Илустрација Big Eye (Велико око), се користи уз дозволу.

Ову причу је првобитно објавио Сбункер као део регионалне иницијативе Центра за борбу против дезинформација Западног Балкана, а написао ју је Фитим Гаши, уз доприносе Демире Крујези, Петрита Зогаја и Бардија Бакија. Глобални Гласови објављују уређену верзију у два дела уз дозволу.

Више од две деценије Косово је спорно питање између Запада и Русије. Током 1990-их, Русија је отворено подржавала Србију против независности Косова упркос чињеници да је српска држава покренула и водила бројне ратове на Балкану, укључујући и последњи рат на Косову.

Војна хуманитарна интервенција НАТО-а у Србији и Црној Гори 1999. године изазвала је највећи раздор између Запада и Русије. Од тада, Русија није престала да се противи дешавањима на Косову, посебно откако је Косово прогласило независност. Блокирање сваке иницијативе у Савету безбедности (где је Русија стална чланица) за измену Резолуције 1244 је најјаснији доказ противљења руске државе Косову. Став Русије је додатно учвршћен у погледу иницијатива за чланство Косова у међународним организацијама, као што су Савет Европе, Интерпол, Унеско итд.

Само неколико дана пре руског војног удара на Украјину, председник Владимир Путин је, током заједничке конференције са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Кремљу, подсетио на интервенцију НАТО-а у Југославији 1999. године, покушавајући да оправда напад на Украјину.

Поред тога, руски званичници од Путина до министра спољних послова Сергеја Лаврова рекли су да се у Украјини боре плаћеници са Косова. Ове изјаве су широко распрострањене у руским државним медијима, који несметано допиру и до Косова. Косовске институције повећале су безбедносну будност и увеле санкције Русији, што је делимично утицало и на област информисања, блокирајући низ руских канала. Штавише, подигнута је узбуна да би руска окупација Украјине могла да угрози безбедност Косова, посебно на северу где недостаје пун домет суверенитета.

Рат у Украјини поново је распламсао дипломатске битке и међусобне косовско-српске оптужбе. Они су се манифестовали углавном на друштвеним мрежама, а лажне вести нису изостале.

Дезинформације и оптужбе

Косово није било имуно на руски хибридни рат након што је Русија покренула своју инвазију великих размера на Украјину. Тензије које се понављају довеле су до тога да се Косово посматра као земља са потенцијалом за дестабилизацију кроз лоше суседске односе са Србијом. У интервјуу за „Русија данас” Лавров је рекао да постоје информације да земље Западног Балкана „регрутују плаћенике за војне сукобе које су покренуле САД“. У међувремену руска новинска агенција (TAСС) цитирала је Лаврова који је рекао: „Косово и неки други делови западног Балкана постају плодно тло за злочин. Тамо су терористи и дилери дроге“.

Путин је појачао изјаве подређених након разговора са Шолцом, када је рекао да се број “плаћеника са Косова” повећао у Украјини. „Русија региструје све већи број плаћеника из трећих земаља, посебно из Албаније и Хрватске, милитаната са Косова, па чак и џихадиста са ратним искуством из Сирије”, рекао је Кремљ у изјави.

Међутим, ове наводе су косовске институције одбиле као дезинформације руских званичника. Министарство спољних послова напомиње да је грађанима Косова законом забрањено да учествују у страним ратовима, уз строге казне. МВП је описала вести из Русије као жестоку кампању против Косова и других земаља западног Балкана са циљем да се ескалира ситуација, кроз Србију:

Изјаве новинске агенције ТАСС и министра Лаврова део су жестоке кампање руске пропаганде чији је циљ да скрене пажњу целог демократског света са стрепње коју руска хегемонистичка политика и диктат изазивају око права народа на слободан и суверен живот. Ова жестока руска кампања против Косова и других земаља Западног Балкана има за циљ, између осталог, да створи напету ситуацију на Косову и шире у региону кроз руски сателит на Балкану, Србију.

У настојању да окриве НАТО, медијске куће као што су Русија данас, Спутњик и TAСС емитовале су Путинове и Лавровске изјаве у којима оптужују северноатлантски савез за бомбардовање Србије 1998-1999. Према Лаврову, Русији је тешко да поверује да је НАТО само одбрамбени савез, „с обзиром на кампању бомбардовања у бившој Југославији 1999. године.” Рекао је да бомбардовање није донело просперитет Косову. Направио је ове напомене док је разговарао о састанку између Шолца и Путина 15. фебруара.

У међувремену, на заједничкој конференцији са пољским колегом Збињером Рауом, Лавров је рекао да се нада да земље које желе да се повуку из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) имају добре разлоге за то, „да се не понови лоше искуство из 1999. Овде је Лавров мислио на масакр у Речаку што он, на исти начин као и српски званичници, назвао измишљотином.

Руски канали привремено блокирани

Да би спречила ширење дезинформација, Независна комисија за медије је привремено уклонила канале за емитовање који потичу из Руске Федерације.

Према саопштењу ИМЦ-а, одлука је донета како би се зауставила руска пропаганда и заштитила јавна безбедност Косова.Иако ИМЦ није прецизирао на које канале је утицала одлука, саопштено је да су међу њима и Руссиа Тодаи (РТ), Русија 24 и Планета РТР.

Руски канали су се емитовали преко оператера МТС, који покрива општине са српском већином на северу. Ова компанија основана је у 2015. на основу споразума између Косова и Србије. Руске канале су такође емитовали локални оператори, као што су Платформа ТЕЛКОСИ са два руска канала, али који је уклонио пред одлуку ИМЦ-а.

У сваком случају, ова одлука није проширена на мрежне платформе и друштвене мреже. Веб странице у власништву руске државе, попут Русије данас и Спутњик су и даље доступне. Након руске агресије на Украјину, дистрибуирани су бројни чланци и новински извештаји који су правили аналогије између рата на Косову 1999. године и дешавања у Украјини. У једном од њих, критикованње Русије због инвазије друге земље описано је као лицемерно, јер је по њима НАТО урадио исто када је бомбардовао бившу Југославију.

Надзор над онлајн простором на Косову је у надлежности Регулаторног органа за електронске и поштанске комуникације (ЕПЦРА). Преко интернет оператера (ИСП) може технички да блокира приступ руским веб страницама на територији Косова. Али да би се то догодило, мора се упутити званични захтев владе да се затворе странице које потичу из Русије. Према речима званичника овог органа, до сада није поднет ниједан захтев.

Савет за штампу Косова је такође упозорио званичнике медија да буду максимално опрезни када извештавају о рату у Украјини.

Ово је први део извештаја. Други део ће бити објављен сутра. 

Слика у љубазности Ђоване Флек.

За више информација о овој теми, погледајте наше специјално извештавање о нападу Русије на Украјину.