„Protiv cenzure na Flickr-u” od alias65 je licenciran pod CC BY-NC-SA 2.0

Tokom godišnje ceremonije dodele velikih predsedničkih nagrada za kulturu i umetnost u decembru 2021, predsednik Redžep Tajip Erdogan obratio se okupljenima, rekavši, „Što ste jači u kulturi i umetnosti, to više možete da usmeravate i upravljate svojim okruženjem. Činjenica je da su najmoćnije oružje onih koji danas upravljaju globalnim sistemom oruđa kulture.” U godinama od njegovog dolaska na vlast, vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) predsednika Erdogana polako je preuzela kontrolu nad većim delom umetničke i kulturne scene u zemlji.

Veliki broj poznatih umetnika, pevača, tekstopisaca i komičara suočili su se sa zastrašivanjem, oštrim merama i pretnjama zbog svog rada. Ove grupe su poznate po tome što koriste svoje zanate da pričaju o nacionalnim pritužbama i politici i zato se doživljavaju kao pretnja vladajućoj stranci. Čak su se i grupe za pozorište, humor i satiru suočile sa značajnim pritiskom vladajućeg rukovodstva. Bilo je i dosta primera kada je trenutna vlada pokušavala da blokira televizijske serije, emisije, i stranu muziku. Opravdanja su često široka, sa optužbama da materijal promoviše terorističku propagandu, podstiče upotrebu droge, vređa predsednika, vređa lokalne porodične vrednosti, ili čak nudi kulturološke dezinformacije.

Ali nije uvek bilo ovako.

U svojim razmišljanjima o ranim godinama vladavine AKP-a, akademik Emre Tansu Keten je napisao da je AKP, kada je došla na vlast 2002. godine, imala značajan fokus na umetnost i kulturu, i da je nekoliko važnih umetničkih institucija otvoreno između 2002. i 2011. „Proces harmonizacije uz Evropsku uniju i podsticanje privatnog sektora da investira u oblast kulture i umetnosti doveli su do usklađivanja kulturnog polja sa neoliberalnim ekonomskim programom i podrškom AKP ovom procesu napuštanjem sopstvene kulturne agende – na neko vreme,” napisao je Keten.

Ali promene unutar strukture političkog rukovodstva — posebno nakon protesta u parku Gezi — promenile su pogled vladajuće stranke na umetničke i kulturne trendove u zemlji. Vlada, koja je videla kulturno polje kao ekonomsko i diplomatsko oruđe 2000-ih, počela je da politički instrumentalizuje kulturu posle 2010. godine, posebno nakon ustanka u Geziju, zbog politike kulturne polarizacije zasnovane na identitetu koje se držao“, napisao je Keten.

Drugi tvrde da je promena već bila vidljiva nakon reizbora AKP-a 2011. U intervjuu za Eurasianet 2012, politikolog Cengiz Aktar je rekao nakon što je obezbedio treću pobedu, „Premijer se sada oseća tako samouvereno i tako siguran u [AKP] beskrajnu moć, da on sada daje signal sveukupnog društvenog inženjeringa.” 

Četiri godine nakon tog intervjua, neuspeli vojni udar drastično je promenio političko i društveno tkivo zemlje. Nekoliko dana nakon puča, vlada je proglasila vanredno stanje, omogućavajući vladi „da vlada dekretom i bez sudske kontrole ili opozicije“, napisao je tada novinar Barčin Jinanč. U svom izveštaju iz juna 2021, PEN America, neprofitna organizacija posvećena očuvanju slobode izražavanja, napisala je: „Erdogan i AKP odgovorili su na pokušaj puča iz 2016. nemilosrdnim razbijanjem, podrivanje demokratskih normi i preuzimanje novih poluga moći. Oni su agresivno koristili ova ovlašćenja da ciljaju na neslaganje na nivou celog društva.” Među onima na meti od puča su „pisci, umetnici i drugi kreativci”. 

Sa COVID-19 došla su i nova ograničenja. Dok je Erdogan najavio da će Turska ukinuti preostala ograničenja u vezi sa pandemijom počevši od 1. jula 2021. godine, na kraju je stvorio nova dugoročna pravila, odlučivši da će od 1. jula svi muzički događaji morati da se završe do ponoći. U obraćanju iz Ankare rekao je: „Izvinite, ali niko nema pravo da uznemirava bilo koga noću. Haštag #Kusurabakiioruz (ne izvinjavamo vas) je odmah počeo da se pojavljuje na turskom Tviteru, a veliki broj građana i muzičara izrazio je nezadovoljstvo novom zabranom.

U petak, 7. januara 2022. godine, u izveštaju Službenog glasnika uveden je niz zabrana u vezi sa propisima o buci u zabavnim prostorima. Nova ograničenja zabranjuju muziku uživo na otvorenim i poluotvorenim prostorima u oblastima koje su opisane kao veoma osetljive (stanovi, bolnice, domovi za decu i stare, obrazovne ustanove za internate i studentski domovi), osetljive (hoteli, škole i verski objekti), i najmanje osetljive (administrativne i poslovne zgrade, igrališta i sportski objekti). U veoma osetljivim oblastima, prostori mogu imati živu muziku samo u zatvorenom prostoru. U osetljivim oblastima aktivnosti na otvorenom kao što su koncerti, događaji, festivali zabranjene su posle ponoći. U najmanje osetljivim oblastima, dok je živa muzika moguća posle ponoći, zabranjeni su koncerti, događaji, festivali i slične aktivnosti na otvorenom.

Komentarišući nove propise na svom Tviteru, advokat Ali Gul je napisao, „Promenom uredbe objavljene u Službenom glasniku, u Turskoj su zabranjene skoro sve zabavne aktivnosti posle 24h”.

Korišćenje postojećih institucija

Vrhovni savet za radio i televiziju Turske (RTUK) je osnovan 1994. godine, glavni je regulatorni organ za audio-vizuelne poslove u zemlji. Njena ovlašćenja su značajno proširena 2019. godine kada je institucija dobila ovlašćenje da reguliše i onlajn emitere. Iste godine RTUK je zabranio američku televizijsku seriju Moderna porodica jer je u emisiji koristio vulgarni jezik i prikazivao dete rođeno van braka. Godinu dana kasnije, Netfliks je odustao od TV serije pre nego što je produkcija uopšte počela jer se RTUK „protivio gej liku u sporednoj ulozi kako je opisano u scenariju“.

Tu je i nacionalni javni emiter zemlje TRT, koji je zloglasno cenzurisao oko 200 pesama u 2018. izvestio je DW na osnovu toga da muzika podstiče alkoholizam ili terorizam.

Prošle godine, se i tursko ministarstvo za porodična pitanja uključilo u cenzuru sadržaja, tvrdeći da je K-pop, koji ima značajnu bazu obožavatelja u Turskoj, „uklanjao mlade ljude iz njihovih porodica i ohrabrivao ih da žive bez rodnog načina života“. Na Tviteru su turski fanovi čak pokrenuli haštag, #kpopyasaklanmasın — #KPopnetrebazabraniti.

„Ovo nije prvi put da se svetski muzički trend nađe na meti turskih medija. Sredinom 1990-ih, glavni turski mediji su tvrdili da zapadne hevi metal grupe podstiču satanizam. Glavna razlika danas je u tome što je ranija zabrinutost uglavnom bila fokusirana na mlade ljude iz sekularnih porodica, K-pop je izazvao zabrinutost među konzervativcima“, rekao je Ahval 2019.

Umetnici protestuju kroz rep

U svom članku u Vashington Postu iz 2019. godine, akademkinja Lisel Hintz je napisala: „naročito u represivnim režimima, suptilno prikrivena kritika kroz ono što se generalno smatra „medijima zabave“ može igrati subverzivnu ulogu, narušavajući legitimitet onih na vlasti“. Hintz je mislila na dva specifična rep videa objavljena istovremeno u ponoć 2019.

Pesma, Susamam (što u prevodu znači „ne mogu da ćutim“), postala je video broj jedan u trendu na YouTube 6. septembra 2019. u Turskoj. Bila je to oda Turskoj i njenim najaktuelnijim društvenim, političkim i kulturnim pitanjima. U roku od 48 sati pretvorio se u jedan od najpopularnijih haštagova na turskim društvenim mrežama.

Drugu rep pesmu objavio je Ezhel, jedan od istaknutih turskih repera, “Olay” (Događaj) – pesma o neuspelom vojnom udaru2016, protestima u parku Gezi, i drugim kontroverznim događajima iz poslednjih godina. Hintz je napisao da su pesme i njihov uticaj ponovo zapalili putem društvenih medija „odražavaju jedinstveno visceralnu, prkosnu i zadivljujuću moć pop kulture“. 

Drugi poput novinara i pisca Barbarosa Altuga takođe se nadaju. U intervjuu za DW, Altug je rekao, „Postoje umetnici koji se, uprkos svemu, snažno opiru. Turska ima moć otpora koja sve zadivljuje. I najjači je među umetnicima i intelektualcima“, dodajući da je uprkos izazovima „borba za demokratiju i umetničku slobodu i dalje vredna“.