Jedno predviđanje gde će porast nivoa mora završiti na plaži Cottesloe, Perth, Zapadna Australija – Fotografija ljubaznošću Flickr korisnika go_greener_oz (CC BY-ND 2.0)

Kada je priobalni grad Onslou u zapadnoj Australiji dosegao rekordnih 50,7 stepeni Celzijusa (123,3 stepena Farenhajta) 13. januara 2022., to je bio samo još jedan dan u klimatskoj krizi koja se razvija. Izjednačio je temperaturni rekord iz 1960. u unutrašnjosti Odnadate, što je visoka ocena za južnu hemisferu.

NOVI rekord maksimalne temperature Zapadne Australije i jednak nacionalnom rekordu u temperaturi*! Onslov je dostigao neviđenih – 50.7°C što je rekord Zapadne Australije i jednak je najtoplijem danu u Australiji pre 62 godine u Odnadata Južna Australija. *Podaci nisu zvanični dok se kvalitet ne kontroliše. pic.twitter.com/VfAg0SPuez

— Biro za meteorologiju, Zapadna Australija (@BOM_WA) 13. januar 2022

2022. je godina u kojoj očekujemo da će nivoi ugljen-dioksida dostići 50% iznad predindustrijskih nivoa 📈

U drugim (veoma povezanim) vestima, Australija je danas dostigla 50,7C, što je zajednička #najtoplija temperatura ikada zabeležena na južnoj hemisferi 🌡️ pic.twitter.com/1VhKsA710q

— Holly Green (@HollyJGreen) 13. januara 2022.

Endrju King, viši predavač nauke o klimi na Univerzitetu u Melburnu, istražio je implikacije kroz članak u The Conversation:

Nažalost, ova ekstremna vrućina postaje sve češća kako se svet zagreva. Broj dana iznad 50℃ se udvostručio od 1980-ih. Ove opasne temperature se sada češće beleže – ne samo u Australiji, već i u gradovima u Pakistanu, Indiji i Persijskom zalivu. Ovo predstavlja stvarnu pretnju po zdravlje ljudi koji ih trpe.

Da li ove temperature treba da budu iznenađenje? Nažalost ne. Australija se zagrejala za oko 1,4℃ od 1910. godine, znatno ispred globalnog proseka od 1,1℃.

Možda mislite da su Australijanci dobri u preživljavanju vrućine. Ali klima u kojoj ste rođeni više ne postoji. Nažalost, naše farme, divlje životinje i predgrađa će se boriti da se izbore sa ekstremnom toplotom koja se predviđa u narednim decenijama.

Jedna institucija u obližnjem Roebourne-u borila se sa strašnim posledicama po ljude na ovim ekstremnim temperaturama. Većina zatvorenika u zatvoru Roebourne su Aboridžinie. NITV (Nacionalna autohtona televizija) tvrdi da su zatvorenici u zatvoru „ostavljeni da izgaraju na rekordnoj vrućini bez odgovarajuće klimatizacije“:

IZatvorenici su morali da prežive toplotu od 50 stepeni bez klima-uređaja 14. januara, što je drugi najtopliji dan zabeležen u nacionalnoj istoriji.@rachaelknowles_ izveštava.https://t.co/y7zuSTBs8y

— NITV (@NITV) 19.01.2022

Ekstremna vrućina je takođe prizemljila Kraljevsku leteću lekarsku službu (RFDS):

Temperature su danas bile toliko visoke u Onslou, da RFDS avion nije mogao da poleti 😯 @abcnews @stjohn_wa #StJohnOnslow pic.twitter.com/lhDsRjaOhM

— Laura Birch (@laurabirch25) 13. januara 2022.

Endrju King očekuje da će najveći gradovi Australije, Sidnej i Melburn, dostići 50 stepeni Celzijusa u bliskoj budućnosti. U Melbournu, najviša zvanična temperatura od 46,4 stepena Celzijusa (115,5 stepeni Farenhajta) je zabeležena na Crnu Subotu, 7. februara 2009. Bio je to dan razornih požara u Viktoriji sa 108 mrtvih i više od 750 spaljenih kuća.

U međuvremenu, na globalnom nivou, Advances in Atmospheric Sciences (Napredak atmosferskih nauka), 2022 je objavio studiju o temperaturama okeana: Još jedan rekord: Zagrevanje okeana se nastavlja do 2021. uprkos uslovima La Ninje. Pokazalo se da je svetski okean najtopliji ikada zabeležen. Autori upozoravaju

Kako se okeani zagrevaju, voda se širi, a nivo mora raste. Posebno su važne pripreme za podizanje nivoa mora i njegove implikacije na priobalne zajednice.

Pored toga, topliji okeani pojačavaju vremenske sisteme, stvarajući snažnije oluje i uragane i povećavaju količinu padavina. Topliji okeani dovode do toplije i vlažnije atmosfere koja proizvodi intenzivnije padavine u svim olujama, posebno uraganima, čime se povećava rizik od poplava. Zagrejane vode okeana ugrožavaju morske ekosisteme i ljudske izvore za život, na primer, koralne grebene i ribarstvo.

Čini se da pisac i aktivistkinja Eliza Todd ima pogled za film o kraju sveta:

🌎Film katastrofe koji se svakodnevno dešava u realnom vremenu, temperature svetskog okeana u 2021. su *najtoplije ikada zabeležene.

Rastuće temperature okeana neraskidivo su povezane sa ogromnim ekstremnim vremenskim/klimatskim događajima, destabilizacijom antarktičkih ledenih polica i masivnim porastom nivoa mora.🌏 sekira. pic.twitter.com/AUWjFXYX5u

— Eliza Todd (@Smilynntodd) 12. januar 2022.

Kako je objavio New Scientist (Novi Naučnik), poslednjih sedam godina bile su najtoplije do sada. Prošla godina zauzima peto, šesto ili sedmo mesto na osnovu međunarodnih skupova podataka koje Svetska meteorološka organizacija (SMO) koristi za svoju analizu. Iako 2021. nije bila najtoplija godina u istoriji, to nije razlog za slavlje:

Proteklih sedam godina bilo je najtoplije u istoriji jer su se klimatske promene nastavile ubrzano, uprkos efektu hlađenja vremenskog obrasca La Ninja 2021.

…2021.godine su naučnici o klimi šokirani zbog nekoliko temperaturnih rekorda oborenih sa mnogo većim marginama nego obično na nekim mestima, kao što je rekord od skoro 50°C postavljen u Litonu, Kanada. Prethodno istraživanje je pokazalo da bi ovaj događaj bio „praktično nemoguć” bez klimatskih promena.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, La Ninja se „odnosi na veliko hlađenje površinskih temperatura okeana u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Tihom okeanu“.

Ova YouTube animacija SMO sadrži sledeće upozorenjeg: „Očekuje se da će se globalno zagrevanje i drugi dugoročni trendovi klimatskih promena nastaviti kao rezultat rekordnih nivoa gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi“ (Ispod videa se nalazi prevod na srpski, prim.prev.).

Globalne temperature – Animacija – Engleski – Januar 2022: Proteklih sedam godina bilo je sedam najtoplijih u istoriji. 2021. je i dalje bila jedna od sedam najtoplijih zabeleženih godina uprkos događajima u La Nini na početku i kraju godine. SMO (Svetska meteorološka organizacija) objedinjuje šest međunarodnih skupova podataka da bi dobila globalnu temperaturu. Uticaj hlađenja La Nine je privremen i ne negira dugoročni trend porasta temperatura. Svaka decenija od 1980-ih bila je toplija od prethodne. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti zbog rekordnih nivoa stakleničkih gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi. Kao rezultat porasta temperatura, vidimo sve neobičnije i ekstremnije vreme. Padala je kiša – a ne sneg – po prvi put zabeležen na vrhu ledenog pokrivača Grenlanda. Smrtonosni toplotni talas u Kanadi i obližnjim SAD podigao je temperature na skoro 50 stepeni u Britanskoj Kolumbiji i doveo do rekordnog topljenja glečera na nekim mestima. Dolina smrti u Kaliforniji dostigla je 54,4 stepeni Celzijusa tokom jednog od višestrukih toplotnih talasa na jugozapadu SAD. Mnogi delovi Mediterana pečeni su na rekordnim temperaturama. Bilo je razornih požara. Mesečna količina padavina padala je za nekoliko sati u različitim delovima sveta. Suša u suptropskoj Južnoj Americi smanjila je protok moćnih rečnih basena. Rana upozorenja su pomogla da se spasu životi. Ali bilo je miliona dolara ekonomskih gubitaka. Sa sadašnjim trendovima, videćemo porast temperature do kraja ovog veka daleko veći od ciljeva Pariskog sporazuma od 1,5 do 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. (Trenutna obećanja: 3C svet, COP26 izbori, NET-ZERO do 2050-ih: svet 1,5C). Sada nam je potrebno više klimatskih akcija!

Vašington Post je napravio animaciju temperaturnih varijacija od 1880. godine, koju je podelio korisnik Twitter-a Nuclear Engineering (Nuklearni inženjering):

Želite da vidite nešto zaista strašno?🔥

„Danas se naša planeta okreće na najtoplijim nivoima u istoriji — 1,1°C više nego na početku industrijske revolucije. Udaranje bubnja je postojano; poslednjih sedam godina bile su najtoplije zabeležene.” https://t.co/eZVZn6NwRD pic.twitter.com/lkxFtIEIMx

— Nuclear Engineering (@NuclearEngnrng) 20. januar 2022.

Imajući u vidu gomilu novih rekorda, mora da je vreme da se ponovo pogleda COP26 Crveni kod Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).