[1]Trg u Prištini, sa muralom Ibrahima Rugove. [2] Foto: Globalni glasovi, CC-BY 3.0 [3].
Ovaj tekst je prvobitno objavio [4] Sbunker kao deo regionalne inicijative Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju uz dozvolu.
Postalo je uobičajeno da se na svakim izborima u Srbiji povećava nacionalistički diskurs tamošnjih političkih lidera o Kosovu. Političari levice i desnice, na vlasti i u opoziciji, takmiče se ko je tvrđi u odnosu na politiku koju bi vodili prema Kosovu ako bi pobedili na izborima. Isto se desilo i tokom poslednje kampanje za opšte parlamentarne i predsedničke izbore [5] u Srbiji održane 3. aprila.
Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine [6], na Kosovu je uspostavljena neprihvatljiva praksa da se i na Kosovu održavaju svi srpski izbori. Do ove godine takve izbore je sprovodila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju [7] (OEBS). Ukratko: nezavisna država (Srbija) je potpuno nesmetano organizovala izbore u drugoj, takođe nezavisnoj, državi (Kosovo).
Ovu praksu zaustavila [8] je vlada premijera Aljbina Kurtija [9] koja je istovremeno pozvala da se nađe trajno rešenje za učešće kosovskih Srba na izborima u Srbiji [10]. Sa kosovske strane, postojala je dobra volja da se srpskim građanima omogući da ostvare svoje biračko pravo, kada je to u skladu sa međunarodno priznatom praksom. Srbija je odbila ponudu Kosova.
Sličan razvoj događaja desio se iu susjednoj Crnoj Gori, gde je Vlada odbila zahtev ambasade Srbije [11] da se dozvoli otvaranje biračkih mesta za srpske izbore u crnogorskim gradovima Beranama, Sutomoru i Budvi. Vlada Srbije je obećala [12] odmazdu.
„Upozorenja“ na neosnovane pretnje Srbima na Kosovu
Pobednik izbora 3. aprila u Srbiji, očekivano, ispostavilo se da je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić i njegova stranka [13]. Češće nego ne, on je pokušavao da izgradi fantastičan narativ u vezi sa Kosovom, ne zanemarujući svoje napore da dezinformiše srpsko javno mnjenje o tome šta će se navodno dogoditi na Kosovu. Tako je tokom predizborne kampanje u intervjuu [14] na državnoj televiziji rekao [15], „Ako Srbi počnu da organizuju izbore, albanska policija će pucati na njih. U tom slučaju, imali bismo desetine i stotine mrtvih.”
Ova lažna uzbuna predsednika Vučića izdata je za najmanje dva politička cilja. Prvi, da stvori situaciju panike i napetosti između srpskih građana na Kosovu i njegovih institucija. I drugo, Vučić je takvim manipulativnim izjavama pokušao da poruči [16] da će i pored navodnih „provokacija“ sa albanske strane, srpska strana pokazati oprez. Nema veze što se sama organizacija izbora na nezavisnoj teritoriji sama po sebi smatra provokacijom institucija i većine stanovništva na Kosovu.
Štaviše, Vučić je tokom svog govora krajem marta kombinovao takve optužujuće izjave sa prikrivenim pretnjama, pozivajući se na mogućnost eskalacije tekućeg sukoba u Ukrajini (koji je rezultat ruske agresije). Prema rečima predsednika Srbije [17], „postoje ljudi koji čekaju priliku da izazovu rat“.
Ipak, situacija na terenu je pokazala da su ove izjave bile neosnovane.
Pretećim i uvredljivim tonovima prema Albancima govorili su i Vučićevi potčinjeni, među kojima je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, poznat kao negator genocida [18], rehabilitator ratnih zločinaca [19], i promoter „srpskog sveta [20].”
Pozivajući se na suspenziju srpske sudije iz grada Mitrovice zbog njenog učešća na sednici Saveta bezbednosti Srbije, Vulin je zapretio [21]:
Ovo je prvi korak ka uvlačenju Srbije u oružane sukobe na Kosovu, koje Albanci nesumnjivo pripremaju. Ako Evropska unija, koja je pokrovitelj Briselskog sporazuma, ne sazove skup u Briselu i zaustavi svaki vid nasilja nad Srbima na Kosovu, onda s pravom možemo reći da Kurtijev napad nije došao iz njegove mržnjom zatrovane glave.
Bilo je niza radnji koje su prethodile ratnim pretnjama Srbije koje su vezane za tamošnje predsedničke izbore.
Nakon što je grupa država KUINT [22] (SAD, UK, Francuska, Nemačka i Italija) potvrdila da je kosovska vlada odbila izbore u Srbiji, Vučić je sazvao sastanak srpskih političara i drugih zvaničnika koji su deo nezavisnih institucija Kosova. Među učesnicima je bio Milan Radoičić [23] (piše se i „Milan Radojčić”), poznat kao vođa severnomitrovačkih Srba. On i nekoliko kosovskih Srba bili su na listi sankcija američkog Ministarstva finansija [24] prošle godine.
Radojčić je raspisan i za poternicu u slučaju ubistva bivšeg kosovskog političara Olivera Ivanovića [25]. Ali nakon nekog vremena on je odlukom tužioca uklonjen sa liste. Nedavno ga je Specijalno tužilaštvo Kosova vratilo [26] na listu traženih lica.
Brojne izjave neprijateljskih tonova dali su i političari Srpske liste [27], koje su distribuirane lokalnim medijima [28] na Kosovu.
Srpski protesti na jugu i severu Kosova/strong>
Sudski savet Kosova je dan posle sastanka sa Vučićem suspendovao predsednicu Osnovnog suda u Mitrovici, Liljanu Stevanović [29]. Kao rezultat toga, politička partija Srpska lista — jedini entitet sa zvaničnom podrškom Beograda da predstavlja Srbe u kosovskim institucijama — organizovala je proteste u Severnoj Mitrovici i Gračanici.
Iako je najavljen kao protest nakon što Srbima nije dozvoljeno da glasaju na izborima 3. aprila, njegovi organizatori su imali samo jedan zahtev — da se ukine suspenzija Stevanovića [30]. Sve srpske sudije, kao i srpski politički predstavnici, podneli su ostavke na svoje funkcije u znak podrške sudiji.
Ali drugi srpski subjekti koji su Vučićevi rivali opisali su protest kao pokušaj manipulacije Srbima. Prema pisanju Stranke kosovskih Srba [31], „Miting je bio dokaz konfuzije vlasti SNS [32] i straha od njihove podružnice — Srpske liste.”
Odbijanje dopuštanja inostranih izbora
Po prvi put kosovska vlada predvođena strankom koja se protivila dosadašnjoj praksi nije dozvolila otvaranje takozvanih sabirnih centara, kojima bi upravljala Misija OEBS-a na Kosovu [33]. Poslednji parlamentarni izbori koje je Srbija organizovala i za Srbe na Kosovu bili su 21. juna 2020 [34]. Glasovi prikupljeni na pojedinim biračkim mestima potom su poslati na prebrojavanje preko granice u Srbiji, u obližnje gradove Raška i Vranje.
Uoči protesta zabrinutost zbog rizika od eskalacije situacije izrazili su šefovi misija Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije. U njihovom saopštenju, objavljenom preko njihovih ambasada, stoji [35]:
KUINT i EU takođe ponavljaju svoje pozive Kosovu i Srbiji da deluju razborito i da se uzdrže od bilo kakve retorike ili akcije koje bi mogle da podignu tenzije.
Protest Srpske liste [36] protekao je mirno i bez incidenata.
Putem snimka [37] na društvenim mrežama, kosovski premijer Kurti se zahvalio Srbima na srpskom jeziku na mirnom protestu, pozvavši ih da ostanu mirni i veruju kosovskim institucijama, a da je za suspenziju srpskog sudije saznao iz medija. Rekao je:
Ali, moram da kažem, bilo bi verodostojnije kada bismo protestovali, na primer, za socijalnu pravdu, brži razvoj i borbu protiv kriminala i organizovane korupcije. Molim vas da ne budete pod uticajem autoritarnog režima u Beogradu. Njih ne zanimaju prava i beneficije Srba na Kosovu. Oni pokušavaju da destabilizuju Kosovo zbog svojih izbornih ciljeva, a možda čak i zbog ratnohuškačkih interesa neke velike sile.
Uprkos naporima zemalja KUINT da pronađu modalitet koji bi kosovskim Srbima garantovao pravo glasa na srpskim izborima, oni nisu uspeli jer nije bilo dogovora između dve stranke. Nemogućnost pronalaženja formule za organizovanje izbora Srbije na Kosovu konstatovana je nakon što su dva pisma [38] stigla u Kancelariju EU u Prištini. Jedno od srpskog oficira za vezu, koji nije pominjao kosovsku vladu niti tražio da se dozvole izbori, već samo saradnja da se omogući OEBS-u da prikupi glasačke listiće.
U međuvremenu, Kurti je u svom pismu naveo probleme sa pismom srpskog oficira za vezu. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se dozvolilo održavanje izbora po predlogu Beograda, bio bi prekršen Ustav. Kurti je tvrdio da pozivanje na njih kao na „birače sa pravom glasa“, a ne kao „birače u inostranstvu“ nije u skladu sa najboljim međunarodnim praksama.
Međutim, odluka vlade naišla je na kritike država KUINT koje su rekle da ovakav pristup podriva evropske aspiracije Kosova. Oni su izjavili [39]:
Ovom odlukom Vlada Kosova nije uspela da pokaže svoju posvećenost principu zaštite građanskih i političkih prava svih svojih građana, uključujući pripadnike manjinskih grupa. Ovakav stav Vlade Kosova nije u skladu sa našim vrednostima i principima i narušiće njihove evropske težnje.
Ipak, Srbi koji žive na Kosovu i imaju srpsko državljanstvo iskoristili su svoje pravo, pri čemu su organizovano kroz desetine autobusa [40] otišli da glasaju u obližnje srpske gradove na izborima 3. aprila. Koristili su biračka mesta [41] u gradovima Bujanovac, Kuršumlija, Raška i Tutin, u centralnoj, južnoj i jugozapadnoj Srbiji.