[1]Otrovani beloglavi sup u Bugarskoj. Fotografija Hriste Peševa / FVFF, koristi se uz dozvolu.
Autor ovog članka je BalkanDetox LIFE projekat [2]. Globalni Glasovi ponovo objavljuju lektorisanu verziju uz dozvolu.
Nezakonita upotreba otrovnih supstanci u životnoj sredini usmerena na „nepoželjne“ životinje osiromasuje biodiverzitet i ugrožava javno zdravlje ali i dalje ostaje neprimećena i nekažnjena, prema nedavnoj Studiji o trovanju balkanskih lešinara [3]za 2022. godinu [3] koju je sproveo BalkanDetox LIFE projekat finansiran od strane LIFE programa Evropske unije (EU).
Između 2000. i 2020. godine, u periodu istraživanja, zabeleženo je 1.046 slučajeva trovanja i pretpostavljenih trovanja divljih životinja širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Republike Severne Makedonije i Srbije. Čini se da glavni motiv za incidente trovanja predstavljaju sukobi sa grabežljivim sisarima (uglavnom vukovima, lisicama, šakalima i medvedima) zbog potencijalne štete koju mogu naneti stočarstvu, poljoprivrednoj proizvodnji i divljači u lovištima.
Uroš Pantović, koordinator projekta BalkanDetox LIFE, u saopštenju za javnost je naveo:
„Ova praksa nije rešenje za rešavanje sukoba između ljudi i divljih životinja. To je neselektivna metoda ubijanja životinja koja takođe dovodi u opasnost ugrožene vrste i nesvesne građane, uključujući decu.“
Karbamati, posebno karbofuran [4], otkriveni su u skoro svakom drugom slučaju trovanja. Karbofuran je zabranjeni pesticid koji se smatra opasnim po ljudsko zdravlje, a prema američkom Nacionalnom centru za biotehnološke informacije [5], samo nekoliko miligrama može biti fatalno za ljude „ako se proguta, udahne ili apsorbuje kroz kožu. Kontakt može da izgori kožu ili oči.“
[6]Otrovana bela kanja u Republici Severnoj Makedoniji. Fotografija Metodija Velevskog / MEN [7], koristi se uz dozvolu.
Ptice grabljivice obično najviše trpe od nezakonitog trovanja divljih životinja, a pre svega lešinari, koji se evidentiraju kao žrtve u svakom četvrtom incidentu. Ukupno 465 lešinara je stradalo na Balkanskom poluostrvu, uključujući 47 belih kanja, 17 crnih lešinara i jednog orla bradana između 2000. i 2020. godine.
Najgore je prosla populacija beloglavog supa [8] u regionu, sa 400 jedinki stradalih u 233 odvojena incidenta trovanja ili pretpostavljenog trovanja. Zatim slede obični mišar i crvena lisica, sa 392 jedinke u 190 odvojenih incidenata i 389 jedinki u 141 odvojenom incidentu.
Jovan Andevski, programski menadžer Fondacije za očuvanje lešinara, izjavio je:
„Procena je da svake godine širom Balkana 115 lešinara bude potencijalno otrovano na smrt ako uzmemo u obzir da se otprilike manje od 20% incidenata trovanja ikada otkrije i dokumentuje.“
Takvi gubici nanose veliki danak populaciji lešinara u regionu i doveli su do regionalnog i lokalnog izumiranja određenih vrsta. Trovanje divljih životinja i dalje predstavlja najvažniju pojedinačnu pretnju lešinarima na Balkanskom poluostrvu i trenutno je ograničavajući faktor za njihov oporavak. Ovaj faktor se mora uzeti u obzir prilikom planiranja bilo kakvih inicijativa za očuvanje lešinara, naročito inicijativa za obnavljanje i ponovno uvođenje.
Hitna potreba za borbu protiv trovanja divljih životinja na Balkanu
Niska svest, nedovoljno angažovanje nadležnih državnih organa, nejasno zakonodavstvo i nadležnosti, kao i nedostatak resursa i kapaciteta kada je u pitanju bavljenje incidentima trovanja predstavljaju glavne izazove u efikasnoj borbi protiv ovog problema na Balkanu.
Studija o trovanju balkanskih lešinara za 2022. godinu primećuje da:
Ova praksa je nezakonita u Evropi, uključujući i Balkan, ali je i dalje sprovodi lokalno stanovništvo kao brzu i jeftinu metodu za rešavanje sukoba sa predatorima i drugim divljim životinjama. Glavni pokretač ovako intenzivne upotrebe otrova je sukob između stočara, lovaca, zemljoradnika i sisara predatora, uglavnom vukova, ali i šakala, lisica i divljih pasa lutalica… Njenoj širokoj upotrebi doprineli su i loša primena zakona, crno tržište zabranjenih pesticida i relativno slobodna dostupnost supstanci za trovanje na tržištima.
Štaviše, nezakonito trovanje „takođe se neretko koristi kao način rešavanja raznih svađa i sporova među ljudima“.
U nekim balkanskim zemljama nekažnjivost trovanja divljih životinja tek je nedavno postala predmet javne rasprave. Na primer, to se u Albaniji nije smatralo zločinom sve do 2019. godine. Sledeći kratki dokumentarac, koji je na Jutjub postavila Fondacija za očuvanje lešinara, baca svetlo na istoriju trovanja divljih životinja u Albaniji [9] uz osvrt na prošlost i sadašnjost.
Ekolozi koji se bore za zaštitu lešinara i drugih životinja rade na podizanju svesti o ozbiljnosti ove prakse kako bi je u očima javnosti označili kao društveno neprihvatljivu pojavu.
Oni takođe koriste različite pristupe da prenesu svoju poruku, uključujući kreiranje obrazovnih animacija koje šire znanje kako mladoj tako i starijoj publici:
Borba protiv nezakonitog trovanja divljih životinja zahteva multidisciplinarni pristup i zajedničke napore više zainteresovanih strana.
Ključne otežavajuće okolnosti i prepreke za prevenciju i sankcionisanje trovanja divljih životinja uključuju nejasno zakonodavstvo, neadekvatno sprovođenje zakona, niske kazne za trovanje divljih životinja, neadekvatne i nejasne protokole za policijsku akciju i ograničene policijske kapacitete.
BalkanDetox LIFE projekat dalje nastoji da angažuje relevantne organe i izgradi kapacitete kroz Akademiju za kriminal nad divljim životinjama i druge inicijative za obuku kako bi se poboljšala istraga i upravljanje incidentima trovanja. On se zalaže se za razvoj efikasnijih, jasnih standardnih operativnih protokola za opisivanje odgovornosti u izveštavanju, istraživanju i upravljanju slučajevima trovanja divljih životinja na osnovu primera najbolje prakse iz drugih zemalja.
[10]Otrovani suri orao u Grčkoj. Fotografija Lavrentisa Sidiropulosa, koristi se uz dozvolu.
Na primer, prema ovoj najnovijoj studiji, u periodu od 2000. do 2020. godine, zabeleženo je ukupno 1.046 slučajeva trovanja i pretpostavljenih trovanja divljih životinja širom posmatranih zemalja Balkanskog poluostrva. Više od polovine (55 odsto) njih je dokumentovano u Grčkoj, a preko četvrtine (28 odsto) u Srbiji. U obe zemlje, lokalne organizacije građanskog društva uložile su značajne napore u praćenje pojave trovanja divljih životinja.
Autori studije su upozorili da nedostatak podataka iz drugih zemalja doprinosi stvaranju percepcije da je ova vrsta ekološkog kriminala, zaista, mnogo češća u Grčkoj nego drugde. Međutim, primetili su da bi incidencija u drugim zemljama mogla biti veća, ali nedostatak lokalnih istraživanja čini je manje vidljivom.
„Realnost trovanja divljih životinja je da ako se uloži više napora u istraživanje njegovog obima, biće otkriveno više incidenata trovanja. To važi i za prostornu distribuciju incidenata trovanja, pa samim tim one oblasti u kojima je uloženo više napora u praćenje obično pokazuju veći broj incidenata trovanja. Stoga je velika verovatnoća da sadašnji status trovanja divljih životinja u regionu Balkana i u svakoj zemlji pojedinačno, što je bio predmet ovog istraživanja, ne odražava realno stanje i da veliki broj potencijalnih slučajeva trovanja ostaje nezabeležen.“
Pored toga, projekat se zalaže za unapređenje komunikacije i razmene informacija između odgovornih institucija i sektora koji se odnose na jurisdikciju kako bi se ubrzali istražni i sudski postupci u vezi sa incidentima trovanja divljih životinja.