(S leva na desno) Gadžan Borah, Pradip Neog i Narajan Neog, seoske starešine iz sela Sumoni Čapori u okrugu Džorhat mogu dobro da predvide približavanje vremenskih nepogoda. Fotografija autora.

(Intervjui u ovoj priči vođeni su lično kao deo terenskog istraživanja od oktobra do decembra 2021. godine.)

Severoistočna indijska država Asam je više pogođena klimatskim promenama nego bilo koji drugi deo zemlje. Kada je reč o predviđanju dejstva reka, kiša i poplava, zapažanja starešina zasnovana na njihovim tradicionalnim iskustvima i narodnim verovanjima i dalje se smatraju verodostojnim sistemima za rano upozoravanje u mnogim selima, čak i ako većina seljana danas ima pristup pametnim telefonima i vremenskim aplikacijama.

Udhab Borah (28 godina) je među prvima počeo da koristi pametni telefon u svom rodnom selu Sumoni Čapori u okrugu Džorhat, pre oko pet godina. To mu je omogućilo pristup raznim vremenskim aplikacijama. “Iako pregledam njihove različite vremenske prognoze na mobilnom telefonu, ili zastanem da čujem najave preko radija i televizije, i dalje mislim da su moje seoske starešine skoro 80 ​​odsto u pravu u svojim vremenskim predviđanjima”, kaže on.

Prirodni signali za vremenska upozorenja

Seoske starešine iz Sumoni Čaporija — Narajan Neog, Gadžan Borah i Pradip Neog — poznate su po preciznom predviđanju dolazećih kiša, poplava ili ciklona. Prema njihovim rečima, priroda šalje sopstvene signale da nas upozori na nastupajuće katastrofe.

“Ame baan, kothale dhaan”, popularna je izreka u selu, kaže Narajan. U prevodu to znači da cveće manga koje cveta u izobilju najavljuje poplave tokom godine. Dok obilni plodovi voćke nangka koji se pojavljuju na drveću ukazuju na dobru žetvu pirinča (manje šanse za poplave).

“Životinje oko nas mnogo brže osete promene vremenskih prilika i često se ponašaju na neobičan ili nestalan način”, kaže Gadžan. Godine posmatranja nekih od ovih promena u ponašanju pomažu im da predvide približavanje prirodnih katastrofa. On objašnjava da ako krave, na primer, odjednom postanu nemirne, počnu da jure tamo-amo i izmaknu kontroli, to je znak dolazećih kiša i poplava.

Pradip dalje objašnjava popularno narodno verovanje zasnovano na ponašanju krava u zoru, na značajan datum kao što je Goru Bihu (festival posvećen brizi i obožavanju stoke). Glava porodice ulazi u štalu u cik zore, da oda počast kravama. Ako zatekne krave kako stoje ili su nemirne, to je znak da će te godine biti poplava.

Još je gore ako ima tamnih (crnih) krava koje su nemirne i nervozne, što ukazuje da bi poplave mogle biti teže od uobičajenih. Međutim, u retkim prilikama, ako se krave zateknu kako spavaju ili čak leže na zemlji, vreme je za radovanje, jer to znači da te godine neće biti poplava.

Ali kako hirovi i uticaji klimatskih promena postaju sve nepredvidljiviji, oni priznaju da čak i ponašanje životinja postaje pomalo nepouzdano.

Seljani dalje veruju da ako nivo vode u reci Brahmaputra poraste na određeni dan Ambubačija (još jedan sveti događaj koji pada u junu mesecu i slavi se širom države), doći će do poplava tokom ostatka godine. S druge strane, ako reka tog dana ne poraste, poplave će biti manje ozbiljne.

Radžib Morang, seoski starešina iz sela Madždolopa u okrugu Golagat, objašnjava svoje načine za prognozu vremena. Fotografija autora.

Prema njihovim rečima, neprekidno kreketanje žaba ili iznenadna pojava tragova malih mrava na zemlji takođe upozoravaju na obilne kiše i poplave. Zatim, ako se utvrdi da u vodenim površinama nema ribe ili ima manje ribe tokom ranog dela kišne sezone (april–maj), te godine može doći do poplava.

“Ponašanje retko viđenih lešinara nam takođe pomaže da predvidimo oluje i ciklone”, kaže Radžib Morang iz sela Madždolopa u okrugu Golaghat. Poznato je da lešinari grade gnezda na vrhovima visokog drveća, objašnjava on. Oni možda mogu unapred da osete približavanje ciklona i shodno tome biraju drveće na sigurnim lokacijama za izgradnju gnezda. Dakle, lako uočavanje njihovih gnezda ukazuje na manje šanse za ciklone.

Udaljene planine i vremenska upozorenja

Radžib dalje ističe da su gusti tamnosivi oblaci koji prekrivaju sunce i nebo, zaklanjajući horizont i daleka brda, dovoljna upozorenja da u gornjim krajevima susednih država Arunačal ili Nagaland pada jaka kiša.

“Mi zatim posmatramo pravac vetra, visinu oblaka i njihovu blizinu planinama. To nam daje predstavu o stanju kiša i poplavnih voda u višim predelima”, kaže on. Shodno tome, oni su u stanju da procene vreme u kome bi se kišnica slila niz brda i poplavila sela.

Članovi zajednice koji žive u brdima takođe ih upozoravaju kada ih zadese jake kiše koje mogu dovesti do poplava. “Obično imamo oko 24–36 sati na raspolaganju i to nam pomaže da unapred odlučimo o merama pripreme koje treba da usvojimo — da li možemo da se nosimo sa tim iz svojih domova ili bismo morali da pohitamo sa svojim najosnovnijim stvarima i stokom na više tlo u blizini nasipa”, kaže on.

Načini očuvanja

Ova narodna verovanja su se generacijama prenosila kao usmena predanja među seljanima. Međutim, u nastojanju da ih sačuvaju, neki obrazovani mladi entuzijasti u pojedinim selima ih dokumentuju. Neprofitne organizacije kao što je Fondacija Balipara intervjuišu i snimaju seoske starešine kako bi se sačuvala njihova narodna verovanja i tradicionalno znanje.

“Možda će nam biti teško da naučno utvrdimo ova verovanja, ali se pokazalo da su najmanje 75 do 80 odsto tačna”, kaže Ratul Mahanta, profesor ekonomije na Univerzitetu Gauhati, koji radi na klimatskim pitanjima sa domorodačkim zajednicama. Prema njegovim rečima, ove lokalne zajednice generacijama žive na obalama reke Brahmaputra. Kako koegzistiraju sa lokalnim ekosistemom i biodiverzitetom, one posmatraju ponašanje flore i faune i shodno tome se prilagođavaju promenama prirodnih pojava.

“Svi ovi aspekti zajedno oblikovali su njihove lokalne običaje, domorodačko znanje i tradicionalnu mudrost, što im omogućava da predvide vremenske prilike sa priličnom dozom preciznosti”, kaže on. Što je najvažnije, predviđanja starešina po njemu pomažu članovima zajednice da se unapred pripreme za nastupajuće vremenske poremećaje.