Kremlj, sedište ruske vlade. Fotografija [1] Larija Koestera na Flickr-u (CC BY 2.0 [2])
Primena sankcija Rusiji naišla je na različite reakcije. Ruski izvori, kako vlada tako i oligarsi, tvrde da Zapad puca u pogrešnom pravcu [3]. Dok neke analize pokazuju da je ekonomija zemlje, u određenoj meri, pogođena, neki analitičari sugerišu da to nije dovoljno da se izvrši ozbiljan pritisak da se rat okonča. Definitivno postoji margina da se više štete nanese ruskoj eliti, ali je u najmanju ruku upitno da li bi dalje eskalacije mogle dovesti do promene stava elita ili smene Vladimira Putina [4] i njegovog neposrednog okruženja.
U svojoj knjizi „Od diktature do demokratije [5],” Džin Šarp sugeriše da je način da se „ubije“ diktator lišiti ga podrške naroda. Čini se da je ovo još uvek daleka opcija za Rusiju, s obzirom na podršku, aktivnu ili pasivnu, koju uživa od većine stanovništva.
Ali narodni ustanak nije jedini način na koji se promena može desiti u vrhu zemlje. Kako se ističe u „Priručniku diktatora [6],” kada se selektorat (najmoćnija elita jedne zemlje, oni kojima diktator treba da ostane na vlasti) umori od lider, mogu da ga smene i organizuju smenu garde. Putinova smena ne bi automatski značila radikalnu promenu u ruskom društvu, već bi mogla dovesti do deeskalacije sukoba sa Ukrajinom.
Čini se da glasine o Kremlju sugerišu da je rekonstrukcija elite u vazduhu. Ali ovo ostaje daleka opcija ako sankcije dosledno sputavaju čitavo Putinovo okruženje. Zamislite da ste neko dovoljno blizak Putinu da biste mogli da isplanirate neku vrstu državnog udara. Morali biste se suočiti sa nasleđem rata i smisliti priču kako biste smirili nezadovoljstvo zbog likvidacije najpopularnijeg političara u zemlji. I jedva da možete da računate na spoljnu podršku: verovatno ste oštro sankcionisani; vaša imovina u Londonu i vaša jahta rizikuju da budu konfiskovani u bilo kom trenutku, a možda čak rizikujete i hapšenje ako stanete na tlo EU ili SAD. Da li biste imali ikakve garancije da bi vam postupno izbacivanje Putina otvorilo put ka iskupljenju?
Po takvoj ceni, izbor je između ostanka na brodu koji tone ili skoka u otvorene vode bez zaštitnog prsluka. Mnogi mogu da kukaju zbog toga, ali malo ko bi, ako iko, iskoristio takvu šansu u današnjoj Rusiji.
Da li je moguće za nekoliko nedelja ugroziti strukturu koja je za 30 godina dovela do formiranja sadašnjih elita? I da li se to može uraditi spolja? Ruske revolucije 2.0 neće biti u bliskoj budućnosti. Putin će na kraju otići, ali će njegova zamena biti oblikovana od iste gline.
Putin nikada neće prihvatiti poraz, ali možda među njegovim elitama postoji neko ko je spreman da deeskalira situaciju i za rat i sve ostsalo okrivi aktuelnog predsednika. Trenutne sankcije i diplomatski pritisak mogu biti efikasan način da se promeni stav Rusije bez uvlačenja u globalni rat, ali ako cela ruska elita bude kriminalizovana u istoj meri, ko će preuzeti teret da postane sledeći ruski predsednik? I da li će biti otvoren za dijalog sa Zapadom?
Malo se nadam da će sledeći ruski lider biti obožavatelj EU, poštovati individualnu slobodu ili čak brinuti o svom narodu, ali on bi trebalo da bude neko ko je spremniji od Putina da se uključi u konstruktivan dijalog sa svojim susedima.
Ne možemo da uvezemo demokratiju u Rusiju; to je nešto što treba da urade sami Rusi, kada i da li će rusko društvo brinuti o tome. Ali možemo barem ograničiti rizike budućih ratova i otvoriti put dijalogu o vitalnim pitanjima — ne sa Putinom, već sa njegovim naslednikom. I lakše je doći do dogovora razgovorom nego kada prekinete sve veze i zasnivate svoje postupke na pretpostavkama o tome šta druga strana misli.