Autor fotografije Vilem van Valkenburg [1] a koristi se uz CC BY 2.0 [2] dozvolu.
Napomena urednika: Od 20. do 26. aprila 2022. godine, Mirjam Velinga će voditi rotirajući Tviter nalog @EuroDigitalLang, koji istražuje kako se tehnologija može koristiti za revitalizaciju evropskih manjinskih ili regionalnih jezika. Pročitajte više o toj kampanji ovde [3].
Od 1928. godine, Afuk [4] je organizacija na dobrom glasu čija je misija da promoviše frizijski jezik [5] i kulturu u svim mogućim prostorima u holandskoj provinciji Frisland [6]. Taj jezik je uspeo da opstane u svakodnevnom životu i, prema Afuku, skoro svih 642.000 stanovnika ove pokrajine ga razume. Prema Afuk internet portalu, „to znači da ćete naići na frizijski jezik i koristiti ga svuda u pokrajini: u pekari, u supermarketu, u biblioteci, u doktorskoj ordinaciji, u školi, u klubu za kartanje, na sportskim terenima, na znakovima za gradove i sela, u medijima, u pozorištu i na poslu.”
Afukov doprinos obuhvata organizovanje kurseva jezika za odrasle, objavljivanje elektronskih knjiga i časopisa, kreiranje aplikacija i pružanje konsultantskih usluga kompanijama i organizacijama za kreiranje politika koje podstiču upotrebu jezika.
Fotografija je dobijena od Mirjam Velinga i koristi se uz dozvolu
Ova organizacija je bila dobro poznata Mirjam Velinga, koju su odgajali roditelji koji su oboje govorili frizijski jezik. Tek kada se odselila iz Frislanda da bi studirala na Univerzitetu u Groningenu, shvatila je koliko je taj jezik jedinstven kao i „društvene, psihološke i političke faktore koji su povezani sa upotrebom manjinskog jezika“. Ubrzo se prebacila sa učenja engleskog na izučavanje frizijskog, a ubrzo nakon diplomiranja počela je da radi za Afuk, gde je ostala punih dvadeset godina. Trenutno je na poziciji rukovodioca međunarodnih projekata.
Projekat Podizanje Glasova je intervjuisao Mirjam putem imejla.
Podizanje Glasova (PG): Kakvo je trenutno stanje vašeg jezika na internetu i van njega?
Mirjam Velinga (MV): Trenutno nešto više od polovine stanovništva Frislanda govori frizijski kao svoj maternji jezik, a oko 75 odsto stanovništva svakodnevno govori frizijski. Skoro svi od oko 650.000 stanovnika pokrajine mogu da razumeju jezik: oko 95 odsto. To znači da ćete nailaziti na frizijski svuda u svakodnevnom životu.
Polovina svih Frižana može lako da čita frizijski. Međutim, mali deo Frižana dobro vlada pisanim jezikom. Ovaj broj se poslednjih godina stalno povećava. Razlog tome je obrazovanje i sve veća upotreba društvenih medija na frizijskom. Postoji zabrinutost za prenos jezika sa roditelja na njihovu decu. To se polako smanjuje a jedan je od najvažnijih faktora za održavanje jezika u životu.
Stanje na internetu je, da kažemo, na srednjem nivou. Sa jedne strane, razvijeno je nekoliko aplikacija. Sa druge strane, obično nisu velike tehnološke kompanije te koje automatski razvijaju svoje aplikacije na frizijskom.
Sada su dostupne sledeće aplikacije:
- Google Translate kroz razvoj zajednice
- Facebook na frizijskom kroz razvoj zajednice
- Gboard [7] i Swiftkey [8] kao automatski predskazivači teksta
- Frizijski kao jezik u Microsoft Office-u sa ugrađenim korektorom za pravopis i gramatiku na Windows operativnim sistemima (međutim, ovo se mora posebno preuzeti i nije automatski integrisano u ažuriranja ili kada ljudi kupuju Microsoft Office softver).
- Navigacija na frizijskom kroz Waze
- Frizijsko-holandski rečnici i prevodilački alati na internetu
PG: Koji su vaši motivi da vidite svoj jezik u upotrebi u digitalnim sferama?
MV: Veoma je važno da jezik bude prisutan u svakodnevnom životu ljudi. Možda čak i više za manjinski/mali/minorizovani jezik. Trebalo bi da budete u mogućnosti da koristite svoj jezik bilo kada i svuda. Za većinski/dominantni jezik, to se podrazumeva; za manji jezik uvek morate da se borite za svoj prostor i da se takmičite sa silom većeg jezika. Vaš jezik mora biti prisutan na onim mestima gde su vaši (potencijalni) govornici. A pošto smo svi prisutni u digitalnom svetu, vaš jezik bi svakako trebalo da bude prisutan i tamo.
PG: Opišite neke od izazova koji sprečavaju da se vaš jezik u potpunosti koristi na internetu.
MV: Za velike tehnološke kompanije ulaganje u manje jezike ekonomski nije naročito interesantno. To znači da uvek morate da tražite i lobirate za to i da je potrebno mnogo vremena da bi vaš jezik bio uključen. Većina govornika se do tada navikne da koristi dominantni jezik za tu specifičnu aplikaciju i veoma ih je teško pridobiti nazad. Uvek je potreban dodatni trud i novac da bi vaš jezik bio uključen. Posebno smo zainteresovani za tehnologiju koja se primenjuje u kući jer je kućni domen i dalje veoma jak kada je u pitanju upotreba frizijskog jezika. Međutim, kroz tehnologiju se drugi jezici uvode u dom, pomislite samo na pametne kućne aparate, robote za socijalnu zaštitu itd, što ugrožava prirodni prostor koji naš jezik ima u domu. Deca su posebno osetljiva na ovo i stoga će pridavati manje vrednosti sopstvenom jeziku.
PG: Šta mislite, koji konkretni koraci bi se mogli preduzeti kako bi se podstakli mladi ljudi da počnu da uče svoj jezik ili da nastave da koriste svoj jezik?
MV: Trenutno smo fokusirani i na učenje jezika i na svest o jeziku i samopouzdanje u školama (osnovno, srednje i stručno obrazovanje). Važno je da mlađi ljudi nauče jezik i da budu u stanju da ga govore, čitaju i pišu, ali je takođe važno da se osećaju ugodno kada ga koriste, da bolje razumeju svoje jezičko ponašanje i upotrebu jezika i mehanizme koji stoje iza toga. Naše je iskustvo da razgovori među kolegama o njihovoj upotrebi jezika i specifični zadaci u školi koji se fokusiraju na rad sa jezikom na praktičan način (na primer, razmišljanje o tome kako frizijski može postati primetniji u kompaniji u kojoj obavljaju praksu) funkcionišu veoma dobro.
Da bismo olakšali mladima da koriste jezik digitalno, razvili smo nekoliko alata za prevođenje, a dostupni su i drugi alati kao što su Gboard i Swiftkey. Ne znaju svi da oni postoje, pa se takođe fokusiramo na promociju tih alata na atraktivan način (kratki klipovi, koji se distribuiraju na nekoliko platformi društvenih medija).
Da bi naredne generacije koristile jezik, od suštinske je važnosti obrazovati mlade roditelje o vrednosti manjinskog jezika i o tome kako da odgajaju višejezičnu decu u različitim situacijama. U Frislandu postoji časopis i internet platforma za informisanje mladih roditelja o tome, i oni dobijaju poseban jezički poklon (Taalkado) kada registruju rođenje svog deteta kod lokalne uprave.