovo ostrvo, istorijski dom Tunižana sve tri glavne monoteističke vere i mesto godišnjeg jevrejskog hodočašća, često se naziva „ostrvo snova“. Posetiocima daje osećaj pripadnosti i prihvata ih kao nijedno drugo mesto. Palme dokle god pogled seže, duž povremeno rudimentarnih puteva, ubrzo počinjete da vidite kuće tipične za Đerbu ili houche, male, šarene ostrvske radnje, muškarce u sivim džebama ^[2], žene u beskrima, malfama (tradicionalna odeća ^[3] koju nose samo žene sa tog ostrva) i dalalama (tradicionalni slamnati šeširi) na sve strane.

Ovaj prizor upotpunjuje miris prelepog plavog mora, ribari i njihovi čamci razbacani uokolo, prodavci buketa jasmina, grupe staraca koji igraju dame i žene koje voze motocikle. U suštini, kada ste ovde, upijate boje, nijanse i oblike, ponekad jednostavne i minimalističke, ali nikada dosadne ili zamorne.

Ali nisu samo božanstvene obale ili neuporedivi zalasci sunca ono što čini ovo mesto jedinstvenim i lepim; to su ljudi, i zbog toga Đerbu ne obožavaju samo Tunižani, već i bezbrojni posetioci iz celog sveta.

Stanovnici Đerbe su tokom istorije ostrva uspeli da održe mirnu koegzistenciju između muslimanskih, hrišćanskih i jevrejskih zajednica, što je postalo izuzetno retko, ne samo u arapskom regionu već i širom sveta.

Jevreji sa Ðerbe

Pre stvaranja Izraela 1948. godine, Tunis je bio dom za više od 100.000 Jevreja, ali kako su godine prolazile, i nakon arapsko-izraelskog rata 1967. godine, mnogi su otišli. Međutim, ova zemlja je dom jedne od najvećih jevrejskih zajednica u regionu Bliskog istoka i severne Afrike sa 2.000 Jevreja, uključujući 1.200 koji žive u Đerbi.

Do danas, i uprkos njihovom nevelikom broju, jevrejski Tunižani nastavljaju da zauzimaju važno mesto u društvu Đerbe i, kao i njihovi nejevrejski susedi, aktivni su u turističkoj industriji ostrva.

Đerba je dom jedne jevrejske škole (ješiva), koja nudi i svetovno i versko obrazovanje za petogodišnjake i šestogodišnjake, kao i za tinejdžere od 14 godina. Prolazeći kroz učionice, čujete učenike kako raspravljaju o stihovima Tore, prelazeći sa tunižanskog arapskog na biblijski hebrejski u tekstovima. U drugoj ostrvskoj školi, osnovnoj školi Souani, muslimanski i jevrejski učenici uče zajedno u istim učionicama, dele sekularne akademske obaveze i učvršćuju budućnost svog društva na principima međureligijske harmonije.

Jevrejsko nasleđe Đerbe, kao i nasleđe verske raznolikosti Tunisa, u potpunosti se prikazuje svake godine tokom hodočašća Griba. Ovaj godišnji sastanak održan je ove godine od 14. do 22. maja uz razna dešavanja, uključujući posetu sinagogi, davanje milostinje i činjenje dobročinstava, molitve i druge lokalne tradicije.

Tunižani koji nisu Jevreji često učestvuju u nekim tradicijama sinagoge. Na primer, mnoge meštanke i posetioci donose jaja obeležena imenima mladih devojaka iz njihovih porodica i ostavljaju ih na određenom mestu u sinagogi. Kada se hodočašće završi, jaja se vraćaju mladim devojkama koje ih potom jedu u nadi da će im povećati izglede za udaju.

Šaroliko hodočašće

Dok hodate prema sinagogi, prisustvo obezbeđenja je svakako vredno pažnje. Stotine policajaca, specijalnih snaga i oklopnih vozila stacionirano je duž ulice i oko bogomolje kako bi se obezbedilo nesmetano odvijanje svečanosti. Pre ulaska u prostorije, posetioci prolaze kroz skener, a njihove stvari se detaljno pretražuju.

Kada prođete kroz bezbednosne uređaje, dočekaće vas stotine tuniskih zastava i karakteristične plavo-bele zgrade.

U pozadini svira muzika. Svi osećaju atmosferu svečanosti. Mladi i stari, možete videti da su svi obučeni u svoju najbolju odeću. Pod suncem aprilskog popodneva, grupe posetilaca hrle u prazničnoj odeći, ubrzavajući korake kako bi pronašli mesto u Oukali (neka vrsta veoma tradicionalnog i jeftinog hotela u popularnim tuniskim četvrtima) gde se organizuje muzička zabava.

„Moja mama je kupila novu odeću da mogu da je obučem danas. Sada čekam da dođu moji prijatelji da bismo mogli da se igramo zajedno. Veoma sam uzbuđen!,“ rekao je Išmail (8), smešeći se svesrdno pored svojih roditelja i drugih članova porodice.

Drugi učesnici, više fokusirani na verski aspekt događaja, biraju da idu direktno u sinagogu. Uprkos relativno maloj veličini, unutrašnjost zgrade je zapanjujuće lepa. Upečatljive su plave zemljane pločice, koje prekrivaju četiri zida sve do plafona. Soba vrvi od ljudi.

Ispod arkada i večnih svetiljki, neki prisutni sedaju da čitaju Toru, drugi pale sveće i diskretno, zatvorenih očiju, šapuću svoje davne želje.

„Došla sam da položim ovo jaje u ime svoje neudate sestričine“, rekla je Eliana, francuska Tunižanka u sedamdesetim godinama. „Znam da ona baš ne veruje u te priče, ali od malena sam dolazila u ovu sinagogu i gledala svoju majku i tetke kako to rade. To je deo naše istorije i našeg identiteta, i ja održavam nasleđe živim“.

Značaj za turizam, briga za bezbednost

Ovo godišnje hodočašće nije važno samo za lokalnu zajednicu, već i za celu zemlju, iz ekonomske perspektive, kroz oživljavanje turističkog sektora ostrva, a i politički, jer pomaže u stvaranju mirnog i multikulturalnog identiteta Tunisa. Događaj se priprema mesecima unapred, uz učešće različitih zainteresovanih strana, uključujući i Ministarstvo unutrašnjih poslova — sve kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja.

U novije vreme, Tunis je doživeo dva tragična napada na jevrejsku zajednicu u Đerbi. Prvi je bio 1985. ^[4] godine, kada je vojnik zadužen za održavanje reda otvorio vatru u sinagogi Griba, ubivši petoro ljudi. Zatim, 2002. ^[5] godine, 25-godišnji francuski Tunižanin povezan sa Al-Kaidom ubio je 21 osobu.

Imajući na umu ove incidente, tuniske vlasti su nastojale da ovaj godišnji događaj učine sigurnijim. Predsednica vlade Nažla Buden, ministar turizma Mohamed Moez Belhasin, guverner Medenina Said Ben Zajed, glavni rabin Tunisa Haim Bitan, kao i nekoliko ambasadora i diplomata ^[6] iz zemalja poput Francuske, Belgije, Nemačke, Italije i SAD prisustvovali ^[7] su otvaranju ovogodišnjeg hodočašća.

„Đerba ostaje mesto susreta civilizacija i zemlja mira i tolerancije za sve, iz koje se šalje poruka ljubavi i mira“, rekla je Buden.

Sa svoje strane, ministar turizma Belhasin rekao je da je hodočašće La Griba važan događaj koji započinje turističku i letnju sezonu i šalje višestruke poruke svetu o mirnom suživotu i toleranciji za bolju i otvoreniju zajednicu.

On je dodao da je ovaj značajan događaj, koji je, prema njegovim rečima, okupio oko 3.000 posetilaca, 50 novinara i zvanica iz 14 nacionalnosti, povod da se ne samo otkrije multikulturalni aspekt ostrva, već da se uroni u bogatu destinaciju koja nudi beskrajne prednosti.

Što se tiče organizatora hodočašća, na čelu sa Perezom Trabelsijem (predsedavajućim jevrejskog komiteta Griba i liderom jevrejske zajednice u Đerbi), oni su ocenili da je ovogodišnja poseta bila izuzetna i posebna na više nivoa. Za njih je, posle dve godine pandemije, slanje poruke mira i suživota iz Tunisa ostatku sveta bilo od presudnog značaja u ovim burnim vremenima.