Slika Roskomsvoboda. CC BY-SA 4.0.

Novi zakon koji je stupio na snagu 2021. nameće nove obaveze popularnim stranim veb-sajtovima i platformama društvenih medija sa preko pola miliona korisnika dnevno, obavezujući ih da se registruju kao pravna lica u Rusiji, u suštini „prizemljujući“ kompanije i stavljajući ih čvršće pod rusku nadležnost. Kroz 10 jednostavnih pitanja i odgovora, ruska grupa za zaštitu digitalnih prava Roskomsvoboda objašnjava moguće posledice novog „prizemljujućeg“ zakona. RuNet Echo ih prevodi za publiku Globalnih glasova.

1. Šta se dogodilo?

Ruski internet regulator Roskomnadzor najavio je 16. februara 2022. da će do kraja meseca razmotriti pitanje sankcija protiv kompanija koje još nisu počele da se pridržavaju zahteva zakona o „uzimanju talaca“.

Od 1. januara 2022. vlasnici stranih informativnih i društvenih sajtova sa dnevnom publikom od preko 500.000 ruskih korisnika moraju da:
– osnuju lokalnu filijalu, sedište ili pravno lice koje može da ih zastupa u Ruskoj Federaciji;
– registruju zvanični nalog kompanije na veb stranici Roskomnadzora;
– objave na svojoj veb stranici elektronski obrazac za povratne informacije za ruske građane i organizacije.

2. Zašto bi oni (Rusi) ovo uradili?

Prema objašnjenju priloženom novom zakonu, platforme poput Fejsbuka i Tvitera nemaju zvanično sedište na ruskom tlu. Čak ni Google LLC i Apple Rus LLC , koji posluju u Rusiji, nisu zvanični pravni zastupnici svojih matičnih kompanija. U međuvremenu, de-fakto veb-sajtove i platforme stranih IT kompanija koriste ruski građani, kojima se pružaju usluge (uključujući one koje se plaćaju ili u zamenu za gledanje reklama namenjenih ruskoj publici) i čiji se lični podaci obrađuju.

Zakon očekuje da lokalne kancelarije snose odgovornost kada tehnološki giganti krše norme ruskog zakonodavstva, da komuniciraju sa lokalnim državnim agencijama i da ograniče širenje informacija koje krše ruske zakone u Ruskoj Federaciji.

3. Šta je tu loše?

Zakon uvodi prilično širok spektar zahteva i mera koje mogu ograničiti ili zakomplikovati aktivnosti stranih tehnoloških kompanija u Rusiji. Njihovo poštovanje će stvoriti dodatne rizike, fiskalne i finansijske pritiske vezane, na primer, sa otvaranjem filijala u Ruskoj Federaciji.

Svakako, ovi zahtevi će pojednostaviti interakciju između regulatornih tela i stranih kompanija. Ali ako potpuno poštovanje ruskih zakona zahteva troškove koji su nekompatibilni sa prihodima sa lokalnog tržišta, mnoge strane tehnološke kompanije mogu jednostavno odlučiti da odu.

Zakon će imati neočekivano strašne posledice po neprofitne projekte, kao što je Vikipedija, iako oni nisu na radaru kao meta propisa. Pre svega, nove norme zahtevaju stvaranje pravne kancelarije u Rusiji (tj. zadržavanje advokata koji će zastupati kompanije na sudovima); neprofitna organizacija poput Vikipedije jednostavno nema finansijska sredstva za ovo, kaže njen portparol. Drugo, ako ruskoj kancelariji Vikipedije bude potrebno toliko osoblja, biće potrebno finansiranje iz inostranstva, što će automatski dovesti do toga da nevladina organizacija bude označena kao „strani agent,” sprečavajući je da obavlja bilo kakav koristan posao u zemlji.

4. Zašto o kompanijama govorite kao o „taocima“?

Stručnjaci smatraju da ruske vlasti mogu da kažnjavaju lokalne kancelarije u slučajevima kada njihove matične kompanije ne ispune različite zahteve, na primer, ne uvedu političku cenzuru i blokiraju postove i sadržaje koji državni zvaničnici smatraju neprihvatljivim.

5. Ko je na listi?

Državni regulator Roskomnadzsor objavio je 22. novembra 2021. spisak tehnoloških i internet kompanija koje potpadaju pod novi zakon. Trenutno obuhvata 13 stranih kompanija:

• platforme društvenih medija (Meta (Fejsbuk i Instagram), Twitter, TikTok, Likee, Pinterest);
• servisi za razmenu poruka (WhatsApp, Viber, Telegram, Discord);
• video konferencijski servis Zoom;
• Apple i Google usluge (uključujući YouTube);
• Usluge strimovanja Spotify i Twitch.

6. Da li je neko već ispoštovao nove zahteve?

16. februara samo su Apple i Spotify u potpunosti ispunili zahteve regulatora. Twitter je registrovao zvanični nalog kompanije na veb stranici Roskomnadzora dok su TikTok, Likeme (Likee) i Viber otvorili račune kompanije kod Roskomnadzora i postavili elektronske formulare za povratne informacije na svoje veb stranice. Osim toga, TikTok je započeo proces stvaranja pravnog lica za kancelariju u Rusiji, Likeme je prosledio papire za stvaranje ruskog pravnog lica, a Viber je Roskomnadzoru poslao dokaze o otvaranju ruske kancelarije (iako papirologija nije zadovoljila zahteve regulatora).

Kompanije koje trenutno nisu ispunile nijedan od novih zahteva uključuju Google, Meta/Facebook, Telegram, Zoom, Discord, Pinterest, i Twitch. Međutim, Zoom je navodno izrazio spremnost da to učini.

Dve druge strane kompanije — platforma za igre na sreću Wargaming i gigant za onlajn kupovinu AliExpress — trenutno se ne nalaze na listi Roskomnadzora, ali obe imaju preventivno registrovana pravna lica u Rusiji.

7. Šta kompanije mogu očekivati ako ignorišu zahteve zakona?

Na osnovu prinudnih mera zakona, kompanije bi se mogle suočiti sa zabranama:

• širenje reklama stranog subjekta i/ili njihovih onlajn resursa kao subjekata oglasa;
• postavljanje oglašavanja na onlajn resursima stranog subjekta;
• pojavljivanje stranog subjekta u rezultatima pretrage;
• prihvatanje/izvršenje plaćanja usmerenih ka onlajn resursu;
• prikupljanje i prekogranični prenos ličnih podataka;
• kao i delimično ili potpuno ograničenje pristupa onlajn resursu/platformi.

Kompanije će takođe morati da obaveste svoje korisnike o kršenju zakona Ruske Federacije.

Do kraja februara Roskomnadzor će razmotriti sankcije kompanijama koje ne ispune nove zahteve. Prvo i najvažnije, ovo će uključivati ekonomske kazne vezane za oglašavanje koje imaju za cilj da pošalju poruku: „Ako ne želite da ovo uradite na civilizovan način, izgubićete novac.“ Međutim, Državna duma (parlament) je primetila da kompanije mogu predvideti i administrativne sankcije, odnosno kazne po osnovu prometa (Podkomitet Dume za informacionu politiku je već razvio potrebne izmene i dopune Kodeksa o administrativnim prekršajima).

8. Šta je sa korisnicima?

Ako platforme društvenih medija i tehnološki giganti napuste Rusiju, to bi moglo da utiče i na industriju i na obične korisnike, jer strane korporacije pružaju značajne platforme za oglašavanje, promocije, prodaju, komunikaciju itd.

Osim toga, ako se novi zahtevi ignorišu, zakon daje Roskomnadzoru još jednu polugu za prigušivanje ili blokiranje pristupa onlajn servisu. Usluge na mreži bi mogle početi lakše da uklanjaju mobilne aplikacije, kao i da uklanjaju sve vrste sadržaja i sve ostalo što Roskomnadzor zahteva. Internet biznisi će biti pod još većim pritiskom, jer njihove mogućnosti da izbegnu zahteve regulatora postaju sve manje. Na kraju, ovo će zadati udarac slobodi informacija za sve, uključujući i ruske korisnike.

Balkanizacija interneta interneta je već počela, a internet usluge pokušavaju da se prilagode rastućem tržištu u različitim delovima sveta koje se stalno menja. Snimci, podkasti, pa čak i zabavni sadržaji će i dalje nestajati sa ruskog interneta, kažu naši stručnjaci. Istovremeno, takav pristup će stvoriti dalju potražnju za različitim tehnologijama i alatima za zaobilaženje koji pomažu u obnavljanju pristupa informacijama.

9. Da li još negde u svetu postoji nešto slično?

Da, najočigledniji primer u ovom trenutku se može videti u Turskoj. Brojne internet kompanije tamo tek treba da otvore svoje lokalne kancelarije (iako su se giganti društvenih medija Meta/Facebook i TikTok povinovali — GV).

10. Da li će tehnološke kompanije napustiti Rusiju? Kakva je prognoza?

Sve zavisi od toga koliko im je rusko tržište važno. Sumnjamo da će većina kompanija poslati „taoce“ u zemlju. Ali ključno pitanje nisu lokalne kancelarije, već mere koje kompanije mogu preduzeti da izbrišu sav sadržaj za koji Roskomnadzor očekuje da ukloni.

Naše tržište je prilično veliko i nijedna kompanija koja želi da raste i proširi svoje usluge neće dobrovoljno napustiti tako ogromna i potencijalno profitabilna tržišta kao što je Rusija. Međutim, Big Tech se suočava sa pritiskom širom sveta. Kompanije i platforme preispituju svoje politike i ostaje nejasno kako će različiti nacionalni zakoni koji ograničavaju pristup informacijama biti u interakciji sa međunarodnim normama i sopstvenim uslovima korišćenja usluge platforme. Sasvim je moguće da ćemo videti da neke druge kompanije napuštaju tržište, kao što je bio slučaj sa LinkedIn-om i Zello.