Jili Morina. Fotografija Meta.mk, koristi se uz dozvolu.

Ova priča je zasnovana na originalnom izveštaju Meta.mk. Uređena verzija se ponovo objavljuje ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Fondacije Metamorfozis. 

Severna Makedonija se pridružila Programu za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA), svetskoj studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 2015. Od tada dobija niske ocene.  Najnoviji podaci iz 2018. stavljaju zemlju na poslednje mesto u Evropi u tri ključne oblasti matematike, nauke i čitanja. To utiče i na nivo medijske pismenosti u zemlji. Ovaj slučaj matematičkog čuda iz Skoplja ilustruje potrebu za sistemskim reformama kako bi se rešio problem niskog kvaliteta obrazovnog sistema.

Jili Morina nije dečak koji svoje vreme provodi napolju igrajući fudbal sa svojim prijateljima. Ima samo 13 godina, živi u skopskom predgrađu Šuto Orizari i skoro svaki trenutak provodi rešavajući vežbe i zadatke iz matematike i fizike. Za razliku od svojih vršnjaka, zbog svog znanja nastavu pohađa za 8. razred osnovnog obrazovanja i vaspitanju umesto 7. razred. Svoje znanje besplatno deli na svom YouTube kanalu, tako da su mnogi studenti arhitekture, fizike, ekonomije i drugih nauka vezanih za matematiku čuli za ovo čudo.

Njegovu pomoć su tražili studenti univerziteta iz Severne Makedonije i inostranstva. Jili Morina duje časove nekima od njih u svom domu, kao što je student ekonomije Bunjamin Bahtijari. U izjavi za Meta.mk, Bahtijari je rekao:

„Učim ovde sa Jilijem. Malo je čudno, jer Jili je dete, ali zna dosta matematike i zna da objasni vežbe veoma dobro. Objašnjava vežbe i probleme koje moja profesorica ne može da objasni, i mnogo bolje od nje.”

Veruje da njegov mladi profesor ima svetlu budućnost.

„On je veoma talentovan. Verovatno će jednog dana postati poput Elona Maska, pošto je podjednako talentovan“, rekao je Bahtijari.

Život u Šuto Orizari, jednoj od najsiromašnijih opština u zemlji, pedstavlja veliku prepreku za Ilija. Kako se osnovne škole direktno oslanjaju na finansiranje lokalnih samouprava, nedostatak resursa i/ili nedostatak prioriteta od strane donosioca odluka dovodi do niske osnovne podrške za njih.

Pošto njegovoj osnovnoj školi nedostaju adekvatna nastava i udžbenici koji bi odgovarali njegovim potrebama i talentu, Jili je proširio svoje znanje na internetu, slušajući profesore iz inostranstva.

Njegova majka, Imrane Morina, želeći da mu pomogne, odlučila se za promenu karijere i has čak je odustala od studija medicine. Ona kaže da je Jili umeo da čita i piše od ranog detinjstva. Kada je imao samo četiri godine zaljubio se u matematiku i od tada ne prestaje da rešava matematičke zadatke. Zatim je počeo javno da deli svoje znanje i sam počeo da snima obrazovne video zapise.

Mladi matematičar je objasnio:

„Kada sam imao 9 godina, pokrenuo sam kanal za matematičke vežbe i zadatke. U početku sam postavljao video zapise o rešavanju nekih lakših zadataka i vežbi. Ali kada sam rešavao probleme, nisam uvek bio siguran, pa sam konsultovao profesora sa Kosova, profesora Skendera Kastratija. Onda, dok sam ga još konsultovao, počeo sam da postavljam matematičke zadatke koje sam rešavao na Youtube. Ali gledao sam i druge profesore iz Indije, Pakistana, Amerike, Kosova, odakle god sam mogao. Probleme koje su davali sam rešio i postavio ih na Youtube. Tako sam naučio. Onda sam počeo da radim sa profesorom Musom Zukom i počeo sam da učestvujem i na takmičenjima.”

Većina video snimaka na njegovom YouTube kanalu je na njegovom maternjem albanskom, ali je napravio i neke na drugim jezicima, uključujući engleski.

Jili Morina je do sada osvajao prvo mesto na nekoliko opštinskih, državnih i regionalnih takmičenja iz matematike i nauke. Ali on je takođe ponosan na uspehe studenata kojima predaje.

„Studenti me kontaktiraju kad god im zatrebam, a to je dva ili tri puta nedeljno. Na primer, dva studenta koje sam spremao za ispite iz matematike su uspeli da ih polože. Jedan od njih je sa Kosova, a drugi iz Afrike, kome sam pomagao oko Limita“, rekao je Ili i dodao da je napisao dve knjige sa problemima koje još uvek nisu objavljene.

Njegovu priču prikazali su dokumentarni filmm, i omladinska onlajn video emisija Shortcut (Prečica), proizvedena na makedonskom i albanskom, jeziku, a sve u cilju podizanja svesti javnosti i podsticanja odgovornosti i rešenja nadležnih organa.

Jili Morina se nada da će moći da nastavi školovanje u matematičkoj gimnaziji umesto da još godinu dana luta u mraku proučavajući materijale iz osnovnog obrazovanja koje već poznaje. (Napomena urednika: U Severnoj Makedoniji osnovna škola ima 9 razreda, pri čemu je 9. razred ekvivalentan osmom razredu po starom klasičnom sistemu.)

Njegova razredna nastavnica u osnovnoj školi, Meral Riza, ima samo pohvale za Jilija. Međutim, ona je rekla da, nažalost, obrazovni programi u Severnoj Makedoniji nisu prilagođeni talentovanoj deci i da to često predstavlja problem i toj deci i roditeljima.

Jilijeva majka deli ovo mišljenje. Ona je rekla da se kao roditelj često suočava sa problemima, zbog nedostatka odgovarajućih programa za talentovanu decu. „Ne možemo pravilno da usmeravamo talente u ovom sistemu, jer se đaci trude da budu savršeni samo u pogledu svojih ocena, ali ne i dovoljno da razviju svoje prave talente“, rekla je Jilijeva majka.

Morina se poziva na praksu koju održavaju mnoge javne i privatne škole da daju visoke ocene većini učenika, jer je visok ili „savršen“ ukupni prosek ocena preduslov da oni mogu da izaberu srednju školu ili univerzitet po svom izboru. Nastavnici su podložni različitim uticajima, od prinude i korupcije od strane roditelja, do saosećanja, primoravajući ih da daju više ocene deci koja su slabija na nastavi.

Odsustvo jedinstvenih kriterijuma testiranja i ocenjivanja stvara situacije u kojima različite osnovne škole izbacuju formalno „sve A“ učenike na veoma različite nivoe znanja i veština, kako na individualnom tako i na školskom nivou. Birokratizacija sistema stavlja naglasak na formalne kriterijume, a ne na prilagođavanje obrazovnog iskustva potrebama i talentima pojedinačnog deteta. U prošlosti su pokušaji populističkih režima da nametnu „spoljno testiranje“ imali negativan rezultat, jer je primena stavljala naglasak na formalnost i kažnjavanje, uključujući sankcionisanje nastavnika i traumatizaciju učenika, koji su se pobunili u protestima. Vlada je otkazala šemu 2017.

Slično drugim balkanskim i istočnoevropskim zemljama, Severna Makedonija ima malo prirodnih i industrijskih resursa, a poslednji popisni podaci otkrivaju brzo starenje njenog stanovništva. Potencijal zemlje za ekonomski oporavak otežan je odlivom mozgova. Ovo uključuje porodice sa decom sa genijalnim potencijalom — neki roditelji odluče da emigriraju u Zapadnu Evropu ili Sjedinjene Države kako bi svojim vunderkindima dali bolju šansu da ispune svoj potencijal tako što će ih upisati u obrazovne sisteme koji cene ovu vrstu razlike. Ipak, za Jilija i njemu slične, internet je obezbedio alternativni put za sticanje i deljenje znanja dok borave u zemlji.