[1]Konferencija za novinare Udruženja novinara Makedonije – UNM [2] u oktobru 2021. godine 2021 upozorila je na sve veći broj incidenata. Fotografija UNM, koristi se uz dozvolu.
Ovaj članak Meri Jordanovske prvobitno je objavio [3] Truthmeter.mk. Uređena verzija je ponovo objavljena ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Metamorfozis Fondacije.
U periodu od 2017. do 2021. godine, čak 42 napada na novinare i medijske radnike su zabeležena [4] u Registru Udruženja novinara Makedonije (UNM). Najčešći oblik ugrožavanja bezbednosti novinara su verbalne pretnje.
Od 42 slučaja napada na novinare, čak 25 su bile verbalne pretnje, 14 fizičkih napada, dva napada na medijske organizacije, a jedan napad u vidu lišavanja slobode novinara.
Ove podatke pokazuje najnovija publikacija [5] „Napadi na novinare i medijske radnike 2017 – 2021: tendencije i preporuke” u kojoj Udruženje novinara Makedonije (UNM) obrađuje neka od težih povreda prava medijskih radnika u zemlja.
[6]Vrste incidenata protiv medijskih radnika u Severnoj Makedoniji (2017-2022) prema izveštaju Udruženja novinara Makedonije. Grafikon: AJM, koristi se uz dozvolu (Napadi na novinare i medijske radnike u Severnoj Makedoniji od 27. do 2021. godine
Verbalne pretnje novinarima
Fizički napadi na novinare
Pritvor od strane organa za sprovođenje zakona
Napadi na medije/medijske organizacije
Izvor: Udruženje novinara Makedonije – UNM).
Prvi zaključak koji se može izvući iz publikacije je da je broj napada na novinarke veći od napada na novinare u poslednje dve godine.
„Često se koristi seksistička retorika, koja ovim napadima daje dodatnu karakteristiku činjenicom da se ne odnose samo na rad novinara, već izgoleda da su zasnovani na polu.”
Drugi zaključak u kontekstu bezbednosti novinara je da se učestalost napada i pretnji medijskim radnicima povećava u turbulentnim političkim situacijama, posebno tokom izbora. Prema UNM-u, često klevetničko etiketiranje novinara kao neprijatelja [2]od strane političara i javnih zvaničnika moglo bi dodatno ohrabriti simpatizere stranke da slede njihov primer, i da nastave da ugrožavaju sigurnost novinara i medijskih radnika na sličan način.
Treći zaključak koji se izvlači iz analize je da su fizički napadi na novinare smanjeni tokom pandemije, dok su onlajn pretnje novinarima značajno porasle.
Četvrti i, prema AJM, najvažniji trend je nekažnjivost napada na novinare, pitanje koje zahteva ozbiljniju posvećenost organa za sprovođenje zakona i pravosudnih organa:
„И покрај бројните домашни и меѓународни извештаи кои укажуваат на овој проблем, и покрај бројните конференции кои се користат за укажување на овој проблем, па и покрај бројните анализи и публикации на оваа тема, проблемот со неказнивоста продолжува да тлее и да биде посочуван како негативен пример во светски рамки.“
„Uprkos brojnim domaćim i međunarodnim izveštajima koji upućuju na ovu problematiku, kao i brojnim konferencijama, analizama i publikacijama koje se time bave, nekažnjivost napada na novinare se nastavlja i ističe se kao negativan primer u globalnom kontekstu.”
Sa kakvim se napadima suočavaju medijski radnici?
U 2017. godini u Registru UNM-a registrovano je 16 napada na novinare i medijske radnike. Od toga šest verbalnih napada na novinare, devet fizičkih napada, a jedan slučaj uništavanja lične imovine.
U 2017. godini došlo je do upada u Skupštinu [7], poznatog i kao „krvavi četvrtak [8]” kada je napadnuto 20 medijskih radnika [9], a neki od njih pravdu su tražili na sudu. Osnovni građanski sud u Skoplju odbio je njihove tužbe [10]. Prema izveštaju UNM-a:
„U međuvremenu, jedini koji su dobili pravdu za događaje od 27. aprila su političari. Njihovi napadači su već osuđeni. To dovoljno govori o dvostrukim standardima u postupanju u slučajevima nasilja nad novinarima naspram političara, kao i o ogromnom stepenu nekažnjivosti napada na novinare.”
U 2018. UNM je registrovao tri slučaja napada na novinare. Novinar Armand Braho [11] napadnut je tokom konferencije stranke Alijansa za Albance (AA) u Strugi. Prema njegovim rečima, članovi stranke su ga maltretirali, sprečavali da direktno prenosi konferenciju, a posle događaja je i fizički napadnut.
Drugi slučaj napada na novinare registrovan je u martu 2018. godine, kada je brat visokog funkcionera vladajuće političke partije Demokratska unija za integraciju [12] (DUI) pretio smrću tadašnjem predsedniku UNM, Naseru Selmaniju. Osuda pretnji od strane međunarodne zajednice i protest ispred Vlade [13] naveli su Osnovno javno tužilaštvo da otvori istragu o slučaju, ali optužnica nije podignuta .
U trećem slučaju, policija je privela novinara Infomax-a, Borislava Stoilkovika jer je navodno odbio da se identifikuje dok snima i prijavljuje protest, iako je pregled snimka otkrio da je oko vrata nosio novinarsku legitimaciju.
U 2019. godini registrovana su četiri teža slučaja napada na novinare, kao i još dvadesetak manjih pretnji i incidenata. Najozbiljniji napad bio je na ekipu TV 21 u opštini Aračinovo.
„Ovaj napad je sadržao elemente protivpravnog lišavanja sa slobode, za šta su mediji objavili audio i video snimke. Slučaj nije zvanično prijavljen MUP-u, zbog čega je MUP tvrdio da nije u mogućnosti da pokrene postupak. UNM je više puta javno izjavljivao da je, zbog prirode krivičnog dela, neophodno da i samo tužilaštvo postupa po službenoj dužnosti. Na kraju, slučaj nije rešen, uprkos tome što se predsednik opštine Aračinovo, Milikije Halimi, javno izvinio za incident, što je potvrdilo da se to zaista dogodilo.”
UNM je 2020. godine zabeležio 12 pretnji novinarima, jedan fizički napad i jedan napad na medije. Od 14 registrovanih napada na novinare u Severnoj Makedoniji, u devet slučajeva žrtve napada bile su novinarke.
Novinarke su češća meta napada
Od početka 2021., UNM je registrovao ukupno pet napada, četiri verbalna i jedan fizički. Ono što zabrinjava jeste da je 2021. godine većina ovih napada (3) bila usmerena na novinarke.
[14]Pregled napada na novinare i medijske radnike u Severnoj Makedoniji od 2017. do 2021. prema polu (plavo – muškarci, narandžasto – žene). Izvor: Udruženje novinara Makedonije – UNM, Grafikon se koristi uz dozvolu.
Ovo je, prema UNM-u, nastavak negativnog fenomena uočenog 2020. godine — da je broj napada na novinarke veći od broja napada na novinare.
„Zanimljivo je da u sva tri verbalna napada na novinarke 2021. godine pretnje dolaze od političkih ličnosti. To dosta govori o niskoj kulturi javne komunikacije u odnosu između nosioca javne funkcije i novinara, ali govori i o tome da se nosioci javnih funkcija lako podstiču na pretnje novinarkama u Severnoj Makedoniji. Važno je istaći da nije pokrenut nijedan zvaničan slučaj od strane javnog tužilaštva ili Ministarstva unutrašnjih poslova, uprkos činjenici da su neke od pretnji prijavljene policiji.”
Ovaj zabrinjavajući trend, prema UNM-u, mogao bi da dovede do takozvanog „efekta hlađenja“ gde se novinarke autocenzurišu [15] da dalje govore ili istražuju određenu temu,ili, u najekstremnijim slučajevima, potpuno se povuku iz novinarske profesije. UNM je izjavio:
„Ovakva kočnica je dodatno vođena neradom institucija ili neefikasnošću u vođenju istraga i prikupljanju dokaza. Ministarstvo unutrašnjih poslova kao oruđe u rukama tužilaštva jedina je institucija koja ima pristup mehanizmima za prikupljanje dokaza u onlajn sferi gde je potrebno locirati napadače po IP adresama i sl. Međutim, treba napomenuti da konačnu odluku o pokretanju krivičnog postupka protiv napadača ima državno tužilaštvo. Napadi na novinarke putem različitih onlajn platformi moraju da podignu uzbunu u institucijama jer je život u digitalnom dobu učinio napadače hrabrijim, sigurnijim i žešćim u napadima.”
Vrlo često su napadi na novinare sa anonimnih profila na društvenim mrežama ili takozvanih „botova“ koji koriste VPN (virtuelne privatne mreže), tako da lako sakriju svoje tragove u onlajn sferi i teško ih mogu locirati čak i nadležne institucije. UNM je napomenuo da je u praksi procedura lociranja napadača preko internet platformi teška i spora. Da bi se identifikovali takvi počinioci, potrebna je bolja međuinstitucionalna saradnja. U cilju prikupljanja informacija preko granica, domaće agencije za sprovođenje zakona moraju da koriste instrumente međunarodne pravne pomoći [16], što nije uvek efikasno, jer volja za saradnjom može varirati od zemlje do zemlje, posebno kada su korišćeni alati koji omogućavaju anonimnu komunikaciju.
Šta dalje?
Kao izlaz iz ovih situacija, UNM preporučuje nekoliko mera u cilju zaštite novinara i medijskih radnika. Prvenstveno, od Skupštine treba da se traži da što pre donese predložene izmene Krivičnog zakonika [17], gde se primenjuju kvalifikovani oblici krivičnih dela koja pogađaju novinare. U formulisanju ovih amandmana konsultovana su i novinarska udruženja i sindikati.
Takođe, UNM zahteva od Ministarstva unutrašnjih poslova da poveća efikasnost rada Odeljenja za sajber kriminal i digitalnu forenziku kako bi se lakše pronašli počinioci onlajn napada na novinare i medijske radnike. Takođe se poziva na osnivanje posebnih jedinica u javnom tužilaštvu i sudovima koje će biti obučene i specijalizovane za bezbednost novinara; unapređenje kulture javne komunikacije između političkih aktera kako se ne bi podsticali oflajn i onlajn napadi; i praćenje i dokumentovanje govora mržnje i rodno zasnovanih napada na novinare u internet prostoru od strane sektora civilnog društva, između ostalih.
Takođe, u u poslednjem izveštaju o napretku Severne Makedonije [18], Evropska komisija preporučuje da treba da postoji nulta tolerancija za zastrašivanje i napade na novinare.
„Treba obratiti pažnju na prava novinara na rad. Preporuka je da se postavi pristup uz nultu toleranciju prema zastrašivanju, pretnjama i nasilju nad novinarima u toku njihove profesije i da se osigura da počinioci budu kažnjeni.”