Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak Birađa Adikarija, naučnog saradnika koji istražuje usluge ekosistema u ICIMOD-u, prvi put je objavljen u mediju Nepali Times. Skraćena i lektorisana verzija se ponovo objavljuje na Globalnim Glasovima kao deo ugovora o razmeni sadržaja.

Kada sam stigao u februaru, Bahundangi u okrugu Džapa u Nepalu izgledao je kao uspavan gradić, ali tišinu su često prekidali ne saobraćaj ili bučna gradnja već divlji slonovi. Selo je na migratornoj ruti generacija divljih slonova koji su se vekovima kretali od severoistočne indijske države Asam, preko nizija Butana i istočne indijske države Zapadni Bengal do Nepala u potrazi za hranom i vodom.

Šankar Četri Luitel. Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Međutim, nedavno širenje naselja i pretvaranje šume u poljoprivredno zemljište i farme čaja je fragmentiralo ove rute, što je dovelo do sukoba između slonova i ljudi. Svake godine ovaj sukob rezultira uništavanjem useva i domova, povredama i smrću ljudi, kao i ubijanjem slonova iz osvete. Bahundangi je bio posebno pogođen ovim sukobom, ali tokom godina stvari su se promenile, zahvaljujući nekolicini boraca za zaštitu prirode — uključujući Šankara Četrija Luitela.

On je vitak čovek pedesetih godina, sumornog držanja ali uslužne naravi. Više od dve decenije dobrovoljno radi na istraživanju i upravljanju sukobom između ljudi i slonova. Luitel je imao obilje informacija o ovom području i istoriji kontakta između ljudi i divljih životinja, ali nisam mogao da dokučim zašto se sa toliko strasti bavi očuvanjem slonova.

„Emotivno sam se vezao za slonove po prvi put kada se jedna slonica porodila na mojoj farmi 2001. godine. Tako je počelo moje putovanje za očuvanje slonova“, objasnio je Luitel.

Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Ljudsko blagostanje zavisi od biodiverziteta. Međutim, aktivnosti koje imaju za cilj da poboljšaju naše živote negativno utiču na prirodu i ekosisteme, ugrožavajući budućnost biodiverziteta i samo naše postojanje. Stoga je od ključne važnosti da pronađemo načine da ljudi i divlje životinje koegzistiraju.

Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Ovogodišnji Međunarodni dan biološke raznovrsnosti (20. maj) slavi ideju koegzistencije sa temom „Izgradnja zajedničke budućnosti za sav živi svet“. Ovo može izgledati romantično i nategnuto, ali shvatio sam da je to moguće zbog ovog neopevanog heroja: Šankara Četrija Luitela.

Moje istraživanje za doktorat o interakciji čoveka i divljih životinja me je odvelo u Bahundangi, mali grad u ravnicama na krajnjem istoku Nepala koje se graniče sa Indijom, u delu prekograničnog predela Kangčendžunga koji obuhvata delove Butana, Indije i Nepala.

Uprkos minimalnoj ili nikakvoj formalnoj obuci o divljim životinjama, Luitel se dobrovoljno uključio u brojne studije, aktivnosti i planove za upravljanje sukobom u ovoj oblasti, gde je naučio mnogo o biodiverzitetu i očuvanju. Vremenom je postao osoba kojoj se obraćaju svi istraživači koji žele da saznaju više o migrirajućim slonovima, njihovom staništu, ponašanju i socio-ekonomskom uticaju kontakta između ljudi i divljih slonova. Pružio je kritičan uvid u planiranje i upravljanje, a ovo učešće mu je takođe pomoglo da nauči naučne metode, kao što je upotreba GPS praćenja za nadgledanje migratornih obrazaca. Postao je pravi građanski naučnik.

Luitel sada ima reputaciju stručnjaka za slonove, koji čini zajednicu svesnom toga gde se divlji slonovi nalaze i kreću. Suprotno onome što sam očekivao, ljudi su ovde delovali tolerantno prema divljim slonovima.

„Nije uvek bilo ovako“, prisetio se Luitel. „Ljudi su ranije mrzeli slonove, a mrzeli su i nas jer smo pokušavali da ih zaštitimo.“

Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Njegovo zalaganje za mirne mere upravljanja divljim slonovima ranije je nailazilo na žestok otpor, čak i na fizičke pretnje. Slonovi su bili zakleti neprijatelji meštana Bahundangija jer su harali useve, uništavali sredstva za život, pa čak i ranjavali i ubijali ljude.

Ali, vremenom su Luitelovi istrajni napori počeli da menjaju percepciju ljudi. Pratio je njihovo kretanje, organizovao patrole i evidentirao materijalnu štetu u selu. Što je još važnije, Luitel je pomagao pogođenim porodicama da se snađu u komplikovanom procesu traženja odštete, od pisanja molbi u njihovo ime do prikupljanja dokumentovanih dokaza i putovanja u opštinsku kancelariju da lično registruje zahteve.

Evo video snimka Šankara Četrija Luitela na Jutjubu:

On i nekolicina njegovih kolega bili su razlog tome što se selo pojavilo na radaru vlada, političara i istraživača. „Bahundangi je dao mnogo doktora nauka“, kaže Luitel koji je pomagao istraživačima da razviju strategije za smanjenje rizika i diverzifikaciju prihoda farmera sadnjom useva koji donose dobit, kao što su lovorov list i čaj, koje slonovi ne haraju. „Ovih dana, lokalno stanovništvo više nije tako neprijateljski raspoloženo prema slonovima i nama.“

Postoji električna ograda duga 18 kilometara duž reke Meči, između šumskih područja u Indiji odakle dolaze slonovi i polja useva u Bahundangiju. Luitel je učestvovao u izgradnji ove ograde, dizajnirane da odbija slonove.

Ali on priznaje da je to samo privremeno rešenje. Naposletku, kaže, jedini način je suživot. Za to, on smatra da vlada mora prepoznati probleme naroda u Bahundangiju, obezbediti subvencionisanu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i otvoriti radna mesta.

Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Na taj način meštani ne bi u divljim slonovima videli pretnju svojim sredstvima za život, već polugu za obezbeđivanje usluga od vlade. To bi im olakšalo da oproste divljim slonovima čak i ako oni povremeno izazivaju nevolje. Štaviše, slonovi bi mogli da budu deo ekoturizma u ovoj oblasti, što bi praktično pretvorilo njihovo prisustvo i kretanje u priliku za stvaranje prihoda.

Danas je Luitel jedina osoba u opštini Meči koja može da identifikuje svih 12 slonova koji žive na nepalskoj strani granice. Na osnovu ovog znanja, on pravi listove sa podacima koji detaljno opisuju fizičke karakteristike, navike i veličinu svakog slona, praćene slikama, radi distribucije lokalnom stanovništvu.

Fotografija ICIMOD-a preko Nepali Times, koristi se uz dozvolu.

Letci pomažu seljanima da identifikuju određene slonove koji su agresivni, kako bi mogli da ih izbegnu i na vreme upozore druge. Informacije takođe pomažu budućim istraživačima i studentima da nauče o slonovima. Luitelov sin je na osnovnim studijama šumarstva i nada se da će njegovo obrazovanje pomoći suživotu ljudi i slonova.

Lako je razumeti strast Šankara Četrija Luitela da nauči da živi sa divljim slonovima — on veruje da su svi životi na Zemlji jednaki. On je oličenje teme Međunarodnog dana biodiverziteta za ovu godinu, i dokaz je toga kako jedna osoba može doneti pozitivne promene u životima ljudi i divljih životinja.

U  ovome je lekcija za sve nas o tome kako svako od nas može pomoći u rešavanju ogromne (!) krize biodiverziteta i gubitka staništa. Možemo, i moramo, koegzistirati.