Slika sadržaja na ekranu za istraživanje iz 2021. godine ‘Afrika bez filtera’ o tome kako afrički mediji izveštavaju o kontinentu
Preterano oslanjanje na međunarodne novinske agencije je glavni razlog zašto afrički mediji i dalje održavaju štetne narative o Africi, nalaz je nedavnog istraživanja.
Istraživanje “Kako afrički mediji izveštavaju o Africi [1]” objavljeno u februaru 2021. godine doprinosi boljem razumevanju toga zašto siromaštvo, rat, bolest i propali izbori i dalje dominiraju u medijskom izveštavanju o Africi. Ovo istraživanje, čiji je cilj bio da ustanovi kako afrički mediji u različitim zemljama izveštavaju o ostatku Afrike, sprovelo je anketu među zaposlenima u medijskoj industriji da bi otkrilo zašto se ovaj trend nastavlja. Dvadeset pet medijskih radnika na višim pozicijama iz sedam afričkih zemalja: Etiopije, Kenije, Namibije, Nigerije, Juznoafričke Republike, Ugande i Tanzanije—uključujući strane dopisnike i istaknute afričke novinare i urednike—pozvani su na grupne diskusije.
Anketa se fokusirala na to šta određuje kojim pričama se daje prioritet, način na koji se priče o Africi uobličavaju od strane afričkih medija, ko sastavlja ove priče (afrički reporteri ili strana štampa), koja ograničenja su problem za izveštavanje o Africi i kakve intervencije su potrebne da bi se iskorenili negativni stereotipi o tom kontinentu u afričkim medijima.
Naručeno od strane udruženja donatora Africa No Filter [2], čiji je cilj da preokrene štetne stereotipe i pogrešno protumačene ideje o kontinentu, istraživanje donosi neke uvide u slabe tačke afričkih medija.
Što gore, to bolje
Istraživanje iz 2021. godine ‘Kako afrički mediji izveštavaju o Africi’ – kružni grafikon prikazuje vrste izveštaja sa najvećim i najmanjim prioritetom
Prema ovom istraživanju, mnogi izveštaji koje su objavili afrički mediji o samoj Africi prate liniju “što gore, to bolje”. Politika, izbori i krize u Africi i ostale “značajne vesti”, kao što su protesti, dominiraju u medijskim izveštajima. Značajne vesti, nalaz je istraživanja, zauzimaju 80 procenata u ukupnom izveštavanju i dominiraju u izveštavanju o Africi, dok reportaže i komentari doprinose redom 8 i 6 procenata.
Iako je istraživanje otkrilo da neki od ispitivanih medija imaju poseban deo za vesti iz ostatka Afrike, istaknuto je da većina medija skoro u potpunosti ograničava izveštavanje na lokalne ili nacionalne vesti. Četrdeset sedam procenata uključuje događaje iz drugih afričkih zemalja u svojim dnevnicima, dok je 11 procenata izjavilo da to ne rade. Izveštavanje u jednoj zemlji je često koncentrisano na svega nekoliko drugih zemalja, a istraživanje je otkrilo da je to često pojačano u vreme izbora.
Preterano oslanjanje na međunarodne novinske agencije
Istraživanje iz 2021. godine ‘Kako afrički mediji izveštavaju o Africi’ – statistika o procentima izveštaja po autoru
Šezdeset tri procenta afričkih medija nema dopisnike u Africi, nalaz je ovog istraživanja. Njihove vesti skoro isključivo dolaze od međunarodnih novinskih agencija čija je primarna publika Evropa. Agence France-Presse (AFP) je bila odgovorna za 14 procenata vesti; BBC za 9 procenata; Reuters and Al Jazeera doprineli su redom 4 i 2 procenta. Prema anketiranim urednicima, razlog nadmoći ovih novinskih agencija je to što one nude jeftinije alternative održavanju pune redakcije i zadržavanju stranih dopisnika.
Ova jeftinija alternativa donosi i ogromnu cenu za to kako se Afrika doživljava kako u domaćim medijima tako i na svetskoj mapi izveštavanja. To je, prema nalazu ovog istraživanja, na štetu pozitivnih narativa kao što su promene koje sprovode mladi na afričkom kontinentu. A među svim površnim vestima izgubila se i priča “Silicon Savannah [3]” o inovatorima sa ovog kontinenta, o kojima afrički mediji ne govore.
Svega 45 procenata anketiranih urednika je reklo da njihove publikacije imaju stranicu o Africi. Pedeset procenata se složilo da u člancima koje objavljuju ima stereotipa, uprkos njihovoj želji za inspirativnijim izveštavanjem:
“Afrička kriza je ono što se prodaje, ali kada lokalni mediji uvedu pozitivne promene u svom izveštavanju, širi afrički mediji će prihvatiti taj trend.”
- Mišljenja nekih učesnika u fokus grupi ankete za ovo istraživanje.
Nedostatak finansiranja i smanjenje prihoda
Zaključeno je da je nedostatak finansiranja za pisanje ili produkciju originalnih priča najveće ograničenje. Urednici su takođe pripisali površno izveštavanje smanjenju redakcija zbog sve manjih prihoda od oglašavanja. Medijske publikacije na globalnom nivou trpe smanjenje prihoda zbog efekata pandemije COVID-19. Prema Izveštaju o globalnom tržištu štampanih medija za 2021. godinu [4]:
“Izbijanje zaraze koronavirusa (COVID-19) je delovalo kao značajno ograničenje na neka tržista štampanih medija u 2020. godini nakon smanjene distribucije i sve slabijeg oglašavanja jer je poslovanje bilo poremećeno izolacijom koju su uvele vlade širom sveta.”
Ako ostavimo po strani pandemiju, tradicionalni modeli prihoda koji su bili glavni oslonac za štampane medije na globalnom nivou su implodirali. Članak sa Afrika Portala iz maja 2020. godine pod naslovom “Novinarstvo u opasnosti: Ublažavanje uticaja pandemije COVID-19 na novine” istakao je sledeće:
“Tradicionalni model poslovanja za novine, potpomognut oglašavanjem i distribucijom, je implodirao. Ovo nije nova pojava niti posledica pandemije COVID-19: prihodi od ova dva izvora su konstantno opadali poslednjih godina zbog usvajanja digitalnih vesti i izazovnog ekonomskog okruženja u mnogim afričkim zemljama.”
Naplata sadržaja neće spasiti novinarstvo
Ovo istraživanje se završava sa nekim preporukama kako od strane ispitanika u anketi tako i udruženja Africa No Filter, uključujući:
- Potrebno je da medijska industrija ceni svoje zaposlene i da nagrađuje dobro novinarstvo. Jedan ispitanik je istakao nedostatak lokalnih novinarskih nagrada u Africi jer većinu postojećih i zapaženih počasti izdaje strana štampa. Ovo, primetio je, takođe suptilno utiče na vrstu priča koje novinari radije pišu.
- Takođe nedostaje pristup profesionalnim multimedijima (video i fotografije) koji bi doprineli ilustrovanju afričkih priča. Stvaranje kataloga za priče i multimedije koje novinari mogu međusobno da razmenjuju bilo bi podstrek za stvaranje raznovrsnih izveštaja o Africi.
Potreba da afrički mediji preispitaju svoj poslovni model je nešto što je, iako nije obuhvaćeno istraživanjem udruženja Africa No Filter, neizbežno i neophodno za njihov opstanak. Naplata sadržaja i modeli digitalne pretplate su postali novi standard industrije [6] za štampane medije na globalnom nivou. Na žalost afričkih medija, ovo okretanje alternativnim poslovnim modelima je zapravo samo refleksna reakcija koja je većinom izazvana pandemijom. Početkom ove godine, jedne od vodećih novina u Keniji, Daily Nation, najavile su da uvode naplatu sadržaja.
Međutim, kako ističe News24.com, naplata sadržaja neće spasiti novinarstvo [7]; kvalitetno novinarstvo i sadržaj koji čitaoci cene i za koji su spremni da plate je ono što će napraviti razliku. Ovo istraživanje donosi slične preporuke kada je u pitanju važnost bogatog sadržaja koji uključuje različite teme i glasove većeg broja ljudi. Ali, kako istraživanje pokazuje, kvalitetno novinarstvo zahteva investiciju.