Slika ljubaznošću Arzu Geibulajeva

U Turskoj je potpuno ili delimično blokiranje veb sajtova sa vestima uobičajena praksa. Neki od ovih sajtova se konstantno suočavaju sa blokiranjem, poput onlajn novina Özgür Gelecek (Slobodna budućnost). Özgür Gelecek je 21. marta blokiran, po 33. put. Četvrti mirovni sud u Dijarbakiru blokirao je ceo veb-sajt nakon što je zaključio da je sadržaj veb-sajta „neprimeran“. 24. marta, turski dnevni list Cumhuriyet primio je sudski nalog kojim se blokira pristup novinskoj priči o korupciji zvaničnika lokalne vlade. Takođe u martu, najmanje tri naloga turskih novinskih agencija na Tviteru privremeno su suspendovana nakon objavljivanja priče o nasilju u studentskom domu kojim upravlja verska sekta. Ovo nisu izolovani ili jedinstveni slučajevi uklanjanja sadržaja ili blokiranog pristupa.

Udruženja za istraživanje medija (MEDAR), predstavilo je izveštaj prošle godine, gde se navodi da se u Turskoj svakodnevno uklanjaju najmanje tri vesti. U većini slučajeva, članci se fokusiraju na korupciju ili nepravilnosti u pravnom postupku. Zahtevi za blokiranje ili uklanjanje sadržaja potiču od privrednika i državnih službenika koji tvrde da su im povređena lična prava, zaključuju autori izveštaja MEDAR.

U drugom izveštaju, koji je prošle godine objavila platforma zaključuje se da je „42% blokiranih vesti između novembra 2019. i oktobra 2020. bilo direktno povezano sa turskim predsednikom i liderom Partije pravde i razvoja (AKP) Redžepom Tajipom Erdoganom, njegovom porodicom ili gradonačelnicima i zvaničnicima AKP“.

Ali nije uvek bilo ovako. Opsežne zakonske izmene nacionalnih zakona, kao i iscrpan institucionalni nadzor od strane vladinih institucija kao što je Vrhovni savet za radio i televiziju (RTUK) — glavni turski medijski nadzornik — stvorili su okruženje neograničene digitalne cenzure u zemlji, koju je Komitet za zaštititu novinara (CPJ) opisao kao šesti najgori zatvorenik novinara prema godišnjem izveštaju organizacije iz prošle godine.

Od YouTube-a do veb lokacija: kako je blokiranje određenih URL-ova postalo norma

U martu 2007. Turcima je zabranjen pristup popularnoj veb stranici za razmenu video snimaka YouTube. Platforma je blokirana sudskim nalogom zbog snimka Mustafe Kemala Ataturka, osnivača Republike Turske. Dva člana turskog krivičnog zakona smatraju krivičnim delom vređanje predsednikat (član 299.) turčinstva (član 301.) Blokiranje je sproveo TurkTelekom, nekadašnja državna telekom kompanija koja je kasnije privatizovana.

YouTube je ostao zvanično blokiran (iako dostupan preko proksi servera) naredne dve i po godine. Ubrzo nakon što je zabrana ukinuta u oktobru 2010, YouTube je ponovo blokiran sledećeg meseca, ovog puta nakon zvanične žalbe koju je pokrenuo lider opozicione stranke čiji je intimni video procurio na platformu. Platforma je deblokirana i blokirana u narednim godinama još nekoliko puta.

U 2008. godini, kada je YouTube prvi put blokiran za pristup, više od hiljadu veb-sajtova je već bilo blokirano u Turskoj „zbog kritikovanja Ataturka ili vojske, zbog uočenih napada na ‘dostojanstvo’ nacije ili zbog pozivanja na turske kurdske i jermenske manjine, tabu teme u Turskoj”, reported izvestili su tada Reporteri bez granica. To je bilo moguće zahvaljujući zloglasnom Zakonu br. 5651 (o regulaciji publikacija na Internetu i suzbijanju zločina počinjenih putem takvih publikacija) usvojen u maju 2007. Opisan kao prvi zakon u zemlji specifičan za internet, osmišljen je da zaštiti korisnike od nelegalnog i štetnog sadržaja na mreži. U to vreme, zakon je omogućavao javnim tužiocima da zabrane bilo koju veb stranicu u roku od 24 sata sudskim nalogom ili administrativnim nalogom koji je izdalo Predsedništvo za telekomunikacije i komunikacije (TİB) — vodeći turski internet cenzor do njegovog raspuštanja 2016. godine — u slučaju da ove veb stranice prekrše „sedam kategoričkih krivičnih dela (podsticanje na samoubistvo, omogućavanje upotrebe narkotika, dečija pornografija, opscenost, prostitucija, omogućavanje kockanja i kleveta zaostavštine Ataturka — osnivača moderne Turske).”

TİB je osnovan 2005. godine sa glavnom svrhom da centralizuje, „iz jedne jedinice, nadzor komunikacija i izvršenje presretanja naloga za komunikaciju prema zakonima br. 2559 (Zakon o dužnostima i ovlašćenjima policije), br. 2803 (Zakon o organizaciji, dužnostima i ovlašćenjima žandarmerije), br. 2937 (Zakon o državnim obaveštajnim službama i nacionalnoj obaveštajnoj organizaciji), i br. 5271 (zakon o krivičnom postupku).”

TİB je prestao da objavljuje izveštaje o transparentnosti o broju blokiranih veb lokacija do maja 2009. godine bez ikakvih daljih objašnjenja. Ovo je podstaklo grupu pravnih i internet aktivista da počnu da dokumentuju broj blokiranih veb lokacija u Turskoj nezavisno preko EngelliWeb (Disabled Web – onesposobljena mreža). U vreme pisanja ove priče, najnoviji podaci koje je EngelliWeb prikupio za 2020. dokumentuju više od 460.000 blokiranih domena, 150.000 URL adresa i 50.000 tvitova. Do danas, nijedna zvanična vladina institucija, uključujući TIB-ovog naslednika, Odbor za informacione tehnologije i komunikacije (BTK) nije objavila statističke podatke o broju blokiranih veb stranica u Turskoj.

Zakon br. 5651 je izmenjen još nekoliko puta, pri čemu je svaki amandman uveo dodatna ograničenja. TIB je 2014. godine bio ovlašćen „da izda nalog za blokiranje na osnovu žalbe podnete zbog povrede prava pojedinca na privatnost i da to uradi bez pribavljanja sudskog naloga“. Uklanjanje „uvredljivog“ sadržaja u roku od četiri sata, omogućavanje blokiranja zasnovanog na URL-u i blokiranje „pojedinačnih postova ili svih postova određenog korisnika društvenih medija“, bile su neke od novih, kritičnih odredbi koje su dodate u zakon.

Kao takva, Turska više nije samo blokirala sadržaj koji je smatrala uvredljivim za njeno nacionalno jedinstvo, porodicu i moralne vrednosti, već i sadržaj koji je razotkrivao korupciju ili druge nezakonite radnje koje su počinili vladini zvaničnici. U 2014. godini, nakon što su se pojavili audio snimci koji otkrivaju korupciju u najužem krugu lidera vladajuće Partije pravde i razvoja Redžepa Tajipa Erdogana, koji je u to vreme bio premijer, procureli su na internet, YouTube, Twitter, i Facebook su blokirani. Sledeće godine, pristup na sve tri platforme, kao i 166 drugih veb lokacija bio je blokiran kada je slika turskog tužioca držanog na nišanu nakon što je uzet kao talac kružila internetom.

U 2016. godini, nakon neuspelog puča, brzina blokiranja veb lokacija dostigla je nivo bez presedana. Iako je država zatvorila TIB iste godine, samo ga je zamenila Uprava za informacione i komunikacione tehnologije (BTK) — podjednako agresivna vladina institucija. Takođe, iste godine država je odobrila izmenu Uredbe o ovlašćenjima u sektoru digitalnih komunikacija prema saopštenju u Službenom glasniku. Prema članu 10 amandmana „U slučajevima rata, opšte mobilizacije i sličnih situacija, ako se smatra neophodnim za javnu bezbednost i odbranu države,, [BTK] može suspendovati sve ili deo operativnih aktivnosti operatera na ograničen ili neograničen period i direktno upravljaju mrežom. U ovom slučaju, proteklo vreme se dodaje na kraj perioda autorizacije.” Predsednik Erdogan objavio je vanredno stanje 21. jula 2016. Neposredno nakon toga, najmanje 100 veb sajtova je blokirano za pristup, među kojima je bila i Vikipedija.

Država je 2019. godine dala Turskom Visokom savetu za radio i televiziju (RTÜK) ovlašćenja da nadgleda onlajn emitovanje (počev od platformi na zahtev kao što je Netflix, do redovnih i/ili zakazanih onlajn emitovanja do amaterskih kućnih video stvaralaca), primoravajući onlajn emitere da pribave licencu RTUK-a.

Delokrug Zakona br. 5651 je proširen u julu 2020. dajući državi ovlašćenje da ukloni sadržaj. Premaizveštaju MEDAR-a, „od potpune primene 1. oktobra 2020. godine, [izmene] su imale veliki uticaj na održivost digitalnog sadržaja, posebno na novinske kuće sa ukupno 658 naloga za uklanjanje“ između oktobra 2020. i maja 2021.

A ima još toga. Država je u julu 2021. objavila planove za uvođenje daljih mera poput ozbiljnih krivičnih sankcija za širenje lažnih vesti putem tradicionalnih i društvenih medija, što je potez koji nezavisni stručnjaci vide kao poslednji pokušaj da se u potpunosti ubiju nezavisni mediji. Iako ove mere tek treba da budu usvojene, ovaj kratak pregled ne ostavlja prostora za nadu da će se slobode na internetu uskoro popustiti. Skoro godinu dana kasnije, vladajuća AKP, je zajedno sa Partijom nacionalističkog pokreta (MH) podnela parlamentu nacrt zakona o dezinformacijama 26. maja 2022. Kao odgovor, sedam međunarodnih i lokalnih organizacija za slobodu medija i novinarstvo izdalo je saopštenje 27. maja, u kojem se kaže da će novi nacrt zakona, ako bude usvojen, „podsticati sistematsku cenzuru i autocenzuru u Turskoj umesto da se bori protiv dezinformacija“.

Molimo vas da posetite stranicu projekta za više članaka iz Monitora neslobode.