Komentari na najčitanijim portalima u Srbiji: Prodor proruskih narativa

Ovu priču je prvobitno objavio ^[2] Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), deo regionalne inicijative Centra za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana. Globalni glasovi ponovo objavljuju uređenu verziju uz dozvolu.  

Komentari na najposećenijim sajtovima u Srbiji pokazuju prodor pro-ruskih narativa u srpsko javno mnjenje.

Na primer, vest o ratu u Ukrajini na jednom od portala Blic ^[4] u martu 2022. ne samo da je reprodukovala nekoliko narativa koji su se poklapali sa ruskim tumačenjem događaja, već je odnos pozitivno i negativno ocenjenih komentara bio u velikoj meri u korist onih koji su podržavali Rusiju.

Blic je najčitaniji informativni portal u Srbiji, ali, za razliku od većine drugih srpskih tabloidnih medija, nije proruski orijentisan. Stoga komentari na ovom portalu imaju dodatni značaj, jer se suprotstavljaju sadržajnoj i uređivačkoj politici ovog medija. Slični trendovi su vidljivi i na Kuriru ^[5], još jednom veoma čitanom mediju u Srbiji, koji se takođe ne može opisati kao izrazito proruski orijentisan.

Gotovo svaka vest sa sajtova Kurira i Blica sa početka rata može se uzeti kao primer odnosa pozitivnih i negativnih reakcija u korist Rusije. Na primer, u komentaru Kurira od 26. marta, između ostalog, stoji: „Sramota Putina i ruske vojske se nastavlja!” takođe dodaje „Bravo za Ukrajinu i Zelenskog!” Ovaj komentar je dobio čak 338 „minusa” i samo 88 „pluseva,” što je ekvivalent negativnim i pozitivnim lajkovima. S druge strane, odgovor na ovaj komentar, koji je sadržao samo slike srpske i ruske zastave, imao je 191 „pluseva” i 43 „minusa”.

„Ukrajinski nacisti i tortura nad ruskim stanovništvom’

Jedan od najprisutnijih narativa u ovim komentarima je opis Ukrajine i ukrajinskog rukovodstva kao nacista. Najavljujući početak neprijateljstava u Ukrajini krajem februara, ruski predsednik Vladimir Putin naveo je „denacifikaciju Ukrajine“ kao jedan od svojih ciljeva. U jednom od komentara na vest ^[6] sa sajta Blic o govoru ukrajinskog predsednika Vlodimira Zelenskog 19. marta prikazan je kao „Jevrej koji je doveden na čelo pravoslavne Ukrajine da progura interese katoličke nacističke manjine u Ukraijini za korist zapadne vojne industrije.” Komentar je imao 141 „plus” i samo 18 „minusa.”

Drugi komentar objavljen dan kasnije na Blicu ^[7] podseća da je Zelenski nosio majicu sa „gvozdenim krstom“, verovatno aludirajući na sliku na kojoj je kukasti krst preslikan ^[8] na dres ukrajinske fudbalske reprezentacije sa njegovim imenom .

U drugom komentaru na vest ^[9] Blica od 26. marta navodi se da je „parola Slava Ukrajini isto što i „Za dom – spremni!” [Hrvatski ustaški ^[10] pozdrav, ekvivalent nemačkom nacističkom pozdravu ^[11] “Sieg heil”] i da su ga koristile nacističke ukrajinske jedinice tokom Drugog svetskog rata. Iako su taj slogan, u stvari, koristile jedinice Stepana Bandere ^[12] koje su sarađivale sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, on je zapravo nastao krajem 19. veka, a veruje se da je vezan za Ukrajinsku revoluciju ^[13] 1917. godine.

Komentar sa preko 200 „pluseva” na vest ^[14] iz Blica 27. marta o ulasku u drugi mesec rata glasio je: „Ukrajinski civili su štit za ukrajinske naciste, da ih nacisti puste da napuste gradove svi bi otišli, nego ne daju a to je zabranjeno konvencijama, zapad ćuti i ne osuđuje nego podržava naciste, oni (Zapad) su ih i oformili.”

A na vest ^[15] da je „Mariupolj pretvoren u prah” 29. marta, komentar je glasio: „Rusi su rekli da će zgaziti naciste, i zgazili su naciste … Šta ne razumete?”

Uloga bataljona Azov ^[16], koji je nakon početka rata u Donbasu 2014. godine uključen u sastav jedinica regularne ukrajinske vojske, na više mesta je naglašena. Započet kao dobrovoljačka formacija, ovaj bataljon u svojim redovima ima neo-naciste. Jedan deo američkih kongresmena je 2019. čak pokušao da ovu jedinicu proglasi terorističkom organizacijom, ali neuspešno.

Ipak, Azovski bataljon, prema pisanju Vašington posta, ^[17] ima oko 10.000 vojnika, a mnogi od njih su se priključili nedavno, nakon početka rata. Bataljon Azov takođe nije ono što je bio 2014. Otkako je krajem te godine pripojen ukrajinskoj Nacionalnoj gardi, „morali su da očiste mnogo od tih ekstremističkih elemenata“, rekla je Moli Saltskog, viši obaveštajni analitičar u Soufan grupi. „Bilo je mnogo više kontrole nad tim ko je povezan sa bataljonima.”

Prema procenama američkog Kongresa, sama vojska Ukrajine ima između 140.000 i 150.000 vojnika. Dakle, fokus isključivo na bataljon Azov i deo njegovih neonacističkih pripadnika služi pre svega da diskredituje celu vojsku Ukrajine i njenih građana.

Prvi komentar na ovu vest bio je „Ubili ste 14.000 u Donbasu od 2008. godine“, a nekoliko drugih se nadovezalo na istu temu.„Da ima 14.000 poginulih, bilo bi 100.000 ranjenih, što bi praktično značilo da Rusi osvajaju teritoriju sa samo 30.000 preostalih vojnika angažovanih u operaciji. Ipak, ovom narkomanu [misli se na Zelenskog] je bila potrebna cifra, a broj 14,000 je broj poginulih u DNR ^[18] (Donjecka Narodna Republika) i LNR ^[19] (Luganska Narodna Republika) u proteklih sedam godina torture nad tim teritorijama,” glasi jedan od komentara na ovu vest sa 107 „pluseva” i 16 „minusa”.

Prema izveštaju ^[20] komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, tokom sukoba u Ukrajini ubijeno je 3.409, od čega 3.038 u prve dve godine, 2014 i 2015., kada je sukob bio najintenzivniji, dok je od 2016. do 2021. umrla 371 osoba, a svake godine sve manje. U 2021. godini, ubijeno je 18 civila.

„Odgovornost NATO-a za rat u Ukrajini”

Još jedan preovlađujući narativ je da primarna odgovornost za rat leži na NATO alijansi i da je ona, u stvari, „u ratu sa Rusijom preko Ukrajine“. Ovo je tumačenje situacije koje se u Srbiji zadržalo u pro-vladinim tabloidima čak i kada su oni prestali da otvoreno navijaju za Rusiju početkom marta, a takođe ga koriste i pro-ruske partije u zemlji.

Komentar na vest o slanju oružja iz Velike Britanije u Ukrajinu na sajtu Blica 31. marta ^[21] glasio je: „Naravno da će da šalju oružje jer NATO ratuje preko Ukrajinaca; briga njih za ljude” (187 „plus” i 23 „minus”).

Na portalu Kurir od 25. marta ^[22], u komentaru sa preko 350 „pluseva” ističe se da je cilj rata „povlačenje duboke države na granice NATO-a koja je uspostavljena kada je srušen Berlinski zid“. A ako se to ne dogodi, „Rusija će sama ispuniti svoje zahteve, što znači da će sve zemlje Varšavskog pakta koje su pristupile NATO-u morati da ga napuste milom ili silom“.

Dan kasnije, Kurir je objavio članak ^[23] pod naslovom „Rusija će nuklearno oružje lansirati u ova 4 scenarija! Dmitrij Medvedev: Imamo pravo da zaštitimo svoj suverenitet! VIDEO.” U jednom komentaru se tvrdilo da je cilj Amerike bio da natera Rusiju da napadne Poljsku kako bi se započeo rat na osnovu NATO sporazuma o kolektivnoj bezbednosti.

Konstantno se povlači paralela sa NATO bombardovanjem Srbije ^[24], a kontroverzne tvrdnje o efektima osiromašenog uranijuma ponovo su se pojavljivale. Na vest o isporuci britanskog naoružanja Ukrajini, komentarisano je licemerje NATO-a, kao i da danas u Srbiji vlada „pandemija raka” zbog bombardovanja municijom sa osiromašenim uranijumom.

24. marta, na godišnjicu početka NATO bombardovanja, Blic je objavio tekst o nastavku upotrebe tog primera od strane Rusije kao opravdanja za napad na Ukrajinu. Razlika je, tvrdi komentar sa preko 200 „pluseva“, u tome što su „Rusi ugroženi NATO bazama u Ukrajini i maltretiranjem njenog naroda, dok Amerikanci i NATO 1999. godine nisu bili ugroženi ni na koji način od Srbije, ali su nas ipak napali. Branili smo se od OVK ^[25].”

Neki analitičari kao jedan od glavnih uzroka aktuelnog sukoba vide širenje NATO-a na istočnu Evropu, dok drugi ističu da su se bivše članice Varšavskog pakta pridružile slobodnom voljom, uz snažnu podršku građana, te da je sporazum o neprihvatanju tih država između Rusije i NATO nikada nije formalno zaključen. NATO nije imao baze u Ukrajini, a članstvo Ukrajine nije bilo na dnevnom redu NATO-a u vreme ruskog napada. Ukrajinska vlada je u međuvremenu rekla da je za njih prihvatljivo da ne postanu članice NATO-a.

S druge strane, tvrdnja o municiji sa osiromašenim uranijumom je stalni deo šireg narativa odnosa NATO-a i Srbije već nekoliko godina. Domaći stručnjaci ističu ^[26] da se NATO bombardovanje i povećanje broja obolelih od raka u Srbiji ne mogu sa sigurnošću povezati. Utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na rast malignih bolesti prepušteno je Komisiji osnovanoj Odlukom Narodne skupštine 2018. Komisija još nije predstavila konačne rezultate.

„Ekonomska propast Zapada“

Jedan od narativa, koji se može protumačiti kao koristan za vlasti u Srbiji, jeste da Zapadu, pre svega najrazvijenijim zemljama EU, preti ekonomska propast zbog sankcija Rusiji.

Ovakav narativ jasno se vidi u naslovima pro-vladinih tabloida u proteklim nedeljama, kako portal Srpski telegraf Republika ^[27], vapi:

„CENE HRANE POVEĆANE ZA 50%: Najavljuje se novi inflatorni udar, privreda je na kolenima, a najgore tek dolazi”,
„KOLAPS!? Analitičari upozoravaju: Nemačka ekonomija klizi u recesiju! “,
„NEMCI U PANICI: BrišU pomfrit sa jelovnika zbog nedostatka kukuruznog ulja “.

Slični naslovi objavljeni su i na portalu Informer ^[28]:

„NEMAČKA U PANICI, TRAŽI SMANJENJE POTROŠNJE GASA! U Srbiji je MNOGO BOLJA situacija, Vučić ovo nije tražio JER SU NAM REZERVE PUNE! “,
„NEMAČKA SE USTAJE ZBOG KRIZE! RESTORANI BRIŠU POMFRIT SA JELOVNIKA! „Bez ulja, preskupo je!”

U komentaru na sajtu Blica od 30 marta stoji:

„AMERIKA je posle Drugog svetskog rata pokrenula 20 ratova da bi preživela, jer bi bez njih izgledala kao nerazvijena afrička država, jer izazivanjem ratova samo pomaže svojoj industriji i uništava EVROPSKU industriju.”

Još jedan komentar nekoliko dana ranije glasio je da će se „na duži rok Rusija oporaviti uz pomoć Kine, ali Zapad neće … bar ne tako brzo. Cilj je da se izjednače snage kako bismo ponovo imali bipolarni svet.”

Slični komentari pronađeni su i na sajtu Kurira, a jedan od njih, objavljen 30. marta, posebno je detaljno analizirao situaciju.

„Ako Nemačka ne bude kupovala gas u rubljama, njena industrija će POTPUNO stati do juna – to su analize apsolutno svih svetskih ekonomista! U Nemačkoj se očekuju milioni otpuštanja. Sada ćemo videti koliko će i u kojoj meri ova blokada industrije i masovna nezaposlenost uticati na nemačku državu – Nemačka tvrdi da će gasiti vatru deviznim rezervama i iz budžeta – praktično će celu Nemačku poslati na plaćeno odsustvo u nadi da će se rat završiti do zime – a SIGURNO se neće završiti u narednih pet godina! :). Dugoročno gledano, politika socijalnog vatrogastva će svesti vrednost evra na ništa… odbacite svoje evre odmah, ako odbiju da plate u rubljama! “

Prema prognozama OECD-a objavljenim sredinom marta, globalni ekonomski rast ove godine mogao bi biti za više od 1 procentni poen manji od projektovanog pre sukoba, dok bi inflacija, koja je već bila visoka na početku godine, mogla biti veća nego što bi da nije izbio rat, za najmanje dodatnih 2,5 procentnih poena po zemlji.

OECD takođe primećuje dramatičan skok cena nafte i gasa, što zauzvrat rizikuje povećanje siromaštva i narušavanje proizvodnje roba i usluga širom sveta. Vladama se savetuje da obrate pažnju na domaćinstva sa niskim primanjima, kao i da povećaju uvoz tečnog gasa i maksimalno iskoriste izvore kao što su bio- i nuklearna energija.

Dok se ekonomske teškoće predviđaju i Evropskoj uniji i Zapadu, tvrdnje o kompletnoj propasti privrede i industrije svakako se mogu ubrojati u narative koji idu u korist Rusiji, u kojoj se ekonomske posledice rata guraju u drugi plan.

Pročitajte ceo izveštaj ^[2](eng.).

---

 

Za više informacija o ovome, pogledajte naše posebno pokrivanje teme Rusija napada Ukrajinu ^[29].