Kobunto stare knjige, na svojoj staroj lokaciji preko puta stanice Fukui. Knjižara se od tada preselila na novu lokaciju. Fotografija Nevina Tompsona. (CC BY-NC 2.0)

Da li ste ikada osetili želju za toaletom dok ste bili u knjižari? Ako jeste, niste jedini. Bilo da se radi o urbanom mitu ili stvarnom fiziološkom stanju, odlazak u veliki wc u knjižari izazvalo je diskusiju u Japanu tokom godina. Ovakav pritisak je takođe uobičajen u mnogim kulturama širom sveta, ali je moguće da je ljudima previše neprijatno da pričaju o tome.

Iznenadna potreba za vršenjem nužde u knjižari poznata je u Japanu kao „fenomen Mariko Aoki“ od 1985.

Prema Vikipediji:

Fenomen Mariko Aoki (青木まりこ現象, Aoki Mariko genshō) je japanski izraz koji se odnosi na nagon za nuždom koji se iznenada oseti nakon ulaska u knjižare. Naziv fenomena potiče od imena žene koja je pomenula fenomen u članku u časopisu 1985.

I članci na Vikipediji na japanskom i engleskom jeziku pružaju neobično sveobuhvatan pregled fenomena Mariko Aoki. Na primer, prema članku na Vikipediji na engleskom jeziku, između jedne od 10 i jedne do 20 osoba doživi ovo stanje. Žene su četiri puta više nego muškarci pogođene ovim fenomenom Mariko Aoki.

Knjige Ogaki, Karasuma, Kjoto. Fotografija Nevina Tompsona. (CC BY-NC 2.0)

Međutim, u obe verzije članka na Vikipediji, većina informacija, uključujući hipoteze o tome šta bi to moglo da izazove, sve su izvedene iz istog članka objavljenom u Hon no Zasshi #41 prvobitno objavljenog 1985. Čini se da ima malo, ako ih uopšte ima, medicinskih studija o ovom fenomenu.

Jimbocho Centar Knjiga, Tokio. Fotografija Nevina Tompsona. (CC BY-NC 2.0)

Ovaj nedostatak podataka stvorio je neke skeptike, uključujući Noa Oskova, glavnog urednika Unseen Japan (Neviđeni Japan), veb stranice posvećenoj vestima iz Japana, japanskom jeziku, japanskoj istoriji i nedovoljno zastupljenim glasovima iz Japana.
Noah Oskow: Tako je Aoki Mariko napisala članak u časopisu 1985. u kojem je opisala da kada je u knjižari mora da koristi kupatilo, i sada postoji čitav pseudo-psihološki proces o potrebi da se kaki po njenom imenu

Tako je Aoki Mariko napisala članak u časopisu 1985. u kojem je opisala da je sada u knjižari neizbežno naterala da poželi da koristi kupatilo, a sada postoji čitav pseudo-psihološki proces o potrebi da kaka po njenom imenu

— Noah Oskow 🇺🇸ノア🇯🇵 נח🔯 (@NoahOskow) 18 april, 2022

Uz nedostatak opštih naučnih i medicinskih podataka, još uvek postoje napori da se bolje razume ovaj fenomen. Tokio Šimbun je 2012. izvestio o rezultatima ankete koju je sprovelo udruženje prodavaca knjiga, pitajući kupce „koje usluge biste želeli da koristite u knjižarama u budućnosti?”

Prema priči Tokio Shimbuna:

「ポイントカード」（約６８％）「バーゲン」（約５１％）に次いで「トイレの利用」（約３８％）が三位に入った。

“Korišćenje toaleta” (oko 38%) je na trećem mestu [u smislu onoga šta kupci žele od knjižare], posle „poen kartice“ (oko 68%) i „povoljnih ponuda“ (oko 51%).

Odgovarajući na rezultate ankete u članku Tokio Shimbun, predstavnik udruženja prodavaca knjiga je rekao:

「トイレを望む声がこれほど多いとは思わなかった。書店がなぜかトイレの利用を促すという例の症状が、数字の上でも初めて裏付けられたのではないか」

Nisam mislio da će biti toliko ljudi koji bi želeli toalet [u knjižari]. Broj odgovora može po prvi put da potvrdi da knjižare stimulišu potrebu za korišćenjem toaleta.

Knjige Tokyodo, u Jimbocho, Tokio. Fotografija Nevina Tompsona. (CC BY-NC 2.0)

Priznanje ovog fenomena nije ograničeno samo na Japan. U intervjuu za američki časopis Men's Health (Zdravlje muškaraca), gastroenterolog i docent medicine iz Teksasa rekao je:

„To se događa češće nego što ljudi shvataju, i mislim da je ljudima jednostavno neprijatno da pričaju o tome. takođe sam čuo da se to zove ’knjižka creva’. Mislim da to ime govori samo za sebe.”

Što se tiče toga šta bi moglo da izazove „knjižka creva“, gastroenterolog je rekao:

Intenzitet informacija sa kojima se susrećete u muzejima i bibliotekama – ili iznenadna tišina bašte – može izazvati autonomni odgovor u vašim crevima.

Isseido Knjige, Jimbocho, Tokio. Fotografija Nevina Tompsona. (CC BY-NC 2.0)

Nedavno su studenti Univerziteta Kindai u Osaki pitali Nomuru Masato, profesora na univerzitetu koji proučava odnos između mirisa i telesnih funkcija, o fenomenu Mariko Aoki. Nomura je rekao:

この現象が起こる理由については、「気持ちがリラックスして便意が促される」とか、「プレッシャーが腸に影響を与える」など諸説ありますが、その中で有力な仮説として知られるのが「匂い刺激説」。

Postoje različite teorije o tome zašto se ovaj fenomen javlja, kao što su „[knjižare] opuštaju, što podstiče pražnjenje creva”, i „pritisak utiče na creva“. Međutim, „teorija stimulacije mirisa“ je takođe ubedljiva hipoteza.

Prema Nomurinoj hipotezi, miris knjiga u knjižari zapravo može izazvati pražnjenje creva. I to nisu samo knjižare, već svuda gde se knjige mogu pretraživati, kao što su javne ili univerzitetske biblioteke.

Nomura je zatim pomogao u razvoju spreja koji oponaša miris knjižara koji može delovati kao laksativ:

「本屋の香りスプレー」を楽しんでます https://t.co/OsmHDkJe4C pic.twitter.com/oNKSiYT3Hu

— Junichi Matsuda (@mactechlab) 16. mart 2017.

Jedva čekam da koristim ovaj „mirisni sprej za knjižaru“.

Pravi ili urbani mit, fenomen Mariko Aoki i dalje se s vremena na vreme pojavljuje na društvenim mrežama, gde možete pronaći uputstva o pronalaženju savršene knjižare koja će zadovoljiti telesni nagon.

日本一トイレに行きたくなる本屋として、さいたま市の本好きに知られるお店が浦和にある。
その名は須原屋。
普通の本屋と何が違うかといえば、店内に立派な噴水があるのだ。
青木まりこ現象+水音は最強。

そしてなんとpaypay20%還元対象…！
三体を買うならココ！ pic.twitter.com/EgpluCZlHB

— 猫柳 (@nekoyanagitei) 6. jun 2021

Postoji knjižara u Uravi, Saitama, poznata među ljubiteljima knjiga kao „knjižara broj jedan u Japanu po želji da odu u toalet“. Njeno ime je Suharaya knjige.

Ono po čemu se Suharaia razlikuje od obične knjižare je to što unutra ima veličanstvenu fontanu.
Fenomen Mariko Aoki + zvuk vode proizvodi snažan pritisak. […]