[1]Ploče iz bivše Jugoslavije u skopskoj antikvarnici, uključujući singl Lepe Brene. Foto Meta.mk.
Ovu priču je prvobitno objavio [2] Meta.mk. Meta.mk. Izmenjena verzija je ponovo objavljena ovde u skladu sa ugovorom o podeli sadržaja između Globalnih glasova i Metamorfosiz fondacije. Obaveštenje o sadržaju: Ovaj članak sadrži rasprave o rodno zasnovanom nasilju i seksističkom jeziku.
Ana Ninković, studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu izazvala je kontroverzu na društvenim mrežama na prostoru bivše Jugoslavije dokumentarnim filmom („Nasilje nad ženama u domaćim pesmama” [3]) koji je snimila za ispit u „Pop kultura: Od digitalnih do transmedijskih“, gde istražuje nasilje nad ženama prikazano kroz turbo-folk, pop, rep i hip-hop pesme.
Svoj ispitni projekat izradila je kroz niz srpskih i regionalnih pesama koje imaju motive fizičkog, seksualnog i/ili psihičkog nasilja nad ženama. Njen film je podeljen na dva dela: žensku i mušku perspektivu.
Video počinje citatom iz članka Nataše Elenikov feminističkog kolektiva Ženska solidarnost pod naslovom „Ko je odgovoran što nisam prijavila?” [4]:
Svako fizičko nasilje praćeno je psihičkim, kada se žena ubeđuje da je zaslužila, izazvala; nasilnik radi na tome da žena postane zavisna od njega i da se njeno samopouzdanje uništi.
Ninković je odabrala 36 pesama raznih srpskih, hrvatskih, bosanskih i slovenačkih izvođača, objavljenih od 1981. do 2020. Ove pesme romantiziraju ideju da je poniženje žene krajnji dokaz njene ljubavi prema muškarcu i fokusira se na narative rodno zasnovanog nasilja.
Rano moja, rano ljuta
Rani mene jos sto puta
Prevari me bol mi stvaraj
Al me nikad ne ostavljaj
Rano moja [5], Ana Bekuta [6], 1989)
Obrazlažući svoje istraživanje u propratnom radu [7], Ninkovićeva je napisala da je početna ideja projekta bila prikupljanje, sistematizacija i pregled popularnih muzičkih pesama iz regiona sa pozivima na nasilje nad ženama – fizičko, seksualno, psihičko ili verbalno.
Robinja sam tvoja, ubij me!
Robinja sam tvoja, volim te!
Robinja, Lepa Brena [8], 1989)
Radeći sa članicama Fajsbuk grupe Ženska posla [9], Ninković je uspela da prikupi preko 100 pesama.
Pre nego za milost
Zamolim svuci me
Po svakoj suzi tuci me
Ko dete kazni me
Ko zenu spasi me
(Gore od ljubavi [10], Ceca [11], 2004)
Ninkovićeva objašnjava da je nakon što je odabrane pesme podelila u četiri tematske podgrupe: seksualno nasilje, fizičko nasilje, ponižavanje žena i kombinacija ponižavanja žena i fizičkog i/ili seksualnog nasilja. odlučila je da podeli film na 2 bloka – žensku i mušku perspektivu. Ona je objasnila:
Zaključak je da u takozvanim „ženskim pesmama“, odnosno pesmama u kojima je lirski subjekt ženski, dominira motiv bezuslovne ljubavi prema partneru, čak i po cenu patnje, poniženja, zlostavljanja i nasilja. Takođe, zanimljivo je napomenuti da većina „ženskih“ pesama pripada turbo-folk žanru (14) dok je jedini drugi žanr pop (3 pesme). Pesme u kojima je lirski subjekat muškarac karakteriše „prevaspitavanje” neposlušne žene primenom sile, seksualnog (ili fizičkog) nasilja koje je izazvano odbacivanjem, zatim osveta fizičkim zlostavljanjem „neverne” žene. Muške pesme se mogu podeliti na mnogo više žanrova: hard rok (8), pop (4), rep (4), kantri (1), folk-rock (1), a zanimljivo je da, za razliku od prve grupe, ova obuhvata samo jednu turbo-folk pesmu.
Ona ističe da je i kontrast u muzičkoj pozadini vredan pažnje.
„Pesme u kojima je ženski lirski subjekt ponižen uglavnom su praćene baladama, muzikom i lamentirajućim glasom, dok u pesmama iz muške perspektive često nailazimo na veselu muzičku podlogu koja vas tera na ples“, kaže Ninković.
Njeno istraživanje je pokazalo da ovakvi narativi dominiraju skoro 40 godina u regionalnoj popularnoj muzici, bez obzira na žanrove i kulturnu pozadinu kojom se izvođač bavi.
Zaključak je da prva grupa pesama, koju je označila kao „ženske“, romantizuje ženinu podređenost i upućuje na dobrovoljno prihvatanje fizičkog i seksualnog nasilja. Ovo implicira da je bezuslovna ljubav jača od ličnog, fizičkog, psihičkog i emocionalnog integriteta.
Za moje dobro gazi me/ne daj da život mazi me
Za moje dobro muči me… (Za moje dobro [12], Tanja Savić, 2005)Možeš da me miluješ, možeš da me siluješ
Možeš da me ubiješ, svejedno je! (Već viđeno [13], Ceca, 2000)Od modrica tvojih plava sam ja
plava ko oči u gusara… (Modrice [14], Zana, 1995)Izbaci me ko da sam djubre ispred vrata
Izbaci me kroz prozor pravo s petog sprata (Bezobrazna [15], Jelena Karleuša, 2001)
Druga grupa koja predstavlja tekstove iz „muške” perspektive veliča fizičku osvetu ženama koje ne slušaju svoje muške partnere.
Voliš li me kad pravi sam grubijan
Voliš li me kad okolo se kurvam
I zdravlje zbog mene zauvek izgubiš? (Voliš li me [16], Aca Lukas [17], 2016)Kažeš “ne” a misliš “da”/ u mojoj sobi dva sa dva
Šta bi drugo radili? (Kažeš ne [18], Sava Kovačević, 2017)Budi dobra ženiću te/Prevari me – prebiću te
Lutko moja takav sam ti ja! (Lutko moja [19], Osmi putnik [20], 1986)
Na kraju svog dokumentarnog filma, studentkinja daje informacije Autonomnog ženskog centra [21] i FemPlatz-a [22] koji daju statistiku o femicidima u Srbiji tokom 2021. godine i druge statistike o rodno zasnovanom nasilju. Prema njihovom istraživanju, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine bilo je ukupno 20 ubistava odraslih žena starosti od 27 do 86 godina.
Autorka dokumentarca je navela i da bi ovaj broj mogao biti i veći, jer svi slučajevi nemaju medijsku pažnju.
Ona se poziva na brojne studije i analize koje ukazuju da su deca koja su svedoci nasilja nad svojim majkama uvek indirektne žrtve, a često mogu biti i direktne žrtve nasilja. Ninković ističe:
Odrastanje u nasilnom porodičnom okruženju ima veoma negativne implikacije na dete, na emocionalni i socijalni razvoj, a kasnije i na njegovo/njeno ponašanje u odraslom dobu. Izloženost nasilju u detinjstvu predstavlja rizik za ranjivost i viktimizaciju, za sprovođenje nasilja u odraslom dobu ili probleme sa ponašanjem, fizičkim ili mentalnim zdravstvenim problemima.
Prema njenim rečima, zabrinjava činjenica da su žene često ubeđene da su zaslužile ono što su dobile i da izazivaju fizičko i psihičko nasilje. Ninkovićeva se u svom radu osvrnula i na brojne psihološke studije posvećene uticaju različitih formata popularne kulture na potrošače. Ovo ukazuje da čak i kratkoročno izlaganje pesmama sa nasilnim tekstovima povećava sklonost slušalaca ka agresivnom razmišljanju i pitanjima kontrole, dok dugotrajna izloženost podstiče razvoj agresivnih ličnosti.