Global Voices na srpskom » Samar Hadad iz Sirije: „Knjige su sloboda, a čitanje je ono što nas oslobađa“

Unutar sirijske izdavačke kuće Dar Atlas, koja je preživela vreme, rat i krize. Fotografiju objavljuje Syria Untold.

Ovaj članak je prvi put objavila ^[1] platforma Syria Untold (Neispričana Sirija) 22. aprila 2022. godine. Lektorisana verzija se ponovo objavljuje prema ugovoru sa Globalnim Glasovima.

Na čelu ugledne izdavačke kuće Dar Atlas u Damasku nalazi se Samar Hadad. Od 1950-ih, Dar Atlas je objavio, između ostalog, ono što Hadad opisuje kao „prelepe knjige” kako spolja tako i iznutra, uprkos ratovima i krizama.

U staroj zgradi nedaleko od ulice al-Abed u Damasku, Samar Hadad sedi u svojoj kancelariji i govori o ljudima koji su dolazili i odlazili i čiji duhovi ostaju da lebde ovuda. Dar Atlas je nasledila od svog oca. Ali kako će Dar Atlas da se održi na površini? Syria Untold razgovara sa njom o ovom i drugim pitanjima.

Syria Untold (SU): Usred ekonomske krize u Siriji i uspona e-knjiga, da li knjige — u fizičkom smislu — izumiru?

Samar Hadad (SH): Ovo je pitanje koje se postavlja već dve decenije. Zamislite! Knjige su do sada trebale da izumru. Ali nisu. Umesto toga, uvek se vraćaju mlade kao i uvek. Knjiga prevazilazi samu sebe i postaje otkrovenje. Nešto što svet vidi i čita.

Na primer: fizički sajmovi knjiga i dalje postoje. Svaki sajam ima desetine štandova, a svaki štand sadrži stotine knjiga. Ovo je samo jedan primer toga kako je fizička knjiga živa.

Fizičke knjige bi trebalo da budu potpuna transcendencija gorke, kulturne stvarnosti u kojoj živimo. Knjige su sloboda a čitanje je ono što nas oslobađa. Pravi izdavač, bilo da je mali, srednji ili veliki, borac je za slobodu našeg doba. Kao izdavač, ja sam borac pokreta otpora u ovo doba konzumerizma.

I tako, fizička knjiga ne izumire, i dalje kažem: „Ne, ne izumire.” Odnosno, sve dok postoje ljudi koji zahtevaju fizičke knjige, ljudi koji uzimaju u obzir jasnu razliku⁠ — za njih ⁠— između fizičkih knjiga kako dobrih tako i loših, i elektronskih knjiga.

Mi težimo savršenstvu u meri u kojoj je to moguće, nečemu što liči na intelektualno zadovoljstvo i lepotu. Niko ne radi ovako. Veoma mali broj izdavača na arapskom jeziku radi sa ovakvim pristupom, pristupom koji poštuje ozbiljne čitaoce. Uprkos našoj metodi, naša prodaja u Siriji je na gubitku. To je zato što smo mi, pre svega, sirijska izdavačka kuća i od početka smo orijentisani na sirijske čitaoce.

Rekla sam „gubitak“ jer nismo u mogućnosti da povećamo cene naših knjiga. Razlog je jednostavno taj što ljudi umiru od gladi. Te gubitke pokušavamo da nadoknadimo putem izlaganja knjiga u inostranstvu.

Ukratko, ne slažem se sa idejom da fizičke knjige izumiru, bez obzira na to koliko se duboko pogoršava naša životna realnost.

SU: Recite mi nešto o raznolikosti knjiga koje objavljujete. Kakva je istorija ovih knjiga u smislu pisanja, štampanja i izdavanja?

SH: Distributer ili izdavač nema pravo da deluje u ime čitaoca, da definiše šta čitalac želi, voli, ne želi i ne voli.

Ovo je bibliodiverzitet, što nas dovodi do druge teme, one o pravdi izražavanja naspram slobode izražavanja. Sloboda izražavanja daje i prikazuje najsnažnije glasove najsnažnijim čitaocima na račun marginalizovanih glasova. U međuvremenu, pravednost izražavanja osvetljava sve glasove, uključujući i one iz knjiga koje objavljuju nezavisne ili samofinansirajuće izdavačke kuće.

Ja biram bibliografski katalog koji mi odgovara, a od strane cenzora nailazim na poteškoće da dobijem prava na objavljivanje knjiga bez brisanja ili dodavanja pojedinih delova.

Razmišljamo o predstojećim projektima za realizovanje. Radimo na knjizi pod nazivom Enciklopedija arapske kaligrafije uz pomoć kaligrafa Munira al-Šaranija i još jednoj knjizi sa odlomcima Ibn Arabija. Ova knjiga je takođe prevedena na druge jezike (francuski, engleski i španski) i uključuje umetnički rad i uvod Munira. Imamo i četiri knjige prevedene na arapski sa nemačkog, katalonskog i engleskog.

SU: Vi kao da implicirate da cilj izdavanja knjiga nije profit. Da li je onda svrha traženje znanja? Kako je moguće nastaviti ka ovom cilju bez profita?

SH: Kao što sam već rekla, od početka smo bili orijentisani na sirijsku publiku i sirijske čitaoce. Odnosno, uzimamo u obzir sirijske čitaoce.

SU: Da li se cene knjiga izvan Sirije razlikuju od onih koje prodajete u Siriji?

SH: Da, veoma se razlikuju. Svake godine učestvujemo na najmanje osam sajmova knjiga. Prihod koji ostvarujemo od prodaje na tim događajima izvan Sirije pomaže nam da se ovde održimo na površini. Takođe se oslanjamo na grantove za prevođenje knjiga sa različitih jezika na arapski kao deo onoga što se može nazvati „kulturnom promocijom“: promovisanje francuskog, katalonskog, španskog i nemačkog, na primer. Ovi grantovi finansiraju najmanje 70 odsto našeg projekta.

SU: Retko se može čuti da vlasnik neke organizacije govori više o kulturnim i intelektualnim vrednostima nego o profitu i prihodima.

SH: Upravo tako. Mene kao izdavača zanima kultura više nego pravljenje profita. Izdavaštvo je, na kraju krajeva, poslovni poduhvat, a nedostatak brige za kulturu ne negira njegovu svetost. Ako želite, mogli biste više da se fokusirate na poslovnu stranu stvari i da ostvarujete veliki profit.

SU: Brinete li da su knjige koje Dar Atlas prevodi na arapski krive za jezičku „izdaju“ putem prevoda? Kao izdavač, brine li vas to da li prevedeni tekst odgovara originalu? Kao što znate, prevod služi kao dobrodošlica strancu; prevod je slušanje, dijalog i interakcija sa ovim drugim. Da li posmatrate prevod u tom okviru?

SH: Naravno. Bez ikakve sumnje, pokušavam da postignem prevod koji je veran originalu u najvećoj mogućoj meri. Međutim, ne može biti „izdaje“ u pravom smislu. Umesto toga, postoje određeni izbori koje prevodilac smatra odgovarajućim u nekom kontekstu.

SU: Da li ovi izbori potiču od prirode samog prevoda ili od lične perspektive prevodioca?

SH: Od zahteva teksta, odnosno strukture.

SU: Da li se ovo odnosi na sve prevodioce?

SH: Ne. Ne postoji prevod koji je 100 posto savršen. Umesto toga, postoje etička pravila prevođenja. Na primer:

Nabil al-Hufar je među najznačajnijim prevodiocima, kako u Siriji tako i u inostranstvu. On prevodi sa nemačkog na arapski. Njegovi prevodi imaju, u suštini, „perspektivu udaljenosti“, što je prelepa fraza koju pozajmljujem od pesnika da opišem Nabilovu moralnu i estetsku ekspresivnost.

Konačno, pročitala sam tekst Amina Malufa na originalnom jeziku i primetila sam razliku: prevedeni tekst nema isti stepen lepote i sjaja kao original.

Možda imamo sreću da imamo prevodioce sa dobrim poznavanjem jezika, prenosa, kulture i interakcije sa drugima.

SU: Da li osećate razočaranje trenutnom kulturnom scenom u Siriji?

SH: Naravno. Šta možete očekivati usred ove stvarnosti u kojoj živimo?

SU: Izvinjavam se zbog sledećeg pitanja, ali moram da ga postavim: baš kao što ste sačuvali misiju svog pokojnog oca da održite Dar Atlas, postoji li neko ko će nastaviti tu istu misiju kada vas ne bude? Kakva je konačna sudbina Dar Atlasa?

SH: Ne postoji niko, nema ni naslednika. Dugo sam razmišljala o tome.

Postoji nekoliko opcija. Mogla bih da predam izdavačku kuću nekoj kompetentnoj i poštenoj osobi kako bi opstala. Međutim, ne mogu da je predam nikome iz svoje porodice, pošto smo moja sestra i ja obe neudate. Imam brata, ali on uopšte nije uključen u Dar Atlas. Sva preostala porodica je u dijaspori, s obzirom da smo palestinskog porekla.

Da, to pitanje me muči i razmišljam o alternativnom planu. Još uvek ne znam. Još nisam započela proces predavanja Dar Atlasa bilo kome, jer još uvek mogu da upravljam svime i da ispratim projekte.