S leva, Edi Rama, premijer Albanije, sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i premijerom Crne Gore Dritanom Abazovićem, u Kijevu, 15. juna 2022. Slika preuzeta sa video snimka iz kabineta premijera Albanije, koja je dostupna za javnu upotrebu.

Ovaj članak je prvi put objavio Faktoje.al, organizacija za proveru činjenica u Albaniji, kao deo regionalne inicijative Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju uz njihovu dozvolu.

Ukrajina je stekla status zemlje kandidata za ulazak u EU za manje od četiri meseca od podnošenja zahteva, dok se agresija Rusije nastavlja. Ali, da li je to pokazatelj da će proces članstva biti brz, ili će biti podložan dužem čekanju, kao što se dešava sa zemljama Zapadnog Balkana, Albanijom i Severnom Makedonijom?

„Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija podržavaju davanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU. Na ovom evropskom putu naše zemlje nisu konkurenti, one dopunjuju i jačaju mogućnosti jedne druge“, ukrajinski predsednik Zelenski je napisao na Fejsbuku sredinom juna, kada su albanski premijer Edi Rama i njegov crnogorski kolega Dritan Abazović posetili Ukrajinu da potvrde svoju podršku u nameri Ukrajine da postane zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, koji se virtuelno pridružio sastanku, takođe je izrazio podršku kandidaturi Ukrajine za EU.

Na sastanku sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmihalom, premijer Rama je ponovio:, „Danas smo ovde da glasno podržimo Ukrajinu u njenom zahtevu da dobije status zemlje kandidata za Evropsku uniju.”

Dugo se čeka na članstvo, nema garancije za uspeh

Ukrajina je podnela zahtev za pridruživanje EU četiri dana nakon ruske invazije, 28. februara 2022. Da bi se zemlja pridružila EU, sve postojeće zemlje članice moraju da se slože i mora da ispunjava određene kriterijume. Dogovor je postignut i Ukrajina je 23. juna dobila status kandidata za EU.

Proces dodele statusa Ukrajini odvijao se rekordnom brzinom, kako je preneo BBC. Status kandidata je prvi zvanični korak ka članstvu u EU. Ali može se nakupiti mnogo godina i nema garancije za uspeh. A balkanske zemlje, koje dugo čekaju da postanu deo Evropske unije, to znaju bolje od bilo koga.

Porodična fotografija sa samita zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU) u Briselu 23. juna 2022. Fotografija EU, za javnu upotrebu

U stvari, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, koje su izrazile podršku kandidaturi Ukrajine u EU, su države kandidati. Dok Crna Gora, zajedno sa Srbijom, prednjači u procesu članstva, otvarajući pregovaračka poglavlja, Albanija i Severna Makedonija su zapeli. To je zbog bugarskog veta; jedna od država članica EU je obuzdala aspiracije Severne Makedonije zbog dugotrajnih sporova oko jezika, istorije i prava bugarske manjine u Severnoj Makedoniji. Albanija je patila od prepreka koje Sofija stvara Skoplju, jer proces za obe zemlje teče paralelno.

Pozdravljajući davanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU Ukrajini, ali i Moldaviji, premijeri Albanije i Severne Makedonije Rama i Kovačevski, koji su 23. juna otišli u Brisel na sastanak sa liderima EU, nisu krili razočaranje što su njihove zemlje blokirane kada je u pitanju proces integracije. Rama je precizirao da Ukrajina i Moldavija ne treba da gaje iluzije. On je napomenuo da Albanija i druge balkanske zemlje imaju status kandidata godinama, Severna Makedonija od 2005. i Albanija od 2014. godine.

„Ovo pitanje Bugarske je sramota, zemlja NATO koja uzima za taoce još dve zemlje NATO-a, dok se vodi rat u dvorištu Evrope i pred očima 26 država koje su zajedno potpuno nemoćne“, rekao je Rama.

Razočarenje nije krio ni makedonski premijer Dimitar Kovačevski:

„Republika Severna Makedonija je zemlja kandidat 17 godina… Ali evo nas danas i pregovori još nisu počeli. Biću direktan, ovo što se dešava je ozbiljan problem i ozbiljan udarac kredibilitetu EU.”

Drugog dana samita Bugarska je uslovno ukinula veto, ali proces nije deblokiran. Sada Skoplje mora da razmisli o ideji da napravi još jedan kompromis, kao što je to bilo sa promenom imena. Predlogom Francuske, Skoplje bi uključilo etničke Bugare u svoj ustav „na ravnoj nozi sa drugim narodima“ i promenilo bi udžbenike istorije. Bugarska tvrdi da je makedonski jezik dijalekt bugarskog, a obe zemlje polažu pravo na određene istorijske događaje i ličnosti, uglavnom iz otomanskog doba.

Francuski predlog je međutim naišao na proteste u Skoplju, koji su mu se protivili.Opoziciona partija VMRO-DPMNE i njene pristalice odbacuju francuski plan, rekavši da on previše popušta Bugarskoj u sporu oko istorije, jezika, identiteta i kulture.

Može li Ukrajina u EU pre Albanije i Severne Makedonije?

Uprkos dosadašnjem teškom putu i „zamoru“ političke elite od čekanja, podrška javnosti u Albaniji za perspektivu članstva i dalje je solidna. Jedna anketa sprovedena pre izbijanja pandemije COVID-19 pokazala je da je 97 procenata odsto Albanaca za integraciju u EU. Ali da li bi to što pregovori nisu počeli ovog juna uticalo na podršku koju Albanci imaju za EU i da li ima zamora od ovog dugog čekanja?

Gledis Gjipali iz Evropskog pokreta u Albaniji je u izjavi za Faktoje.al naveo da više vidi zamor u javnoj upravi koja treba da unapredi reforme i da se u potpunosti angažuje u tom procesu.

„Već je prošao period od nekoliko godina da, iako postoje obuke i simulacije, revidiraju se planovi rada, stvaraju nove strukture, još se ne zna kada mogu da počnu pregovori. To je dovelo do obeshrabrenja i manjih očekivanja od procesa. Što se tiče građana, a prema poslednjim anketama, nema smanjenja podrške članstvu, ona je visoka kao u poslednjih 15 godina.”

Cifre podrške evropskim integracijama nisu iste u Severnoj Makedoniji. Javna podrška članstvu u EU stalno opada više od jedne decenije i sada iznosi 68 odsto.

Makedonska novinarka Tanja Mileska, koja je kao dugogodišnji dopisnik iz Brisela pratila pitanja evropskih integracija, izrazila je sumnju da će Ukrajina veoma brzo napredovati u poređenju sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ona je objasnila:

„Status kandidata koji im je dat je uglavnom simboličan gest, ali na primer nisu uključeni u pretpristupni instrument. Institucije EU su požurile da daju ovaj status da bi poslale političku poruku, ali u pozadini ništa nije spremno da ove zemlje postanu deo Unije, posebno Ukrajina, koja je velika i mnogo naseljena zemlja, čije bi članstvo značilo ozbiljan pomak kada je u pitanju moć u istočnoj Evropi. Nisam sigurna da su Zapadni Evropljani spremni da to lako prihvate.

Za Gledisa Gjipalija, davanje statusa kandidata Ukrajini samo 100 dana nakon prijave je snažan politički gest, ali koji će, prema njegovim rečima, imati pozitivne efekte i na Zapadni Balkan.

„Međutim, finalizacija članstva Ukrajine će potrajati i postoji mnogo prepreka. Moramo biti spremni u tom duhu solidarnosti koji se stvara zbog rata u Ukrajini da napravimo kvalitativan korak u tom procesu i imamo argumente da su unutrašnje reforme i evropeizacija zemlje odgovarajućeg kvaliteta i brzine“, dodao je Gjipali.

Slika ljubaznošću Đovane Flek.

Za više informacija o ovoj temi, pogledajte naše specijalno izveštavanje o napadu Rusije na Ukrajinu.