Илустрација Велико око, користи се уз дозволу.

Ову причу је првобитно објавио Сбункер као део регионалне иницијативе Центра за борбу против дезинформација Западног Балкана, а написао ју је Фитим Гаши, уз доприносе Демире Крујези, Петрита Зогаја и Бардија Бакија. Уређену верзију поново објављује у два дела Глобални гласови уз дозволу. Прочитајте први део овог чланка овде.

Косовска влада у сарадњи са Европском унијом и Сједињеним Државама увела је санкције Русији. Санкције се састоје од замрзавања имовине у Републици Косово санкционисаних појединаца или субјеката; забрана путовања за санкционисана лица; забрана појединцима и субјектима на Косову да ставе средства на располагање, директно или индиректно, санкционисаним појединцима и субјектима.

Скупштина Косова расправљала је и о кризи у Украјини и усвојила резолуцију од 12 тачака. Поред осуде руске агресије на Украјину, Скупштина се успротивила приступу и понашању земаља које су у складу са руском агресијом и терором против Украјине, почевши од њеног северног суседа Србије.

Скупштина је затражила од владе да, осим спремности да удоми 20 украјинских новинара, координира све даље акције са међународним партнерима, као и да изрази спремност за евентуални смештај до 5.000 избеглица из Украјине. Такође је затражено да се успостави посебан фонд за помоћ украјинском народу, који би координирали две владе Косова и Украјине.

TСитуација у Украјини је такође вратила на дневни ред захтеве Косова за чланство у међународним организацијама, који су били суспендовани више од годину дана. Косово је наставило да прећутно примењује мораторијум не подносећи никакве пријаве. Уочи истека мораторијума, САД су охрабриле стране да наставе да дају шансу дијалогу са Србијом у циљу постизања коначног споразума.

У Вашингтону је постигнут договор 4. септембра 2020., који је предвиђао да до 4. септембра 2021. Косово неће поднети захтев за чланство у међународним организацијама и да ће Србија прекинути кампању одузимања признања.

Сада је Скупштина затражила од владе да предузме све неопходне мере за подношење захтева за чланство у НАТО, Европској унији, Савету Европе и другим међународним организацијама. Од председника Скупштине је затражено да се, у координацији са Владом и међународним партнерима, обрати највишим државним институцијама Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра, са захтевом за признавање независности Косова. Позване су и суседне земље. Резолуција закључује:

„Скупштина Републике Косово, узимајући у обзир наше заједничке тежње за чланством у Европској унији и консолидацијом демократије и безбедности у региону, позива Скупштину Републике Албаније, Скупштину Републике Северне Македоније, Скупштина Републике Црне Горе, Скупштина Републике Босне и Херцеговине да се придруже овој иницијативи и изразе своју подршку.”

Резолуцију нису изгласали посланици Српске листе, који су напустили салу када је документ стављен на гласање.

У знак подршке Украјини, бројне организације цивилног друштва одржале су марш осуђујући руску агресију. Председник Вјоса Османи придружио се овом протесту солидарности наводећи да га је рат у Украјини подсетио на оно што је Косово доживело 1998–1999.

Тензије поново избијају на површину

На врхунцу кризе у Украјини и усред упозорења да би се сличан сценарио могао поновити и на северу Косова, затражено је појачано присуство косовских снага (КФОР) тамо. Тренутно, ове снаге су задужене за границе Косова. Припадници америчког контингента патролирали су административном границом Косова и Србије код села Јариње. Ово је саопштио KФOР, наводећи да су потребне патроле за прикупљање информација за доношење одлука и планирање будућих мисија.

Поред присуства КФОР-а, косовски званичници су предложили изградњу сталне америчке базе на Косову.

У медијима и на друштвеним мрежама почела је широка кампања за чланство Косова у НАТО. Од проглашења независности, Косово је изразило недвосмислен циљ да се придружи овом савезу. #KoсoвoуНATO коју је покренуо министар одбране Арменд Мехај на друштвеним мрежама дистрибуирана је у великом броју.

Међутим, НАТО још увек званично не признаје промену мандата Косовских безбедносних снага (КБС) са безбедносних снага на војску, као што је предвиђено законодавством које је усвојио косовски парламент 2018. Дакле, распоређивање КБС на северу може бити урађено само уз посебну дозволу команданта КФОР-а.

За разлику од статуса КБС-а, појавиле су се лажне вести да би влада могла и да пошаље КБС у Украјину, на основу чланка портала news308media.com под насловом „Цео свет прича о њему, Аљбин Курти шаље војску Косова у рат против Русије.” Овај текст, који је касније уклоњен и разоткривен, у ствари је објављен два месеца пре ескалације рата у Украјини са садржајем који не одговара његовом наслову. У њему се наводи изјава косовског премијера од 9. децембра 2021. у којој је изразио спремност да пошаље КБС у Украјину, ако то захтева НАТО.

„Пре свега, желео бих да нема нових сукоба и до касних сати помно пратим шта се дешава на граници Украјине и Руске Федерације. НАТО је био узнемирен због овога, посебно Сједињене Државе и ЕУ, и шта год НАТО сматра неопходним, ми смо наравно спремни.”

Влада је у фебруару одлучила и да оснује Фонд безбедности ради јачања војске. Прикупљена средства су намењена за коришћење у складу са стратегијом државне безбедности за коју се очекује да буде одобрена од стране Владе Косова.

Северно Косово, где доминирају Срби, и даље је осетљиво на напоре Приштине да ојача контролу у том делу. Акције предузете у циљу борбе против кријумчарења такође су наишле на отпор.

Ескалација ситуације у Украјини, после руског напада, повећала је будност безбедносних механизама. Косовска полиција послала је логистичку опрему и контејнере на гранични прелаз Брњак, који је прошле године био затворен неколико дана након што су Срби тамо поставили барикаде. Појачане су контроле и на планинским путевима које је Србија користила за шверц на северу.

Овај потез српски званичници протумачили су као покушај подгревања тензија на северу. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија неће “„пристати на игру провокација.”

Канцеларија за Косово у Влади Србије саопштила је и да је акција полиције супротна бриселским споразумима и да представља „опасну провокацију” и дестабилизацију ситуације на терену. Шеф ове канцеларије, Петар Петковић је чак оптужио косовске политичаре да желе да наруше мир на Балкану, који ће српски председник одржати по сваку цену.

Притварање Срба са обележјима ОВК

Сумње да се спрема план за изазивање тензија на северу, по руском сценарију, довеле су до хапшења пет особа од стране косовске полиције. Акцији је претходио извештај Косовапресс-а да петорица планирају да направе видео као да су неки војници у униформама (1993–1999) Ослободилачке војске Косова (ОВК) спремни да нападну север Косова. Како се наводи, овом тактиком Србија планира да има изговор пред међународном заједницом да војно интервенише у име заштите Срба на Косову. Иако разлози хапшења нису откривени, у полицијском извештају се наводи да се против њих врше потребне провере, у координацији са Специјалним тужилаштвом. Међутим, мање од 48 сати касније, пуштени су. Према речима тужиоца у предмету, није било доказа за поступање на суду.

Ова ситуација је открила противречности између политичких и безбедносних институција. Министарка правде Албулена Хаџију сазвала је конференцију за новинаре на којој је рекла да немар тужилаштва представља равнодушност према претњи суверенитету и територијалном интегритету Косова. Према министаркиним речима, безбедносне институције имају сазнања да је најмање једна од пет приведених особа имала бројне комуникације са особама из Руске Федерације и обавештајном службом Србије, „што изазива сумњу да су дотичне особе заједно са српским структурама планирале активности које би угрозиле безбедност и подстакле међуетничке тензије“.

Било је и упозоравајућих изјава државних врха да би могло доћи до српске агресије на Косово. Штавише, према речима председника Скупштине, Глаука Коњуфце, ту треба бити додатни опрез јер је однос државе са Србијом био гори од односа Русије са Украјином.

С друге стране, српски званичници су такође били активни у упозоравању на опасност која представља косовске Србе. Као изговор су навели графите са натписом „УКК” на српским кућама. Директор „Косовске канцеларије” у Влади Србије Петар Петковић упитао је на Tвитеру известиоца за Косово у Европском парламенту да ли је свесна да се „Срби на Косову и Метохији још увек буде пред терористичким претњама ОВК”. Српски званичник је пребрзо закључио упркос томе што органи реда нису идентификовали разлоге, као ни ауторе графи. И сами становници српске заједнице рекли су да не знају ко је одговоран.

Прочитајте цео извештај овде.

Слика љубазношћу Ђоване Флек.

За више информација о овој теми, погледајте наше специјално извештавање о нападу Русије на Украјину.