Zalazak sunca iznad Karipskog mora, „Niz ostrva,“ Trinidad. Fotografija Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
Svetski dan okeana [1], zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija [2] (UN) 2008. godine i obeležava se svake godine 8. juna [3], nastoji da podigne globalnu svest o važnosti okeana za morski i ljudski život, uz nameru da ih bolje zaštiti u okviru UN Ciljeva održivog razvoja [4] (COR).
Cilj broj 14 fokusira se na očuvanje i održivo korišćenje naših okeana [5], mora i morskih resursa, pošto oni „[pokreću] globalne sisteme koji čine Zemlju pogodnom za život čovečanstva”:
Naša kišnica, voda za piće, vreme, klima, obale, veliki deo naše hrane, pa čak i kiseonik u vazduhu koji udišemo, sve to na kraju obezbeđuje i reguliše more.
Ovaj vitalni COR odražava činjenicu da se većina Zemlje sastoji od vode; ljudi ne bi mogli da prežive bez toga. Ovo posebno važi za male ostrvske države u razvoju (SIDS) poput Kariba koje su, češće nego ne, prve pogođene uticajima klimatskih promena kao što su porast nivoa mora [6], žešća godišnja sezona uragana na Atlantiku [7], izbeljivanje korala [8], zagađenje obalne vode, prekomerni ribolov [9], i zagrevanje morske vode što je izazvalo preveliku količinu sargasuma [10]. Takve ekološke neravnoteže takođe negativno utiču na ribarstvo na Karibima, dok neke regionalne vlade žrtvuju krhke obalne ekosisteme radi ekonomske dobiti [11] pogoršavaju problem.
Regionalni ekološki aktivisti [12] i lideri tačno znaju [13] koji su izazovi [14], ali možda na ovogodišnji Svetski dan okeana, gde je cilj revitalizacija naših okeana [15], moramo da se podsetimo njihove svrhe i lepote pre nego što zaista shvatimo važnost kolektivne akcije potrebno za njihovu uspešnu odbranu.
Okeani koji okružuju republiku-blizance Trinidad i Tobago, južno od Karipskog arhipelaga, savršen su primer svih načina na koje je more značajno — i ključno — za naše postojanje.
Atlantski okean se susreće sa Karipskim morem. Fotografija Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
Mesto na severoistočnoj obali Trinidada, gde se nalazi svetionik Toko, gde se tople vode Karipskog mora susreću sa dubokim plavetnilom Atlantskog okeana, je dirljiv podsetnik da su svi svetski okeani, kao i čitavo čovečanstvo, povezani.
Ova plaža u Paraminu, duž severne obale Trinidada, je popularno mesto za pecanje. Fotografije Janine Mendes-Franco, koriste se uz dozvolu.
Severna obala Trinidada je odličan mamac za ribolovce. Oni koji se time bave sportom često idu za tarponom, dok oni koji to rade za život hvataju sve, od velike ribe do mahi-mahija (jestiva morska riba toplih mora, srebrne i jarko plave ili zelene boje kada je živa, prim.prev.) [16]. Ovo mesto, do koje se može doći čamcem ili strmim obronkom koji se spušta od sela Paramin, posećuju ribari, a tu se nalazi i statua of Svetog Petra, zaštitnika ribara [17], koja je podignuta na pesku.
U smeru kazaljke na satu, odozgo levo: Damijenov zaliv u Blanšisezu; Toco, duž severoistočne obale Trinidada, i pogled na okean sa Čaguaramasa na severozapadu. Fotografije Janine Mendes-Franco, koriste se uz dozvolu.
Okeani igraju važnu ulogu u fizičkom i mentalnom zdravlju. Kada su plaže Trinidada i Tobaga bile zatvorene mesecima kao deo ograničenja COVID-19 [18] u zemlji, bilo je mnogo peticija u kojima se tražilo da se ponovo otvore [19] kako bi surferi mogli da vežbaju, stanovnici koji žive u selima na obali okeana (poput Tokoa, na severoistočnoj obali) mogli bi da izvedu svoju decu napolje, a planinari (poput onih koji se religiozno penju na stazu Tracking Station u Čaguaramasu [20] na severozapadu ostrva) could connect with nature, mogli bi da se povežu sa prirodom, koja je dokazano izvor opuštanja i revitalizacije.
Plaža Grande Riviere duž severoistočne obale Trinidada. Fotografija Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
U dužini od nešto više od kilometra, Grande Rivière [21] je jedno od najplodnijih mesta za gnežđenje kožnih kornjača u zemlji. Selo u blizini, shvatajući koliko je njegova okolina blisko isprepletena sa održivim ekološkim praksama, pokušava da ima što manji uticaj na životnu sredinu i ima formalne grupe u zajednici koje aktivno patroliraju plažom kako bi zaštitile kornjače [22] i obavestile posetioce koji dolaze da ih pogledaju tokom sezone gnežđenja, koja traje od marta do avgusta svake godine.
Tačka na kojoj se reka Nariva susreće sa Atlantskim okeanom na trinidadskoj Manzanili proteže se duž istočne obale ostrva. Fotografija Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
Ovo ekološki osetljivo područje duž prelepe istočne obale Trinidada je dom močvare Nariva, najveće slatkovodne močvare u zemlji, koja je proglašena močvarom od međunarodnog značaja [23] prema Ramsarskoj konvenciji, i rezervata za divlje životinje Buša Buša [24], koje je veoma biološko raznovrsno, dom za više od 200 vrsta životinja, uključujući ptice, gmizavce i sisare.
U smeru kazaljke na satu sa leve strane: riba ulovljena ‘dole sa ostrva'; vožnja čamcem sa ostrva Gaspar Grande; talas zapljuskuje mol ostrvskog doma; delfin prati čamac u sumrak. Fotografije Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
Grupa manjih ostrva koja se prostiru na severozapadnoj obali Trinidada je dom mnogih kuća za odmor, gde ljudi pecaju, plove čamcem i druže se (ono što Trinbagonci zovu „limeta”). Nije neobično uočiti jata delfina, morske kornjače i povremene kitove u dubokim vodama koje okružuju ostrva.
Mirna scena na plaži Mount Irvine, Tobago. Fotografija Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
Pošto se Trinidad nalazi na ušću reke Orinoko u Venecueli, vode koje okružuju ostrvo nisu u skladu sa tirkizno plavim stereotipom karipskih okeana; Tobago, je, s druge strane, savršen za razglednicu, a veliki deo njegove ekonomije se oslanja na turizam, kako međunarodni tako i domaći.
Različita raspoloženja Tobaške lagune Petit Trou. Fotografije Janine Mendes-Franco, koristi se uz dozvolu.
Laguna Petit Trou, koja se nalazi u oblasti Lovlands na južnoj, vetrovitoj strani Tobaga, može se pohvaliti mešavinom slane i slatke vode, gde se Atlantski okean kotrlja i susreće sa slatkom vodom lagune obložene mangrovima (prim.prev., drvo ili žbun koji raste uglavnom u tropskim obalnim močvarama koje su poplavljene tokom plime. Mangrove obično imaju brojne zamršene korene iznad zemlje i formiraju guste šikare). Okolno imanje je razvijeno u destinaciju za odmor, sa vilama, većim kućama za odmor i golf terenom i, uprkos prvobitnim pričama o pretvaranju lagune u marinu, ostavljeno je u prvobitnom stanju, sa minimalnim razvojnim uticajem na okolini ekosistem. Laguna privlači kajakaše i veslače, od kojih mnogi uživaju u zadivljujućim pejzažima i širokom spektru ptica.
Obimno šetalište koje se proteže duž mreže stabala mangrova predstavlja veliko zdovoljstvo, iako je izveštaj o mangrovima iz 2021. otkrio da im preti stanje poznato kao „odumiranje“, [25] bolest koja pogađa drvenaste biljke u kojoj progresivno gube grančice, grane, izdanke ili korenje, počevši od vrhova — verovatno povezano sa velikim godišnjim prilivom naslaga sargasuma. Ovo je izuzetno zabrinjavajuće, jer su mangrove kritična veza između morskih i kopnenih ekosistema kao što su korita morske trave i koralni grebeni.
Nema sumnje da klimatska kriza utiče na dobro zdravlje i održivost naših okeana. Nakon COP-26, osim ako se globalne vlade ne obavežu na „1,5 da ostanu u životu“, [12] porast nivoa mora će nastaviti da utiče na obalne zajednice, nastaviće se zakiseljavanje naših voda, a karipski koralni grebeni i šume mangrova će nastaviti da venu. Da bismo imali bilo kakvu nadu da će naši okeani izgledati i funkcionisati kao nekada, kolektivna akcija je ključna, ne samo za održivost, već i za opstanak.