Umetnik Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Jamajkanski umetnik Ričard Natu [1] se ne izvinjava zbog svoje potrebe da stalno istražuje različite žanrove i prikuplja nove ideje i inspiraciju. On nastavlja da se kreće, gde god da ga tema odvede.
Natu je rođen 1993. godine u Speniš Taunu, gde i dalje živi i radi u svetlom ispunjenom ateljeu od 13 kvadratnih metara. Privukla ga je umetnost dok je bio u srednjoj školi a počeo je da izlaže 2012. godine. Diplomirao je na Karipskoj školi za arhitekturu [2] na Tehnološkom univerzitetu u Kingstonu a 2017. godine je završio specijalizaciju u Vermont studio centru u Sjedinjenim Državama. Učestvovao je na nekoliko izložbi [3] u Nacionalnoj galeriji Jamajke, uključujući Bijenale Jamajke 2014. godine, kao i na izložbama Mladi talenat 2016 i Digital [4] (2016). Od tada je nastavio da izlaže, uključujući Lost in the Echo (Izgubljeno u ehu; 2016), Sensory (Čulno; 2019), Fragility (Krhkost; 2019) i Fragility II (2019). Dobitnik je Premijerovih omladinskih nagrada za 2020. godinu u kategoriji umetnosti i kulture.
Sela sam da popijem čaj sa Natuom u čajdžinici zdanja Devon Haus u Kingstonu, da saznam više o tome kako se njegov rad razvija, čak i usred globalne pandemije.
Jamajkanski umetnik Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Ema Luis (EL): Da li ste zaista počeli kao umetnik radeći dizajne [mini] autobusa?
Ričard Natu (RN): Kada sam bio u srednjoj školi Arden u Kingstonu, jedan moj prijatelj je radio dizajn u stilu grafita, sa T-kvadratom. Pokazao mi je kako se to radi, i počeo sam da pravim sopstveni dizajn od vinila, istog materijala sa kojim je radio moj prijatelj. To su bile nalepnice. Otišao sam u servis za presvlačenje automobila, [pitao] za posao i bio tamo preko leta. Radio sam mnogo autobusa tamo, [uključujući] male oznake i nalepnice, i probao da ih prodam vlasnicima autobusa. Svidelo im se to što radim.
Dizajn za autobus čiji je autor jamajkanski umetnik Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Rekli su mi, ‘Želim da uradiš dizajn za taj autobus.’ U to vreme, veliki dizajn je bio ‘bashment’ [sleng za žurku u denshol muzici] i ‘Bashment Granny’ [5] [naziv za veoma popularan ‘roots play,’ farsičnu pozorišnu produkciju koja se obično bavi društveno relevantnim temama].
Dizajn za autobus sa nazivom ‘Tečnost’ čiji je autor umetnik Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Bili su kao neka franšiza [6], sa oko pet ili šest ‘Bashment Granny’ autobusa. U Voterhausu je bio neki vlasnik autobusa koji je svoja vozila označio kao ‘Liquid’ (Tečnost). To su bili ‘hype’ autobusi, u kojima je bilo puno muzike i uzbuđenja, pa bi ih putnici čekali.
Došlo je do toga da bih ušao u autobus da idem u školu a ‘dukta’ [kondukter] bi mi rekao: ‘Želim da uradiš nalepnicu za ovaj autobus, možeš li to da mi napraviš dok se ne završi vožnja?’ Tako da bih počeo da radim dizajn dok se vozim autobusom i završio bih ga, a oni bi mi platili na kraju vožnje i zalepili bi ga. Ti su bili na karoseriji autobusa [i] zvali se ‘tetovaže’ — ekstravagantni dizajn.
EL: Šta se potom desilo?
RN: Imao sam rivala, Majkla Talbota [7]. Još uvek smo najbolji prijatelji — prijateljski rivali. Pozvali su nas da napravimo izložbu slika na nekom kreativnom događaju u parku Houp Gardens u Kingstonu, koji je organizovala Antoanet Kembel [8] iz bara Spik Izi Jamajka. To je bila naša prva izložba ikada, 2011. godine. Još smo bili u školi, u šestom razredu.
EL: Kakve su bile te slike?
RN: Uradili smo mnogo slika u stilu Tima Bartona [9]. Mnogo mojih ličnih priča je bilo na tim slikama. Imao sam rad pod nazivom ‘Pseudo-srećan’ — čovek sa iskrivljenim osmehom, ali unutra je bilo mračno. Prolazio sam kroz razne stvari u životu u to vreme.
Slika Ričarda Natua nazvana ‘Žaljenje.’ Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Moje stvaralaštvo ima element fantazije. Ipak, nisam bio tako dobar u crtanju kao Majkl. Tražio sam drugačiji stil koji predstavlja ‘mene’ da nas ne bi poredili jednog sa drugim. Dok sam bio pripravnik u Nacionalnoj galeriji pripremajući se za Nacionalni bijenale 2012. godine, izbliza sam video rad umetnice Džasmin Tomas-Girvan [10]. Od tada pa nadalje je ona imala najveći uticaj na moj rad. To je moćno! Čak sam uradio jednu ili dve slike sa crvenim vrpcama koje je ona upotrebila u instalaciji ‘Dreaming Backwards’ (Sanjanje unazad), koja je pobedila na Bijenalu.
Serija ‘Zubi’, čiji je autor Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
U svom najnovijem stvaralaštvu, počeo sam da proučavam Frensisa Bejkona [11]. On ima tu tamu koju sam prvo istraživao u radu Tima Bartona; sada sam otišao malo dalje. Uvek me je zanimalo da svojom umetnošću istražujem ljudski um. Čitao sam Karla Junga: ‘The Human Shadow’ [12] (Ljudska senka) [i] počeo da se pitam, ‘Kako izgleda tama?’ Tako sam 2021. godine napravio virtuelnu izložbu pod nazivom ‘Teeth’ [13](Zubi) — bila je super-ekspresionistička! — istovremeno sa još dve izložbe, u septembru i oktobru.
EL: Ispričajte mi o ove tri istovremene izložbe.
RN: Nedavno sam počeo da slikam figure. One deluju melanholično. Pokušao sam da izrazim to da tama ne treba da vam zamagli vid. Tako započinje razgovor o potpunom prihvatanju toga ko ste vi.
I tako, uradio sam izložbu o spasenju, izlasku iz depresije [14]. To je dirljiv narativ [15], gde vi pratite figuru i vidite gde se ona nalazi. Boje počinju da postaju svetlije kako ona dostiže nadu:
As I stepped further into the world I was engulfed by its messages. I paused to realize the depths I was under and it was then that a friend brought me the light. #silentecho [16] #rabbit [17] #cliff [18] #art [19] #pen [20] #ink [21] #illustration [22] #darkness [23] pic.twitter.com/7N27VabM6F [24]
— Professor Richard Nattoo (@djsinista1) March 22, 2020 [25]
Kako sam zakoračio dalje u svet, zahvatile su me njegove poruke. Zastao sam da bih shvatio u kakvim sam dubinama i tada mi je prijatelj doneo svetlost. #silentecho [tihi eho] #rabbit [zec] #cliff [litica] #art [umetnost] #pen [hemijska olovka] #ink [mastilo] #illustration [ilustracija] #darkness [mrak]
— Profesor Ričard Natu (@djsinista1) 22. mart 2020.
Poslednja izložba je bila o mom ocu koji nas vodi na pecanje [kao decu]. Radilo se o vezi sa vodom i prirodom.
EL: Kako vas je inspirisao životinjski svet? Mnogi od vaših ranijih akvarela su prikazivali životinje i ptice.
RN: Životinje imaju jednostavnost u kojoj uvek uživam. I dalje ih slikam. Lisica je upravo takva kakva jeste — čista i neokaljana. Paunovi su ono što jesu. Radi se o tome da ja pokušavam da razumem sopstvenu ljudskost, jer su ljudi tako emocionalno složeni. Slikao sam morski život zaista brzim potezima — shvatam njegovu suštinu.
‘Crni kos perjanica,’ akvarel koji prikazuje različite životinje, čiji je autor Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
EL: Kada su u pitanju ljudi, kako vidite današnji prikaz crnaca u umetnosti?
RN: Ima tako puno slika u stilu Kerija Džejmsa Maršala [26]: ljudi sa veoma tamnom kožom — tamnocrnom, ne smeđom — preteralo se u tome. Ja želim da radim nešto drugačije.
‘Hod,’ slika čiji je autor Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Nasmrt sam uplašen da ću se zaglaviti u toj jednoj fazi. Zato sam počeo da slikam figure, jer je to za mene bilo najteže. Prekoračio sam tu prepreku. Ljudi, kolekcionari na primer, žele da se vratite unazad i da slikate ono što ste ranije radili; ali meni se sviđa da idem dalje i da radim na novim stvarima. Morate da nastavite da slikate ono što vas kao umetnika čini srećnim. Ja sam srećan što sam pronašao tu iskru — a ne samo da slikam ono što znam da bi se prodalo i što ‘radi’ u svetu umetnosti.
To mora da bude istinito; ako nije, ljudi će to prozreti, a onda ne možete o tome da govorite kako treba. To morate da budete vi.
EL: Kakvi su vaši planovi za sledeću etapu vašeg umetničkog puta?
RN: Radim na knjigama za decu [i drugim stvarima [27]] da bih plaćao račune, i nastaviću da to radim. Kod njih ima nekakve hirovitosti. Prosto su zabavne. Radim na još jednoj knjizi, pišem i ilustrujem.
‘Njeno rođenje odjeka,’ čiji je autor Ričard Natu. Fotografija ljubaznošću umetnika, koristi se sa dozvolom.
Radim dosta digitalnih stvari [poput] logoa i omota albuma. To razdvajam od onoga što radim za izložbe, što dolazi direktno iz moje ruke, sa bojom — magične stvari. Radim akvarele — slikanje uljem je zastrašujuća stvar. Želim da još neke radove prikažem u međunarodnim galerijama i izložbama. U svetu umetnosti sve se svodi na veze, tako da i dalje radim na tome. Sa svojom umetnošću, želim da radim stvari koje drugi ne rade.
Imam još neke lude ideje.
