Predsednik Rusije Vladimir Putin na vojnoj paradi povodom Dana pobede. Moskva, Crveni trg, 9. maj 2022. Slika sa Афиша Москвы YouTube kanala. Poštena upotreba.

Dana 24. aprila 2022. godine, Tigran Keosaian, televizijski voditelj i jedno od najistaknutijih lica propagandne mašine Kremlja, objavio je video u kojem Kazahstance naziva „lukavim magarcima“ (хитрожопые) zbog „otkazivanja“ parade za Dan pobede, preteći Kazahstanu, i drugim bivšim sovjetskim državama sa scenarijem nalik Ukrajini. Keosajan, zajedno sa svojom suprugom Margaritom Simonjan, šefom ruskog državnog konglomerata RT (bivši Russia Today), bili su ključni u sprovođenju ruske militarističke propagande, i pod restriktivnim su sankcijama Evropske unije zbog „akcija koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.” Oba glasnogovornika Putinovog režima takođe su imala sumnjivu komercijalnu dobit kroz PR projekte i filmsku produkciju, uključujući u svoje koruptivne šeme istaknute ličnosti iz predsedničke administracije, kako je otkrio tim Navaljnog.

Istorijski gledano, Dan pobede, 9. maj, koji obeležava pobedu nad nacističkom Nemačkom 1945. godine, nije bio čak ni praznik u Sovjetskom Savezu, a kamoli slavljen paradom — prva vojna parada u posleratnoj eri je održana tek 1965. It was the Putin regime that Putinov režim je bio taj koji je sistematski eksproprisao Dan pobede u vladinu politiku, postepeno ga pretvarajući u srž državne propagande. Poslednjih pet godina za redom Dan pobede bio je najpopularniji praznik među Rusima, ispred Nove godine i Uskrsa. Zanimljivo je da je Staljin odredio Novu godinu za praznik umesto Dana pobede 1947.

Sa ideološke tačke gledišta, pobeda nad nacističkom Nemačkom se pretvorila u jedno od najuticajnijih i univerzalnih oruđa Putinove vladavine, jer je postala instrumentalna za legitimizaciju režima, suzbijanje političkih neslaganja i vođenja agresivne spoljne politike, uključujući i rat u Ukrajini.Pošto se trenutna ruska propaganda u velikoj meri oslanja na široko, višekanalno širenje neistina, Dan pobede igra važnu ulogu u tome. S tim u vezi, Putinov govor na paradi pobede od 9. maja 2022., bio je pun asocijacija na borbu protiv nacizma, koje su se kretale od Drugog svetskog rata do „neonacista“ u Ukrajini, na koje „SAD i njihovi manji saveznici računaju“.

Vremenom bi koncept pobede ponovo kreiran u Putinovoj Rusiji postepeno postajao rusocentričniji, često ignorisanjem doprinosa savezničkih sila u pobedi, pa čak i uvođenjem zakona kojit zabranjuje poricanje odlučujuće uloge koju je sovjetski narod odigrao u pobedi nad nacističkom Nemačkom,dok su termini poput „izdajnika” i „rusofobije” počeli da se pojavljuju u njegovim govorima povodom Dana pobede. Ruski predsednik je 9. maja 2021., izjavio da je „u najtežim vremenima rata, u najodlučnijim bitkama koje su odredile ishod borbe protiv fašizma, naš narod bio sam“. Kako su proslave postajale sve politizovanije, dajući prioritet sadašnjem stanju stvari u odnosu na prošlost, Putin je prestao da čestita šefovima država Ukrajine i Gruzije Dan pobede, dok je vremenom sve manje država bilo spremno da se poveže sa Putinovim proslavama Dana pobede. Tako je predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon postao jedini strani lider koji je prisustvovao paradi povodom Dana pobede u Moskvi 9. maja 2021. godine, dok je parada za Dan pobede 2020. godine odložena za 24. jun 2020. godine, zbog COVID-19, a prisustvovali su samo lideri Belorusije, Kazahstana, Kirgizije, Moldavije, Srbije, Tadžikistana, Uzbekistana, kao i šefovi Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih provincija Gruzije. Nepotrebno je reći da nijedan strani lider nije posetio paradu pobede u Moskvi 2022. godine.

Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, predsednik Rusije Vladimir Putin i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na proslavi Dana pobede. Moskva, Kremlj, 9. maj 2021. Slika sa ВМЕСТЕ-РФ YouTube kanala. Pošteno korišćenje.

Sredinom aprila 2022. Ministarstvo odbrane Kazahstana je objavilo da neće biti vojne parade na Dan pobede, a proslave bi bile ograničene na „vojno-patriotske događaje”, navodeći potrebu da se uštede budžetska sredstva i da se prioritet da drugim zadacima, uprkos 30. godišnjici kazahstanskih odbrambenih snaga. Štaviše, takozvani Besmrtni puk (Бессмертный полк), marševi u znak sećanja na ratne veterane, otkazani su u nekim regionima Kazahstana, ponekad zbog sve većeg negativnog odgovora, kao što je bio slučaj u Aktauu u zapadnom Kazahstanu. Pre događaja, Besmrtni puk je zvanično preimenovan u „Pokloni se herojima“ (Батырларға тағзым). U međuvremenu, osnivači pokreta Besmrtni puk osudili su svoju pripadnost marševima pod sadašnjim imenom usred masovnog angažovanja ukrajinske ratne retorike u njemu, pošto su zvaničnici ohrabrivali učesnike da donesu slike ruskih vojnika poginulih u aktuelnom ratu u Ukrajini.

Uzbekistan, koji, za razliku od većine postsovjetskih država, rat zvanično naziva Drugim svetskim (a ne Velikim otadžbinskim ratom), odlučio je da na Dan pobede ne održi vojnu paradu koja je zvanično preimenovana u Dan sećanja i Čast (Xotira va qadrlash kuni), iako je 30. godišnjica Oružanih snaga Uzbekistana u januaru 2022. proslavljena vojnom paradom. S druge strane, iako je tradicionalno sponzorisan od ruske ambasade u Uzbekistanu i kritikovan od strane potpredsednika donjeg doma uzbekistanskog parlamentat da je propagandno oruđe, Besmrtni puk je ipak održan, i okupio je samo 200 ljudi.

Uzbekistanske trupe učestvuju u vojnoj paradi povodom Dana pobede. Moskva, Crveni trg, 24. jun 2020. Fotografija Mil.ru preko Wikimedia (CC BY 4.0)

Kirgistan bi takođe napustio vojnu paradu koja se tradicionalno održava na trgu Ala-Too u glavnom gradu Biškeku, umesto toga prešao na „miting-rekviem“ (митинг-реквием). Što se tiče Besmrtnog puka, održan je uprkos primedbama zbog povezanosti sa aktuelnom ruskom agresijom u Ukrajini, iako je Državni komitet za nacionalnu bezbednost upozorio stanovništvo da ne nosi vojne uniforme ili slovo “Z” (poznato i kao zvastika), militaristički znak ruskih trupa u Ukrajini. U debatu se uključio i predsednik Kirgizije Sadir Japarov, koji je rekao da „niko nema pravo da zabrani ovaj marš“. Zanimljivo je da je Biškek postao jedno od retkih mesta u Centralnoj Aziji koje je ugostilo a proruske demonstracije koje su podržavale Putina i njegovu „specijalnu vojnu operaciju“ i osudile „fašizam u Ukrajini“.

Tadžikistan, čiji je predsednik bio poslednji i jedini strani lider koji je prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi 2021. godine, postao je jedina centralnoazijska država koja je održala i vojnu paradu i Besmrtni puk. Ovo poslednje, koje su organizovale ruska diplomatska misija i vladine organizacije, neki su ipak smatrali moskovskim propagandnim oruđem koje ugrožava nezavisnost zemlje. Ipak, vojna parada nije održana na Trgu Dusti, glavnom trgu za nacionalne svečanosti, već u Parku pobede u Dušanbeu. Manja vojna parada održana je i u ruskoj 201. vojnoj bazi u Tadžikistanu, zvanično najvećoj vojnoj bazi van Rusije. Čini se da je uloga baze posebno vitalna ovih dana, jer zemlja postaje sve zavisnija od ruske vojne pomoći usred porasta prekograničnih napada iz Avganistana.

U Turkmenistanu, gde, za razliku od drugih država Centralne Azije, Dan pobede trenutno nije državni praznik, proslave su bile ograničene na komemoracije i koncerte bez vojnih parada, dok je Besmrtni puk, u organizaciji ruske ambasade, održan u međunarodnoj rusko–turkmenskoj školi. Od sticanja nezavisnosti  vojna parada na Dan pobede održana je samo jednom, 2020. godine usred globalne pandemije.

Ruske kritike i javno sramoćenje država Centralne Azije zbog toga što nisu održavale vojne parade, međutim, nisu išle ruku pod ruku sa njihovim pojačanim patriotskim besom kao isključivi čuvari sećanja na rat, pošto je ubrzo postalo očigledno da države Centralne Azije plaćaju mnogo veće novčane iznose za pomoć veteranima Drugog svetskog rata nego sama Rusija. Tako je godišnja novčana pomoć u Kirgistanu i Uzbekistanu bila približno devet puta veća od one u Rusiji, dok Kazahstan plaća između 17 i 31 puta od tog iznosa. Začudo, sramotno niske isplate ratnim veteranima nisu rezultat trenutne ekonomije Rusije razorene sankcijama, već je trend poslednjih nekoliko godina.