Kolaž uz dozvolu Violete Kamarasa.
Od Ujedinjenih Arapskih Emirata do Tajlanda, Čilea ili Nigerije, fudbal je najpopularniji [1] sport na planeti među muškarcima i ženama.
Skoro 30 godina nakon što je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene [2] održano u Kini 1991. godine, predrasude prema ženama koje igraju fudbal se “nastavljaju u mnogim delovima sveta,” prema nedavnom izveštaju [3] svetskog udruženja fudbalera Fifpro. Žene se suočavaju sa izazovima nepovoljnih uslova rada, diskriminacije, seksualnog uznemiravanja i nejednakih plata.
Uprkos ovim izazovima, poslednjih godina je ženski fudbal počeo da se shvata ozbiljno, i to ne samo zbog talenta na terenu. Žene sve više govore [4]o seksizmu u njihovoj profesiji, novinarski prilozi [5] o ženskom fudbalu su sve brojniji a korporativni sponzori [6] su počeli da obraćaju pažnju. Luksuzni časopis Business Destinations je napisao [7]:
Ženski fudbal je prešao na drugi nivo, pošto FIFA Svetski kup za žene 2019 označava novu eru profesionalizacije.
Ovo je kratka lista fudbalerki iz celog sveta koje menjaju pravila igre svojim talentom i aktivizmom:
1. Paula Dapena
Prošlog novembra, dok je svet iskazivao poštu preminuloj fudbalskoj legendi Dijegu Maradoni [8], mlada španska fudbalerka kod mnogih je izazvala neodobravanje. Dvadesetčetvorogodišnja Paula Dapena odbila je da oda počast [9] obožavanom argentinskom igraču pre utakmice u Pontevedri u Španiji, sa argumentom da njegove veštine kao fudbalera nisu dovoljne da izbrišu mnogobrojne navode [10] o zlostavljanju i nasilju nad ženama. Ovaj gest joj je u Španiji doneo nagradu Cidade de Pontevedra 2020 [11], a ona je postala novi simbol feminizma [12], ali to je imalo i cenu: postala je meta grubog uznemiravanja na internetu [13], uključujući i pretnje smrću [14].
Širom sveta, žene koje se izdvajaju u bilo kom sportu često trpe uznemiravanje i trolovanje na internetu [15].
View this post on Instagram
2. Kalida Popal
Na žalost, uznemiravanje na internetu nije jedini vid zlostavljanja sa kojim se suočavaju fudbalerke. Seksualno uznemiravanje je takođe dobro dokumentovano. Kao igračica ženskog nacionalnog tima Avganistana, Kalida Popal [17] je podigla glas 2019. godine da doprinese anonimnim navodima o seksualnom zlostavljanju [18] koji su izneti protiv predsednika fudbalskog saveza Avganistana, Keramudina Karima [19]. FIFA [20] je Karimu doživotno zabranila učešće u sportu, ali je tim morao da prekine treniranje zbog skandala.
Nakon što joj je povreda okončala karijeru, Popal je osnovala organizaciju Girl Power [21], koja koristi sport da pomogne motivisanju i osnaživanju manjina u Evropi. Ona je takođe direktor događaja za ženski nacionalni fudbalski tim Avganistana [22] kao i ambasador Svetskog prvenstva za decu ulica [23].
View this post on Instagram
3. Megan Rapino
Megan Rapino [25], dobitnica nagrade Ballon d’Or Féminin [26] i najbolja FIFA igračica sveta [27] za 2019. godinu, stekla je priznanje širom sveta kako za svoju karijeru na fudbalskom terenu sa ženskim nacionalnim fudbalskim timom Sjedinjenih Država [28] tako i za svoj antirasistički, [29] feministički i LGBTQ+ aktivizam [29] u sportu. Svrstana je među 100 najuticajnijih ličnosti [30] časopisa Time za 2020. godinu.
Zajedno sa timom SAD-a, Rapino se 2019. godine pridružila pozivima za jednake plate, što je dovelo do sudske tužbe [31] protiv njihovog saveza koja još uvek traje. U intervjuu [29]za BBC, igračica je podelila svoju poruku drugim ženama:
“Ne prihvatajte ništa manje, zahtevajte isto, zahtevajte više.”
Nejednakosti u platama između fudbalerki i fudbalera su proučavane [32] u Čileu, Kolumbiji, Sjedinjenim Državama i Argentini, gde mnoge fudbalerke uopšte nisu plaćene, jer igraju amaterski. U destinacijama poput Australije i SAD-a, uslovi rada, za koje se može tvrditi da su bolji nego u drugim regionima, su rezultat toga što igračice pristupaju sindikatima koji zastupaju njihove profesionalne interese. U septembru 2020. godine, Brazil je objavio [33] da će postati jedna od svega nekoliko zemalja koje daju jednake plate svojim ženskim i muškim fudbalskim timovima.
View this post on Instagram
4. Juki Nagasato
U septembru 2020. godine, Juki Nagasato [35], tridesettrogodišnja Japanka pobednica Svetskog kupa za 2011. godinu [36] i istaknuta napadačica za Chicago Red Stars [37] u Nacionalnoj ženskoj fudbalskoj ligi (NWSL), izazvala je senzaciju u japanskom društvu [38] kada je najavila svoj privremeni transfer [39] u muški amaterski tim Hayabusa Eleven [40].
U intervjuu [41] za FIFA, Nagasato je izjavila da bi mogla da nadomesti fizičke razlike svojom veštinom brzog donošenja odluka. “Želim da žene budu poštovane i prepoznate pre svega zbog svojih talenata, a ne zbog svog pola,” dodala je.
Fudbalski savez Japana se sprema da pokrene prvu ikada profesionalnu žensku ligu u Japanu na jesen 2021. godine, Women Empowerment League [42], koja ima za cilj [43] ne samo da razvije ženski fudbal u Japanu i da podstakne učešće žena nego i da unapredi sveopštu raznolikost u japanskom društvu.
View this post on Instagram
5. Katajun Kosrojar
Iranka-Amerikanka Katajun “Kat” Kosrojar [45] je prva žena trener [46] u Nacionalnoj ženskoj ligi Irana. Ova tridesettrogodišnjakinja se preselila u Iran iz Tulse u Oklahomi, gde je rođena, da bi se pridružila nacionalnom fudbalskom timu kada je imala 17 godina. Kasnije je postala trener za 14, a vremenom i 19 timova.
U zemlji gde se žene suočavaju sa preprekama za slobodno kretanje, oblačenje i treniranje, Kosrojar je birala devojke iz ruralnih krajeva i radila na tome da uvede tim u međunarodna takmičenja.
U 2011. godini njen tim je diskvalifikovan [47] sa utakmice u drugom krugu kvalifikacija za Olimpijadu zbog toga što je takmičenje zabranilo nošenje hidžaba, vela koji žene u Iranu moraju da nose. FIFA je prethodno prihvatila ovo pokrivalo za glavu, ali hidžab pokriva i vrat, što je procenjeno kao nebezbedno, premda nije bilo nikakvih dokaza [48] za takvu opasnost po zdravlje. Posle tri godine vođenja kampanje, FIFA je dozvolila ženama da nose “pokrivalo za glavu iz religioznih razloga,” i tako su “Kat” i njen tim konačno dobile odobrenje da ponovo učestvuju u međunarodnim takmičenjima.
View this post on Instagram
6. Sabitra “Samba” Bandari
“Nikada nisam imala pravu opremu ili patike pa čak ni loptu. Odrasla sam igrajući fudbal sa loptom napravljenom od čarapa,” izjavila je Sabitra Bandari, fudbalerka sa najviše postignutih golova [50] u Nepalu, u intervjuu [50] za The Kathmandu Post. “Ali upravo zbog onoga što sam naučila sa loptom od čarapa ja sam danas tu gde jesam,” rekla je ona. “Moji otac i majka su pokušali da me obeshrabre od igranja sa dečacima, ali uspela sam da ih ubedim.” Danas, Bandari je fudbalerka sa najviše postignutih golova u Ženskoj ligi Indije. Ona i Anita Basnet su bile prve žene iz Nepala [51] koje su zaigrale u Ženskoj ligi Indije.
View this post on Instagram
7. Nadija Nigat
Nadija Nigat je, sa 24 godine, prva žena fudbalski trener sa teritorije Džamu i Kašmir [53]. Nije bilo lako za Nigat, koja je odrasla u muslimanskoj porodici srednje klase u konzervativnom [54] kraju, da izabere da igra fudbal. Uprkos njenoj odlučnosti, zbog nepostojanja ženskog fudbalskog tima države Džamu i Kašmir morala je da odustane od svog sna da predstavlja Indiju na velikom takmičenju. Umesto toga, sa 19 godina je izabrala da osnuje svoju fudbalsku akademiju kako bi mogla da trenira [55] mlade devojke koje će jednog dana imati šansu da predstavljaju svoju zemlju. Dobila je svoje AFC D & C trenerske dozvole i spremna je da se idući put prijavi [56] za B-dozvolu. A-dozvola [57] će je kvalifikovati da bude trener nacionalnog ženskog fudbalskog tima. Trenutno, Nigat trenira prvi potpuno ženski fudbalski tim Kašmira, FC Real Kashmir [58].
View this post on Instagram
8. Mara Gomes
U decembru 2020. godine, Mara Gomes je debitovala [60]kao prva trans igračica na ženskom nacionalnom fudbalskom turniru u Argentini. Ona nije globalno prva [61], pošto postoje druge trans fudbalerke u Američkoj Samoi, Španiji, Kanadi i Engleskoj. Gomes je postavila ovaj presedan u zemlji gde je fudbal isprepletan sa nacionalnim identitetom.
Gomes je pristupila klubu Villa San Carlos [62] (VSC) u januaru 2020. godine ali je zbog pandemije i izolacije morala da čeka mesecima da joj Fudbalsko udruženje Argentine izda autorizaciju za profesionalnu igračicu. Kada je 28. novembra konačno potpisala ugovor za VSC, podelila je ovo na svom Instagram nalogu:
Bilo je ovo dugo putovanje, previše prepreka, previše strahova i tuga.
Ono zbog čega sam jednom mislila da nikada neću postati neko, da nikada neću imati šansu, danas se preokrenulo, danas postižem jedan od svojih najvećih ciljeva u životu, za koji sam smatrala da je suština a da se nikada neće ostvariti.
Danas sam zvanično igračica najviše divizije ženskog fudbala u Argentini.
View this post on Instagram
9. Asisat Ošoala
Na svom profilu za FC Barcelona [64], Asisat Ošoala je predstavljena kao jedna od najboljih igračica Afrike, i to sa dobrim razlogom: među ostalim pohvalama, kapitenka nacionalnog tima Nigerije, Super Falcons, je imenovana za najbolju fudbalerku Afrike [65] za 2014, 2016, 2017. i 2019. godinu. Ošoala je odrasla u gradu Ikorodu, blizu Lagosa, i započela lokalnu karijeru sa FC Robo, da bi kasnije pristupila sportskom klubu Rivers Angels, istaknutom fudbalskom timu u Nigeriji.
U 2015. godini, potpisala je ugovor za Liverpool [66] gde je krenula njena međunarodna karijera. Takođe je igrala za Arsenal i FC Dalian Quanjian pre nego što se pridružila klubu Barcelona Femeni 2019. godine, i postala jedna od igračica sa najviše postignutih golova [67] u timu.
Nije sve uvek išlo glatko za Ošoalu. U nekoliko intervjua [68], govorila je otvoreno o borbi [69] da ubedi svoju porodicu u to da je fudbal prikladan izbor karijere:
“Ne, roditelji me u početku nisu nimalo podržavali jer sam bila izuzetno dobra u studijama. Morala sam da prestanem sa školovanjem na žalost mojih roditelja. To nije bila laka odluka ali gledano iz ove perspektive, mislim da je bila ispravna.”
Danas, kroz Fondaciju Asisat Ošoala, ona podržava mlade devojke iz Lagosa u težnji da nastave njenim stopama. Cilj fondacije je da ojača njihovo samopouzdanje kada se suoče sa velikim preprekama i da im pomogne u pronalaženju kluba.
View this post on Instagram
10. Delfin Kaskarino
Delfin Kaskarino ima 24 godine i igra kao desno krilo za Olympique Lyonnais u francuskoj Prvoj ženskoj diviziji. Kako navodi Foot d'Elles [71], projekat posvećen promovisanju ženskog fudbala, ona spaja organizaciju i instinkt sa tehnikom i atleticizmom.
Kaskarino je osetila slavu Svetskog kupa na Svetskom kupu za žene ispod 17 godina [72] 2012. godine. Sa 22 godine, Kaskarino je već imala 10 velikih trofeja [73] uz svoje ime sa Lionom: 3 Lige šampiona, 3 Kupa Francuske i 4 titule francuske lige.
Nominovana je za igračicu utakmice [74] posle Lionovog 3-1 trijumfa nad Volfsburgom u finalu Lige šampiona za žene Unije evropskih fudbalskih udruženja 2020. godine.
View this post on Instagram
À la prochaine Cascarino.
Ne joue pas juste pour montrer au monde ce que tu peux faire. Joue pour montrer aux filles qui t’entourent ce qu’elles peuvent faire.
Ce maillot est pour toi.
Vidimo se idući put, Kaskarino.
Nemoj da igraš samo da bi pokazala svetu šta možes. Igraj da pokažeš devojkama oko sebe šta one mogu.
Ovaj dres je za tebe.