Poruke glase: „Nije suša, to je pljačka” i „Ljudi Santjago Meksititlana ne žele pljačku vode. Ugovaranje mora biti od strane ljudi za ljude.” Fotografija autora, koristi se uz dozvolu.
Meksiko se suočava sa pojačavanjem efekata klimatske krize, sa sve ozbiljnijim sušama [1], poplavama [2], i požarima [3] širom zemlje. Ljudi počinju da pate od nestašice vode, borba za pristup vodi raste u zemlji tokom poslednje decenije [4].
Keretaro, država u centralnom Meksiku sa visokim stopama [5] vodenog stresa i ranjivosti, jedina je država koja nikada nije imala posebno lokalno zakonodavstvo o vodama. Trenutno je cela teritorija države pogođena [6] sušom, a preko trećine područja je pogođeno ovom sušom. Štaviše, 26 glavnih brana u Keretaru se prazne.
31. marta predložena su dva zakona koja su izazvala zabrinutost javnosti.
🔴 #Atentos [7] | Advierten privatización del agua en #Querétaro [8]; pretenden aprobar iniciativa en fast track.
Alrededor de 30 organizaciones, activistas y ambientalistas protestaron en rechazo a las dos iniciativas presentadas ante la @Legislatura_Qro [9]. https://t.co/y8RdSwIih6 [10]
— Vía Tres | Periodismo (@viatresmx) 05. maj 2022. [11]
#Upozorenje: Upozoravaju na privatizaciju vode u #Kueretaro; nameravaju da ubrzaju proces odobravanja inicijative.
Oko 30 ekoloških i aktivističkih organizacija protestovalo je da odbiju dve inicijative predstavljene @Legislatura_Qro.
Organizacije civilnog društva kritikovale su oba predloga kao rizične jer se ne bave važnim aspektima regulacije voda, kao što su uticaj na ekološku održivost, ruralni kontekst i klimatske promene, kao i zato što uspostavljaju privatizovano upravljanje uslugama pijaće vode, model koji je naširoko doveden u pitanje [12] zbog svog negativnog uticaja na ljudsko pravo na vodu.
El relator de @onu_es [13] @SRWatSan [14] ya advirtió los riesgos de privatizar los servicios públicos de agua para los #DerechosHumanos [15], ¿por qué seguimos insistiendo? #AguasConLaLeyDeAguas [16]💧⚠️ https://t.co/GQD2CrS62M [17]
— Federico Orozco – Líder Climático – (@Fomouret) 3. maj 2022. [18]
Izvestilac UN-a @SRWatSan je već upozorio na rizike #LjudskaPrava o privatizaciji javnih vodovodnih usluga; zašto stalno insistiramo na tome?
Guverner države Keretaro, Državna komisija za vode i neki zakonodavci su tvrdili da predloženi zakon nije imao za cilj da privatizuje državnu vodu, već da dodeljuje ugovore za javne usluge privatnim kompanijama. Međutim, razne grupe civilnog društva i aktivisti su istakli [19] da je „dodela ugovora o uslugama” oblik privatizacije prema izvestiocu Ujedinjenih nacija o ljudskom pravu na ispravnu vodu za piće i sanitaciju.
Mreže iz cele zemlje, među kojima su Koalicija radnika u odbrani javnih vodnih usluga, Nacionalna koalicija za vodu za sve, Meksička mreža plovnih puteva, Koalicija meksičkih organizacija za ljudska prava na vodu i Mreža za akciju slatke vode Meksiko, upozorio je na potencijalne uticaje odobravanja inicijativa, s obzirom na efekte koje je privatizacija imala u drugim meksičkim državama, a posebno u Keretaru u poslednje dve decenije.
Osc identifican 3 riesgos en #aguasconlaleydeaguas [20] de #Queretaro [21]:
⚖️Sin inclusión real de #DerechosHumanos [15] ni justicia hídrica
🌎Sin bases para la Gestión integral en #EmergenciaClimática [22]
⛔#ConcesiónEsPrivatización [23] y #PrivatizaciónNoEsOpción [24]Apoya👇https://t.co/YAQM10Lten [25]
— FAN MEX (@FANMex) 4. maj 2022. [26]
Osc identifikuje 3 rizika u #waterwiththe #Keretaro Zakonu o vodama:
⚖️Bez stvarnog uključivanja #LjudskihPrava ili vodne pravde.
🌎Bez osnova za holističko upravljanje #KlimatskimVanrednimSituacijama
⛔#UgovaranjeJePrivatizacija i #PrivatizacijaNijeOpcija
Dok se u glavnom gradu trenutno [27] koristi ugovaranje usluga, formalizacija ovog modela otvorila bi vrata normalizaciji onoga što je, prema akademskim i novinarskim [5] istraživanjima, jedan od glavnih uzroka aktuelne lokalne krize vode. Poslednjih godina, sukobi [28] izazvani otimanjem vode izazvali su demonstracije u Amealku, Kaderejti i drugim gradovima u Keretaru.
Uz haštag [29] #AguasConLaLeyDeAguas (Voda uz zakon o vodama), organizacije i stanovnici pozivaju [30] na otvoreni parlament kako bi se suzbili rizici i uključili predlozi građana.
Lokalni parlament još nije predvideo [31] otvaranje prostora za učešće javnosti, uprkos činjenici da je to obaveza prema Escazu [32] sporazumu, međunarodnom ugovoru koji se bavi pristupom informacijama, učešćem javnosti i pristupom pravdi u pitanjima životne sredine u Latinskoj Americi i Kariba, a čiji je Meksiko deo.
#ParlamentoAbierto [33] no es un foro ni unos días para enviar opiniones por correo, es un proceso amplio, oportuno, transparente, incuyente y suficiente acorde con obligaciones y estándares de #EscazúAhora [34] y del derecho humano al agua. #AguasConLaLeyDeAguas [16] ⚠️💧de #Querétaro [8] pic.twitter.com/ZNmXDNyk2P [35]
— BajoTierra Museo del Agua (@BajoTierraMu) 3. maj 2022 [31]
#OtvoreniParlament nije forum ili nekoliko dana za slanje mišljenja putem pošte, to je širok, blagovremen, transparentan, inkluzivan i adekvatan proces u skladu sa obavezama i standardima #EscazúAhora i ljudskim pravom na vodu. #AguasConLaLeyDeAguas ⚠️💧of #Querétaro