[1]Novinari koji prate samit EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, Slovenija, 6. oktobar 2021. Fotografija Meta.mk, koristi se uz dozvolu.
Ovu priču je prvobitno objavio Meta.mk [2]. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Metamorfozis Fondacije.
U vremenima rata i globalne polarizacije, region Zapadnog Balkana je podeljen u skladu sa trenutnim polarizovanim silama. Kampanje dezinformacija, govor mržnje, fizički napadi, pretnje, niski prihodi, loš ekonomski status, podele, autocenzura i nesigurnost posla su glavni izazovi sa kojima se regionalni nezavisni mediji suočavaju. Svetski dan slobode medija je savršena prilika da se istakne važnost jedinstva i saradnje, ne samo među medijskim organizacijama u regionu, već svim sektorima društva, u cilju prevazilaženja ovih izazova koji značajno utiču na demokratske procese.
Prema rezultatima Svetskog indeksa slobode štampe za 2022 [3], Reportera bez granica (RBG), nekoliko balkanskih zemalja je pokazalo napredak [4], kao što je Severna Makedonija, koja je skočila za 33 mesta na 57. mesto, i Crna Gora, koja je dobila 41 mesto da bi zauzela 63 od 180.
Svetski indeks slobode medija 2022 na Balkanu pic.twitter.com/BR960AluWG [5]
— kos_data (@kos_data) 3. maj 2022. [6]
U međuvremenu, Hrvatska (48), Bugarska (91), Kosovo (61) i Srbija (79) takođe su poboljšale svoje rangiranje, dok su Bosna i Hercegovina (67), Grčka (108), Albanjia (103) i Slovenija (54) zabeležile pad. RBG-ov izveštaj [7] posebno upozorava na širenje dezinformacija kao sve veće pretnje slobodi izražavanja.
[8]Bardhil Jašari, izvršni direktor Fondacije Metamorfoza. Fotografija Meta.mk, koristi se uz dozvolu.
„Štetni efekti dezinformacija su očigledni i opipljivi i posebno utiču na kvalitet našeg života i razvoj društva i blagostanja“, kaže Bardhil Jašari, izvršni direktor Fondacije Metamorfoza, sa sedištem u Skoplju, Severna Makedonija, izdavač Truthmeter.mk [9] usluge provere činjenica.
Zbog toga, smatra Jašari, svi sektori društva, vlada, nevladine organizacije, mediji, akademska zajednica, moraju da sarađuju i kreiraju kratkoročne i dugoročne strategije sa efikasnim mehanizmima za suprotstavljanje ovoj štetnoj pojavi sa ciljem podsticanja podela. Rekao je:
„Prvo, mediji treba da povećaju profesionalizam i relevantnost sadržaja koji objavljuju, nevladine organizacije i obrazovne institucije treba da rade na podizanju nivoa medijske pismenosti i sposobnosti kritičkog mišljenja stanovništva, institucije vlasti treba da budu transparentnije i da stvore zakonski okvir. to će obezbediti okruženje za bezbedan rad novinara i kažnjavanje govora mržnje.”
Jašari je dalje dodao da u regionu Zapadnog Balkana uticaj dezinformacija ima za cilj da poremeti tekuće procese konsolidacije demokratskih institucija zloupotrebom i produbljivanjem postojećih etničkih, verskih, ekonomskih i ideoloških ili partijskih podela. Iz tog razloga, Metamorfoza je pokrenula regionalnu inicijativu, Zapadnobalkansko čvorište za borbu protiv dezinformacija, koju podržava Kraljevina Holandija, kako bi omogućila različitim zainteresovanim stranama iz svih zemalja u regionu da udruže snage.
Bezbednost novinara u Severnoj Makedoniji, koja se odnosi na nekažnjivost [10] koju omogućava nereformisano pravosuđe [11], pitanje je koje se pokreće u izveštajima domaćih organizacija civilnog društva i navodi u godišnjem izveštaju Evropske unije o napretku za 2021. godinu [12], pored „uslova rada, posebno njihovog rada i socijalna prava“. Ova situacija je slična iu drugim zemljama u regionu.
[13]Nikola Petrović, direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove. Fotografija se koristi uz dozvolu.
Nikola Petrović, direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (CMBS) [14], istraživačkog centra sa sedištem u Beogradu, Srbija objašnjava da je, pored političkih i nasilnih pretnji koje svakodnevno dobijaju mnogi novinari i medijski radnici u regionu Zapadnog Balkana, niski ekonomski status profesionalnih novinara i medija je među najvećim pretnjama slobodi štampe. On je u izjavi za Meta.mk, rekao:
„Istraživanje i rad na člancima važnim za čitavo društvo često je dug i zamoran proces, koji je nemoguće ostvariti bez finansijske i bezbednosne podrške novinaru.”
„Borba protiv dezinformacija u ovo doba nadrealnog broja izvora vesti postala je jedno od najvažnijih pitanja i obaveza svakog ozbiljnog medija“, dodao je Petrović.
Petrović ističe da bi mediji u Srbiji, posebno lokalni mediji, trebalo da dobiju više sredstava koja bi im omogućila da ostanu nezavisni
Organi za kontrolu medija moraju biti udaljeni od uticaja vlade i parlamenta, a sudski proces protiv pretnji novinarima je značajno ubrzan“, tvrdi Petrović.
[15]Klodiana Kapo, generalni direktor Faktoje.al. Fotografija se koristi uz dozvolu.
Klodiana Kapo, generalni direktor medijske službe za proveru činjenica sa sedištem u Tirani koja promoviše odgovornost zasnovanu na pravu na informacije i transparentnost Faktoje.al [16], naglašava da u Albaniji postoji više od 950 internetskih portala za vesti čiji vlasnici, izvori finansiranja i osoblje nisu poznati, ali su najveći izvori dezinformacija u zemlji.
„Tradicionalni mediji i televizija su zarobljeni poslovnim interesima, politikom, a u nekim slučajevima i mafijom“, kaže Kapo, dodajući da kao rezultat toga „mnogi novinari primenjuju autocenzuru kao vid zaštite, kao i nedostatak slobode da obavljaju svoju profesiju.”
Ona smatra da nezavisni mediji koji pružaju transparentnu, nezavisnu i depolitizovanu uslugu treba da se angažuju kako bi omogućili zapošljavanje i usluge lokalnim novinarima u različitim gradovima Albanije, kao i studentima ili mladim novinarima.
„Novinari u Albaniji moraju imati ugovore o radu, biti dobro informisani i imati pristup besplatnoj pravnoj zaštiti u slučaju pretnji, zastrašivanja ili ucene. Medijska pismenost mora biti unapređena ne samo na fakultetima novinarstva, već se mora širiti u što je moguće više zajednica“, kaže Kapo.
Ismar Milak, koordinator projekta iz bosanskohercegovačke građanske organizacije Zašto ne?, koja upravlja servisom za proveru činjenica Raskrinkavanje.ba [17], kaže da je u društvima beskrajne tranzicije, krhkih demokratija i otežane vladavine prava sloboda medija uvek aktuelna pitanju. On je primetio:
„U vremenima rata i globalne polarizacije poput ove koju sada doživljavamo, ona trpi dodatna opterećenja jer je naš region, nažalost, podeljen duž linija trenutnih polarizujućih sila.”
Kako dalje objašnjava, ova situacija umnožava štetu koju zloćudni uticaji i dezinformacije mogu da nanesu medijima i individualnim slobodama, zbog čega je neophodno umnožavati borbu protiv dezinformacija regionalnim povezivanjem.
„I upravo to radimo u Bosni i Hercegovini i regionu, svi zajedno“, kaže Milak. On ponovo naglašava da su provera činjenica, medijska pismenost i verodostojno medijsko izveštavanje neophodni da bi se popravilo trenutno stanje, a da, istovremeno, svoju ulogu treba da odigraju i različiti delovi društva.
„Posebno javne institucije i mediji moraju da unaprede svoj rad da bi uopšte mogli da pobeđuju u ovoj borbi“, zaključuje Milak.