[1]Naslovne strane knjiga koje je napisala/prevela Dženi Bat. Koristi se uz dozvolu.
Prema rečima indijsko-američke spisateljice, književne prevoditeljke i kritičarke Dženi Bat [2], samo mali procenat knjiga na različitim južnoazijskim jezicima nalazi put [3] do međunarodnih čitalaca, posebno na tržistu Sjedinjenih Država.
Bat predaje kreativno pisanje na radionicama pisanja u Dalasu, vodi Desibooks [4], globalni multimedijalni forum koji prikazuje južnoazijsku literaturu i povezuje čitaoce i pisce kroz razgovor i zajednicu. Njena debitantska zbirka priča, ‘Svako od nas ubica’ [5], koju je objavio izdavač 7.13 Books, osvojila je nagradu 2020 Foreword INDIES [6] u kategoriji kratkih priča a takođe je bila finalista u kategoriji multikulturalne beletristike za odrasle.
Njen nedavni književni prevod, ‘Ratno Dholi: najbolje kratke priče Dumketua’ [7], koji je objavio izdavač HarperCollins India, je ušao u uži izbor za književne nagrade 2021 PFC-VoW Book Awards [8] za prevod na engleski sa regionalnih jezika.
Globalni Glasovi su intervjuisali Dženi Bat o njenom najnovijem književnom prevodu putem imejla, i razgovarali o izgledima južnoazijske literature na međunarodnom tržistu.
[9]Dženi Bat. Fotografija dobijena od autora, koristi se sa dozvolom.
Globalni Glasovi (GG): Recite nam nešto o iskustvu prevođenja Dumketuovih priča.
Dženi Bat (DžB): Ovo je bio moj prvi prevod čitave knjige sa delom nekog pisca. Pre toga, prevela bih po neku kratku priču za članove porodice ali ništa više od toga. Za ovaj projekat, pročitala sam oko 600 kratkih priča čiji je autor Dumketu [10] [književni pseudonim gudžaratskog pisca čije je ime Gaurišankar Govardanram Džoši (1892-1965)] kako bih izabrala nekih 26 za zbirku. To je bio dugačak proces.
Usput sam naučila mnogo i o zanatu književnog prevođenja. Verujem da još uvek učim. Takođe sam imala puno toga da savladam na komercijalnoj strani stvari, kada se radi o dobijanju autorskih prava itd. Započela sam ovaj projekat 2017. godine a knjiga je konačno objavljena 2020. godine. Prema tome, osim samog zanata i komercijalnih aspekata, naučila sam se umetnosti strpljenja i samodiscipline da ostanem na putu uprkos zastojima.
GG: Kako je teklo vaše putovanje u izdavaštvu?
DžB: Izdavačko putovanje za ovaj prevod je bilo obrazovno iskustvo, zaista. Ja nisam krenula sa idejom da uradim prevod čitave knjige. Zapravo sam se raspitivala kod jednog agenta u Indiji o mojoj sopstvenoj zbirci kratkih priča [‘Svako od nas ubica’ je objavljena u Sjedinjenim Državama 2020. godine]. U mom imejlu, spomenula sam da takođe pomalo i prevodim. Agent me je pozvao u roku od sat vremena, veoma zainteresovan za prevod.
Tada je počeo dugačak proces dobijanja autorskih prava, pronalaženja izdavača, završavanja samog prevoda, njegovog lektorisanja itd. Ono što niko nije predvideo ili očekivao, naravno, bilo je to da će knjiga biti promovisana tokom globalne pandemije. Tako da je to donelo dodatne izazove, jer sam ja bila u SAD-u u vreme objavljivanja knjige u Indiji—a svet se tek navikavao na to da književni događaji postaju skroz virtuelni. I tako, uglavnom, kao što svima govorim, svi mi koji smo debitovali tokom globalne pandemije sada smo spremni praktično na bilo šta kada je u pitanju promocija knjiga.
GG: Recite nam nešto o podkastu koji radite.
DžB: Desi Books [4] se fokusira na knjige iz južne Azije ili o južnoj Aziji. Smatram da se, posebno na [zapadu], našim knjigama ne posvećuje pažnja koju zaslužuju. Te desi [11] [reč koja se upotrebljava za opisivanje ljudi, kultura i proizvoda sa indijskog podkontinenta i njihove dijaspore] knjige koje postanu popularne su često one koje ispunjavanju određene kriterijume zapadnjačkih kritičara i čuvara, što potvrđuje neke stereotipe i predrasude koje ljudi imaju o južnoj Aziji. Stoga je moj cilj da bacim svetlo na neverovatnu raznolikost naših književnih tradicija. A kao što uvek kažem, plima podiže sve čamce. Na kraju krajeva, naša književna kultura je utoliko bogatija i jača ako svi podržavamo i podižemo jedni druge.
Konačno, želim da radim i da budem više nalik onome što bih volela da vidim u svetu. Tako da, ako hoću da vidim kako se prihvata i čita više raznovrsnih južnoazijskih knjiga, moram da ispunim svoj deo literarne građanske dužnosti u tom cilju. Nalazim da je produktivnije ispoljiti pozitivnu energiju kroz rad ove vrste nego samo se žaliti na probleme koje vidim svuda na polju književnosti. Trenutno, ovo je solo poduhvat jer nemam sredstava da nekoga plaćam, ali nadam se da ću pronaći neke izvore finansiranja kako bih mogla da platim nekoliko osoba da rade intervjue i recenzije. Videćemo.
GG: Da li će se uskoro pojaviti neka od vaših novih izdanja? Na čemu trenutno radite?
DžB: Ovih dana, radim na jednom romanu kao svom dugoročnom projektu. Ali redovno mi se objavljuju i književne recenzije i prevodi kratkih priča. [Moja radionica kreativnog pisanja] ispunjava dobar deo mog radnog dana. Naravno, tu je i podkast [12], koji mi oduzima određeno vreme svake sedmice. Ali sve je to, za mene, deo moje spisateljske discipline. Vidim ih sve kao različite i neophodne delove mog spisateljskog života. I veoma sam zahvalna što mogu da radim sve ove stvari.
GG: Kao neko ko se zalaže za južnoazijsku literaturu, kako vidite njeno prisustvo na svetskom tržistu?
DžB: Vremenom stvari idu nabolje. Ali, uopšteno govoreći, često je to samo simbolično. Neki novi pisac se proslavi kao ‘glavni’ južnoazijski autor našeg doba. I onda, svi zapadnjački književni čuvari žele samo to isto. Dosta dugo, to je bila Džumpa Lahiri [13]. Ona je fantastična spisateljica, ali ona nije i ne može se posmatrati kao predstavnik CELOKUPNE južnoazijske književnosti. Ili, knjige koje dobijaju odlične recenzije su one koje predstavljaju kao nešto egzotično ili pak brišu one aspekte naših kultura koji se baš ne uklapaju u opšteprihvaćene predrasude po svetu. Ponavljam, verujem da se stvari popravljaju ali definitivno ima još da se radi na tome.
GG: Kakve preporuke imate za prevodioce i pisce koji bi hteli međunarodne izdavače?
DžB: Biću iskrena i reći da književni prevodi generalno—a posebno oni iz južne Azije—nisu dovoljno popularni na međunarodnom tržistu. Verujem da je najbolje početi sa izdavačem u južnoj Aziji i, nakon što je knjiga doživela neki uspeh u ovom regionu, pokušati sa međunarodnim izdavačima. U većini slučajeva, moraćete da istražujete i kontaktirate izdavače koji žele da objavljuju baš književne prevode i koji su već objavili neke prevode dela iz južne Azije.
U mom slučaju, moj indijski izdavač, HarperCollins India, imao je globalna prava na moj prevod. Tako da su predložili moju knjigu, zajedno sa još nekim naslovima, jednom izdavaču iz SAD-a. Ja nisam morala da učestvujem u pregovorima i tim stvarima—i, da budem iskrena, to mi i odgovara. Treba dosta vremena i truda da sve to sami obavite. Druga opcija je da se prevode kraća dela i da se šalju književnim časopisima. To pomaže da se stvori istorijat objavljivanja što, posebno na međunarodnom tržistu, ima neku težinu.
Pisani radovi Dženi Bat su objavljeni u raznim međunarodnim novinama i publikacijama. Nakon što je živela i radila u Indiji, Engleskoj, Nemačkoj, Škotskoj i različitim delovima SAD-a, sada živi u predgrađu Dalasa, u Teksasu.