Izdanje festivala Afrički film Trinidad i Tobago (AFTT) za 2022. godinu, koje je održano u gradu Port ov Spejn od 24. do 28. maja, prikazalo je mešavinu savremenih i klasičnih filmova sa ovog kontinenta, zajedno sa lokalnim i regionalnim filmovima koji naglašavaju pitanja od značaja za Afrokaripsko iskustvo.
Sada u svojoj osmoj godini, festival je mnogo više od događaja za projekciju filmova. Sa svojim aktivističkim karakterom i posvećenošću inkluzivnosti, ovaj događaj stvara raznovrstan i dinamičan prostor koji odražava kulturnu stvarnost Kariba – kroz film, muziku, umetnost i književnost – dok odaje počast „tonu, pejzažu, boji, složenosti i lepoti Afrike“.
Prisustvovala sam nekim od ovogodišnjih AFTT događaja [puno priznanje: film koji sam koproducirala prikazan je na festivalu] i razgovarala sa rediteljkom i osnivačicom Ašom Lavlejs o mostovima komunikacije i saradnje koje gradi između sveta karipskog i afričkog filma, i zašto je to toliko važno za regionalnu publiku.
Džanin Mendes-Franko (DžMF): Kako i kada ste odlučili da pokrenete afrički filmski festival i zašto ste smatrali da je neophodno da Trinidad i Tobago ima festival ove prirode?
Aša Lavlejs (AL): Godine 2013. pozvana sam da budem deo žirija za FESPACO (Panafrički filmski i televizijski festival) u Burkini Faso, jedan od najznačajnijih filmskih festivala afričke kinematografije u svetu. Bilo je to posebno iskustvo! Otvaranje je održano na ogromnom stadionu, punom ljudi iz svih sfera života — od onih na crvenom tepihu, do ljudi koji su ušetali bez cipela. Svi su bili uključeni, uzbuđeni i tu da bi gledali filmove sa celog afričkog kontinenta i šire.
Taj festival mi je ponudio ulazak u svet raznolikih afričkih filmova, sa jedinstvenom estetikom, koje podržavaju njihove zemlje i u kojima uživaju njihovi ljudi. Oni su bili veoma ponosni na ove filmove i na pripovedanje sopstvenih priča na svoj način, a to je nešto što nisu mogli da rade u kolonijalnim vremenima.
Kao filmski stvaralac koji radi na tome da karipske priče, koje pripovedaju ljudi sa Kariba, dovede na ekran, bila sam inspirisana gledajući podršku koju ovaj festival nudi filmovima i filmskim stvaraocima širom Afrike. Dok sam sedela na tom krcatom stadionu, shvatila sam da afrička kinematografija može da nam ponudi modele za razvoj bogate i žive industrije upravo ovde kod kuće, na Karibima.
Ne samo da imamo vezu sa Afrikom – fizičku, istorijsku i stalnu – nego su uglavnom afrički ljudi uspostavili osnovu onoga što Karibi predstavljaju. Budući da imaju slično kolonijalno iskustvo, afrički ljudi se bave istim vrstama pitanja kojima mi u ovom regionu moramo da se pozabavimo dok se borimo da oporavimo svoju psihu. Sa AFTT-om, želeli smo da se ponovo povežemo sa Afrikom i da vidimo deo nas samih od kojeg smo bili otuđeni.
DžMF: Na ovogodišnjem otvaranju govorili ste o ulozi AFTT-a u preoblikovanju načina na koji se posmatraju crnci. Recite nam nešto o tome u kontekstu multikulturalnog Trinidada i Tobaga.
AL: Uz svu njegovu složenost i raznovrsnost, ne mogu da zamislim da je ijedan drugi kontinent u novijoj istoriji bio više ocrnjen, a da su u isto vreme njegovi ljudi služili kao takav izvor kreativnosti i inspiracije za svet. U pokušaju da oslobodi afričke ljude od pogleda koji su nametnule generacije kolonijalnog osuđivanja, AFTT nam daje priliku da vidimo afrički pogled na svet, koji će nam, u stvari, pomoći da oblikujemo sopstveni pogled na svet, ne samo za ljude afričkog porekla, nego za sve nas u ovom veoma složenom i kosmopolitskom društvu. Svi možemo da se pozabavimo suštinskom humanošću i potrebom za ljudskim dostojanstvom i pravdom za sve.
DžMF: Kako funkcioniše saradnja sa afričkim filmskim stvaraocima?
AL: Bila sam regionalni sekretar za karipsku dijasporu za FEPACI, Panafričku federaciju filmskih stvaralaca od 2013. godine, i ovo udruženje me je dovelo u bliski kontakt sa filmskim stvaraocima i filmskim festivalima širom kontinenta a i izvan njega. To je svakako pomoglo da budem upoznata sa novim filmovima, a takođe je dovelo do saradnje i razmene sadržaja između festivala.
Ove godine smo sarađivali sa Međunarodnim filmskim festivalom u realnom vremenu u Nigeriji i imali smo fantastičnu panel diskusiju o Nolivudu i filmskoj industriji Trinidada i Tobaga. Konačno, najavljen je ugovor o koprodukciji, kao i prva filmska produkcija Trinidada i Tobaga/Nigerije koja je već u fazi razvoja.
DžMF: Svidelo mi se što filmovi koje sam gledala imaju sasvim drugačiju estetiku od mejnstrim filmova holivudskog tipa koje su mnogi od nas navikli da gledaju. Atmosfera je sveža, ukorenjena u drugačijoj perspektivi, a opet snažna u smislu univerzalnosti pripovedanja. Šta regionalna filmska industrija može da nauči iz ovoga?
AL: Sve! Upravo to je poenta. AFTT je pažljivo organizovan festival koji nam daje pristup ne samo kreativnosti i raznolikosti afričkog pripovedanja kroz različite žanrove, već ovi filmovi takođe nude različite perspektive, modele, teme i estetske kvalitete.
Dok se bavimo pripovedanjem sopstvenih priča, ovi filmovi mogu pružiti podršku i uliti poverenje našim filmskim stvaraocima u teme kojima se bavimo, tehnike koje koristimo i način na koji krećemo da snimamo filmove. Ovim afričkim filmovima možemo biti inspirisani i kao filmski stvaraoci i kao gledaoci; možemo da učimo od njih i možemo da vidimo sebe u njima.
DžMF: Kao i Bolivud, afrička kinematografija je porasla jer ima publiku koja je podržava kada se radi o obimu. Da li je ovde možda lekcija za karipske filmske stvaraoce?
AL: Apsolutno! Ove industrije takođe imaju veliku podršku dijaspore. Imamo dugu istoriju bolivudskih filmova u Trinidadu, na primer. Ovo je bio način da Indijci ostanu u vezi sa maticom i da se kulturno uključe u ono što se tamo dešava. Nedavno smo uživali u velikom broju […] Nolivudskih filmova u Trinidadu i Tobagu.
Takođe, možemo pristupiti istim tim tržištima i koristiti iste tokove distribucije. Okrenuti smo Holivudu i Severnoj Americi da bismo dobili validaciju i pristup njihovoj industriji i snažno kontrolisanim lancima distribucije, ali dostupna su nam i ova druga ogromna tržišta da ih istražujemo i na njima kapitalizujemo.
Pretpostavljam da će to biti održiviji put a možda čak i korisniji.
DžMF: Događaj ima za cilj podršku mladim umetnicima koji nisu nužno filmski stvaraoci (umetnici, modni dizajneri, muzičari itd.), kao i podstrek deci koja bi mogla da postanu pripovedači sutrašnjice. Zašto je to važno za vas?
AL: Snimanje filmova je najsavremeniji oblik pripovedanja i ono uključuje razne druge umetničke forme kao što su pisanje, vizuelna umetnost, muzika, fotografija itd.
Važno nam je da mladim kreativcima obezbedimo prostor u kome mogu aktivno da učestvuju ne samo kao gledaoci, već i prostor gde mogu da izlažu, sarađuju, diskutuju, prodaju i, što je još važnije, vide sebe kao deo nečega vrednog.
DžMF: Šta čini AFTT drugačijim i zašto bi ljude trebalo da interesuje da budu deo toga?
AL: AFTT bi trebalo da bude svež izvor inspiracije. Trebalo bi da potvrdi pripovedanje naših priča, da nas inspiriše da pripovedamo svoje priče na svoj način. Ono što pokušavamo da uradimo je da pomognemo samima sebi da cenimo sebe i svoje priče.
Ovde vidimo filmske stvaraoce koji – sa vrlo malim delom resursa dostupnih Holivudu – stvaraju filmove koji se oslanjaju na mnoštvo priča i slika sa ovog kontinenta. AFTT je posvećen tome da našim lokalnim filmskim stvaraocima, uključujući i one koji su prethodno bili ignorisani, pruži inspiraciju, ohrabrenje i platformu da izlože i podele svoj rad.
DžMF: Recite nam nešto o aspektu festivala koji se odnosi na obraćanje zajednici i šta verujete da je postigao.
AL: AFTT je nastao iz želje da se deli, slavi, inspiriše i bude inspirisan, povezuje i ponovo povezuje kroz priče i film. Prenošenje festivala u različite zajednice i dalje je prioritet. Filmski festivali ponekad mogu imati stigmu da su ekskluzivni, previše umetnički, čak i elitistički, a to je nešto što želimo da izbegnemo. AFTT je za svakoga.
Film je umetnička forma sa najvećom masovnošću. Važno nam je da ove priče podelimo sa što više ljudi. Ne možemo izostaviti ljude u ruralnim sredinama. Želimo da ovo bude što je moguće više dostupno svima. Za one koji ne mogu da dođu, dovešćemo ga vama.
Sve do 2019. godine (pre pandemije COVID-19) otvarali smo festival na Šetalištu Brajan Lara u petak uveče, usred gužve i vreve ljudi koji se vraćaju kući, uz besplatnu pop-up projekciju. To je uvek bio odličan početak naše festivalske nedelje, ali pre svega bila je to deklaracija i poziv bukvalno svima da učestvuju i da se osećaju kao deo festivala.
DžMF: Na šta ste najponosniji u vezi sa festivalom?
AL: AFTT raste u svakom pogledu. Ponosna sam na tu ekspanziju i rast. Ponosna sam na ono što smo stvorili i na energiju i atmosferu koja obavija festival. Jedan od mojih najponosnijih trenutaka bio je kada je dvoje mladih filmskih stvaralaca zatražilo da prikažu svoje filmove na AFTT-u. Došli su kod nas i rekli: „Ovde se osećamo kao kod kuće“.
DžMF: Kuda vidite da će se AFTT kretati u budućnosti?
AL: Vidim AFTT kao centar crnačke kinematografije u regionu, sa izdanjima na raznim ostrvima. Nadam se da će nam AFTT pomoći da na Karibima vidimo Afriku ne samo kao udaljeno mesto iz naše istorije, već kao prikaz žive veze sa ljudima iz preko 50 zemalja sa širokim spektrom kultura, i kao podsetnik da je Afrika ovde sa nama — svima nama.