Ilustracija Veliko oko [1], koristi se dozvolu preko Sbunker-a.
Ovaj članak je prvobitno objavio [2] Sbunker kao deo regionalne inicijative pod nazivom Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju uz dozvolu.
Mnogo pre nego što je sukob u Ukrajini eskalirao u rat punih razmera od strane Rusije, tenzije su postojale na Zapadnom Balkanu, kao i interes Rusije da zapadni Balkan ostane problematično područje u Evropi i da se koristi kao pretnja, kad god to koristi njenin interesima.
Pre ne više od šest godina, potvrđena je umešanost ruske tajne službe [3] u neuspeli državni udar u Crnoj Gori. To je bilo u vreme kada je Crna Gora završavala procedure za članstvo u NATO-u, a Rusiji to svakako nije odgovaralo. Sve bliži odnosi primećeni su i između premijera Severne Makedonije, Nikole Gruevskog, i ruskog predsednika Vladimira Putina — odnosi koji su očigledno kočili napredak makedonske države ka članstvu u NATO [4]. S druge strane, bliski odnosi [5] koje je predstavnik Republike Srpske u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik gajio sa predsednikom Putinom dali su jasan signal o motivima i interesima Rusije [6] u ovom delu Evrope. I konačno, održavanje zategnutih odnosa između Kosova i Srbije, pokazuje se kao dobro osmišljena strategija Ruske Federacije da učvrsti svoj uticaj [7] u regionu.
Svesno povećanog ruskog interesovanja za Balkan, Kosovo je posvećeno i preduzelo je odgovarajuće mere da osujeti sve napore za destabilizaciju u zemlji. U tom smislu, Vlada Kosova je prošle godine proglasila non-grata dvojicu ruskih diplomata [8] koji su delovali na Kosovu, uz obrazloženje da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost Kosova. [9]
Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu, podignuta je uzbuna zbog mogućnosti eskalacije sukoba na Zapadnom Balkanu zbog nerešenog pitanja između Kosova i Srbije i krhke političke situacije u Bosni i Hercegovini. Međutim, uprkos povećanoj pažnji u Ukrajini, SAD i EU su ponovo izbalansirali fokus na Zapadnom Balkanu. Visoka američka delegacija posetila je region, gde je glavni zahtevbio da se okonča „status kvo“ između Kosova i Srbije. [10] S druge strane, od početka rata u Ukrajini, EU je sve glasnije pozivala Srbiju da stane na stranu Zapada u uvođenju sankcija Rusiji. [11]
Incidenti na severu Kosova
Dva napada na policiju na severu Kosova u aprilu, za koje nije jasno ko ih je izvršio, ali koje je kosovska vlada opisala kao pokušaj destabilizacije spolja, vratila su međusobne optužbe između strana. Iako je slučaj pod istragom, kosovska Vlada ga je opisala kao teroristički napas, tvrdeći da su meci [12] [13]na policijska vozila ispaljeni sa teritorije Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Dželal Sveča i direktor policije Samedin Mehmeti rekli su na zajedničkoj konferenciji za novinare da su granični policajci napadnuti tri dana zaredom, tokom smena na graničnom prelazu sa Srbijom – Jarinje. Prema rečima Sveča, prvi pokušaj napada izveden je postavljanjem metalnih ježeva na državni put, „kako bi se onemogućio rad Kosovske policije i istovremeno ugrozili životi policajaca”. U drugom napadu kamenice su bačene na Kosovsku policiju.
Treći napad je izveden vatrenim oružjem u blizini kontrolnog punkta postavljenog kako bi se sprečilo korišćenje ilegalnih puteva. Policijskim vozilom su putovali albanski i srpski policajci.
Ministar unutrašnjih poslova Dželal Sveča je u javnom nastupu izjavio da:
„Ozbiljna posvećenost institucija Kosova, posebno kosovske policije, pri uspostavljanju reda i zakona u svakom uglu Kosova, postala je prepreka za Srbiju, za određene grupe, koje Srbija direktno podržava planove svih onih koji su Kosovo videli kao potencijalnu kolevku za svoje kriminalne aktivnosti i kao nastavak drugih kriza.”
Povodom ranijeg neobjavljivanja napada, ministar je obrazložio da su ostavili vremena policiji da otkrije uzroke. Ali, nakon napada u kojem su direktno ugroženi životi policajaca, kako je rekao ministar unutrašnjih poslova, pojavile su se ocene organa bezbednosti da je reč o terorističkom napadu i ta informacija je podeljena javnosti kako bi se sprečilo bilo kakvo vrsta dezinformacija.
Uprkos postizanju nekih sporazuma u prošlosti koji se bave i bezbednosnim aspektom na severu; nisu doprineli očuvanju smirenosti. U nekim slučajevima, kosovski zvaničnici [14] su ponovili da Srbija nastavlja da održava paralelne strukture na severu, sa ciljem da stvori tenzije kad god to Beograd zahteva. Napadi poput ovih na severu često su služili za stvaranje nove situacije na terenu, nakon čega su počeli pregovori. Od posleratnog perioda na severu je delovala takozvana struktura „civilne zaštite“ kroz zastrašivanje i ucene kao sredstvo za održavanje prisustva države Srbije na ovom delu teritorije. Pokušaj kosovskih institucija da prošire suverenitet na sever obično je nailazio na otpor Srba. Ovo je praćeno blokadama puteva i napadima na policiju.
Vredi napomenuti da su Kosovo i Srbija potpisale sporazum [15] o rasparčavanju „Civilne zaštite“ i da su bivši članovi ove strukture — njih 483 integrisani u centralne institucije Kosova.
Diplomate zahtevaju da se izbegnu tenzije
Svesni krhke situacije na severu zemlje, zapadne ambasade na Kosovu i Kancelarija Evropske unije osudile su napade na policiju, ali su u isto vreme nastojale da izbegnu spekulacije koje bi mogle da izazovu tenzije u ovom delu Kosova. Tako je ambasador SAD u Prištini Džef Hovenier, [16] [16]izrazio zabrinutost zbog izveštaja o pucnjavi i gađanju policajaca kod Zubinog Potoka. U međuvremenu, [17] Kancelarija EU oštro je [17] osudila ono što je nazvala „nasilnim napadom na patrolu kosovske policije“. Na istom redu osude bila je i Misija NATO-a na Kosovu, [18]gde je, pored osude napada na policiju, ponudila spremnost da podrži Kosovsku policiju, ukoliko to bude zatraženo.
Srpska lista osuđuje napade
Kao što se retko dešava, na ove napade reagovala je Srpska lista [19] i drugi zvaničnici iz Beograda. Iako motivi i počinioci napada ostaju nepoznati, entitet koji predstavlja kosovske Srbe opisao je to kao sklonost zvanične Prištine da blati Srbe.
„Ovaj incident ima za cilj destabilizaciju situacije, ali je i pokušaj da se Srbi predstave kao razbojnici, što nije tačno“, navodi se u saopštenju [20]Srpske liste. [20]
Ova tema je pozvala „sve građane da se uzdrže, da ne nasedaju na provokacije i da ne dozvole ovakve incidente koji ugrožavaju preko potreban mir na ovim prostorima“.
Kako bi zaustavila šverc, kosovska policija je ranije ove godine zatvorila nekoliko ilegalnih puteva u pograničnom području sa Srbijom. Ali u periodu od 26. do 28. aprila KFOR je saopštio [21]da je u koordinaciji sa Kosovskom policijom i MUP-om preduzeo akciju za otvaranje puta u blizini administrativne granice.
Prema njihovim rečima, sve mere bezbednosti koje imaju za cilj unapređenje policije i održavanje bezbednog i mirnog okruženja treba da budu proporcionalne potrebama lokalnih zajednica i slobodi kretanja meštana.
Nestabilan „status kvo“
Pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfried rekla je da [22]ovakva situacija odgovara samo Rusiji, koja je zainteresovana za proširenje sukoba. Dakle, traženi su konkretni koraci ka postizanju konačnog sporazuma koji bi obuhvatio sva nerešena pitanja između dve strane
Skoro 10 meseci nakon poslednjeg sastanka Kurti-Vučića, pozvani su na neformalnu večeru [23] [24]u Berlinu čiji je domaćin bio specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak. EPrethodno se nemački kancelar Olaf Šolc odvojeno sastao sa Vučićem i Kurtijem, koji su tražili posvećenost obojice za postizanje konačnog rešenja.
Ali stranke nisu dale jasne signale da će promeniti svoje stavove. Dok Kurti insistira [25] [26]da uzajamno priznanje mora biti u središtu sporazuma, Vučić [27]je to odbacio, zahtevajući da Kosovo ispuni svoju obavezu da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je napredak u dijalogu Kosova i Srbije [28] [29]iod velikog značaja za mir i stabilnost jugoistočne Evrope, kao i za evropske integracije obe zemlje. Prema Šolcu, budući sporazum Kosova i Srbije imaće mnogo detalja, a najvažniji – ono na čemu Kosovo insistira – biće uzajamno priznanje. Ali takvu jasnoću u vezi sa epilogom sporazuma Miroslav Lajčak nije izrazio.To je zbog činjenice da pet zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova, pa samim tim i EU ima neutralan stav prema statusu Kosova. Jedino obećanje za Kosovo kada je u pitanju dijalog je potvrda evropske budućnosti Kosova i Zapadnog Balkana [30]. U nedostatku jasnoće koja bi stavila tačku na zastoj u dijalogu, EU se s vremena na vreme vraća zahtevu za sprovođenje sporazuma iz prethodnih rundi dijaloga, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Kosovski zvaničnici su takođe kritikovali EU zbog jednostranog pristupa, [31] [32]ne tretirajući strane kao jednake u dijalogu.
Putin poredi Kosovo sa regionima u Ukrajini i na Kavkazu
Slučaj Kosova i dalje pominju zvaničnici Kremlja kako bi opravdali aneksiju teritorija u Ukrajini. Vladimir Putin je posle sastanka sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom rekao da je lično pročitao presudu MSP [33]o Kosovu, prema kojoj primena prava na samoopredeljenje za teritoriju datog dela ne obavezuje da traži dozvolu da proglasi suverenitet od zemlje od koje se otcepljuje.
„Ovo je napisano u vezi sa Kosovom i ovu odluku su svi podržali. Ako je to slučaj, onda Republika Donbas i Republika Donjeck imaju ista prava da ne primenjuju centralnu vlast Kijeva kada proglašavaju svoj suverenitet, kao što postoji presedan“, rekao je Putin [34].
Interes Rusije da svoje političke i vojne akcije poveže sa Balkanom je dugotrajan, ali se pojačao nakon napada na Ukrajinu.
Upravo ovaj pokušaj Rusije da uporedi Kosovo sa regionima u Ukrajini i na Kavkazu je podstakao zapadne strukture – EU i NATO i neke političke lidere da ubrzaju postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije. To bi bio jedini način da status kvo ne služi Rusiji i da region konsoliduje svoj put ka evroatlantskim integracijama.
Slika ljubaznošću Đovane Flek.