Ilustracija od First Draft News, koristi se sa dozvolom.
Napomena urednika: Tekst koji sledi napisao je Ali Abas Ahmadi i prvobitno je objavljen [1] na sajtu First Draft. Ponovo se objavljuje u sklopu partnerstva za vebinar 10. decembra.
Jezici koje govorimo u velikoj meri određuju naš pristup pouzdanim informacijama i proverama činjenica koje razotkrivaju poluistine ili lažne tvrdnje. Nedavni vebinar sa udruženjem First Draft [2] i Globalnim Glasovima istraživao je kako jezičke manjine mogu da prevaziđu ovu nejednakost u informisanju.
Godina 2020. nas je naučila da se praktično sve zajednice bore sa uticajem dezinformacija. Dok oni koji govore većinske jezike imaju pristup proveri činjenica i verifikovanim informacijama na svom maternjem jeziku, to nije uvek slučaj sa drugim zajednicama. Manjinski jezici često nemaju dovoljno resursa kada su u pitanju platforme i organizacije za proveru činjenica, zbog čega je još teže rešavati problem dezinformacija i graditi medijsku pismenost u ovim zajednicama.
U sklopu inicijative Rising Voices [3], Edi Avila iz Globalnih Glasova [4] i Mari Boner [5] iz organizacije First Draft razgovarali su sa ekspertima iz sveta da bi videli kako se lokalne zajednice trude da otklone pretnju dezinformacija na njihovim maternjim jezicima. Među njima su Rahul Namburi iz inicijative Fact Crescendo [6] u Indiji, Endolkeču Čala [7] sa Hamlin Univerziteta u Sjedinjenim Drzavama, i Kpenai Traore, sa RFI [8] stanice iz Burkine Faso, koji su razmenili mišljenja o načinima rešavanja ovog jedinstvenog izazova.
Indija ima 22 zvanična jezika [9] pored engleskog i barem 500 nezvaničnih jezika, zbog čega je posebno teško za one koji se bave proveravanjem činjenica, novinare i edukatore da obezbede pristup verifikovanim informacijama za sve stanovnike. Širenje lažnih informacija je imalo naročito opasne posledice u ovoj zemlji, jer su glasine podstakle napade [10] i pobune protiv etničkih i verskih manjina [11], što je rezultiralo desetinama smrtnih slučajeva u poslednjih nekoliko godina.
To je kontekst u kojem se Fact Crescendo [6] bori protiv lažnih informacija, objasnio je Namburi. Organizacija verifikuje informacije na sedam regionalnih jezika, pored engleskog i hindi, uz pomoć lokalnih timova kako bi otkrili glasine i sprečili njihovo širenje. Regionalni Fact Crescendo timovi sastavljeni su od lokalnih novinara koji govore lokalni jezik i razumeju jedinstveno kulturno i političko okruženje u kojem rade. Koristeći alate kao sto su Fejsbukov CrowdTangle, timovi nadgledaju stotine grupa i naloga na društvenim medijima kako bi ušli u trag lažnim i obmanjujućim informacijama. Fact Crescendo takođe koristi WhatsApp ‘tip line’ opciju i grupe kako bi njihovi kontrolori činjenica mogli da komuniciraju direktno sa lokalnim zajednicama i da im pruže verifikovane informacije na maternjem jeziku.
Ne radi se samo o tome kako se dezinformacije prenose između glavnih jezika koji se govore u Indiji poput engleskog ili hindi, nego i o tome kako dezinformacije iz inostranstva uopšte dospevaju u zemlju. Lažne tvrdnje o koronavirusu iz Italije ili Španije uskočile su iz španskog i italijanskog u engleski i hindi pre nego što su dospele u regionalne jezike, rekao je Namburi. Novi sloj lokalnog kontesta se doda sa svakim prenosom, što čini dezinformaciju mnogo uverljivijom i omogućava joj da odjekne u jezičkim zajednicama sa malo ili nimalo pristupa pouzdanim informacijama.
Etiopija je na sličan način raznolika kada se radi o jezicima, sa tri glavna i još 86 jezika koji se govore u ovoj istočnoafričkoj zemlji. “Većina ovih jezika ima manjak resursa, i na ovim jezicima nema provere činjenica,” izjavio je Endolkeču Čala iz Etiopije. Iako se nekolicina ovih jezika dosta koristi na platformama društvenih medija, njihovi govornici nemaju jednostavan pristup verifikovanim ili pouzdanim informacijama.
Nedavno zatvaranje interneta u oblasti Tigraj na severu zbog sukoba u zemlji je pogoršalo problem sa jezicima koji nemaju dovoljno resursa. Ovo je dovelo do stvaranja “dva univerzuma informisanja, gde ljudi koji žive u oblasti Tigraj ne znaju šta se dešava,” rekao je Čala. Tamošnji stanovnici imaju pristup samo informacijama koje objavljuju regionalni mediji, što je proizvelo “iščašeno” shvatanje situacije pošto oni koji žive u Tigraju stvari vide drugačije od onih koji žive izvan ovog regiona, dodao je Čala.
Čala je takođe video kako se dezinformacije o zdravstvenoj situaciji šire po Etiopiji. Bilo je puno lažnih tvrdnji o pandemiji COVID-19 u Etiopiji na više jezika, i širile su se kako u okviru tako i između jezičkih zajednica. Nepostojanje organizacija za proveru informacija ili pristupa pouzdanim informacijama na jezicima sa manjkom resursa je omogućilo ovim glasinama da prodru u manje ruralne zajednice i među jezičke manjine.
“Širom Etiopije ima ljudi koji su spremni da proveravaju i verifikuju činjenice,” kazao je Čala, ali strani fondovi gotovo uvek idu onima sa političkim vezama ili govornicima dominantnih jezika u urbanim centrima. Dodao je da bi platforme i strane kompanije trebalo da zaposle izvorne govornike manjinskih jezika kako bi pomogli da se verifikuju informacije za ove zajednice a ne da se oslanjaju na one kojima jezik nije maternji.
Takođe u Africi, govornici manjinskog jezika Bambara u zapadnom delu kontinenta imaju slične probleme sa resursima. Iako pripadnici Bambara zajednica dobijaju vesti sa lokalnih TV i radijskih medija i stoga mogu da izbegnu cunami dezinformacija na internetu, oni istovremeno u potpunosti zavise od tradicionalnih medijskih kuća, rekla je Kpenai Traore. Odgovornost ovih medija da verodostojno izveštavaju je stoga još veća jer Bambara zajednice često nemaju pristup internetu kako bi proverili činjenice u vestima koje čuju. Iako lokalne organizacije trenutno nemaju resurse da prenose verodostojne informacije svojim zajednicama, postoje strane organizacije uključujući RFI Mandenkan koje proveravaju činjenice na Bambara i drugim lokalnim jezicima, rekla je Traore.
U regionu Amazona, gde domorodačke zajednice uglavnom komuniciraju usmenim putem, ključno je da su resursi — posebno oni koji se tiču koronavirusa — na sličan način “lokalizovani,” izjavio je Avila iz Globalnih Glasova. “Kome ili čemu se može verovati u jednoj kulturi ne mora biti isto kao u u drugoj kulturi, tako da je veoma važno uzimati to u obzir kada se radi o stvarima koje vidimo na internetu.”
Dok se pojedinci i neke organizacije trude da pruže pouzdane informacije govornicima jezika sa nedovoljno resursa, pripadnici jezičkih manjina i dalje imaju poseban hendikep u odnosu na one koji govore vodeće jezike. Čak i kada je svet postao više globalizovan kroz upotrebu interneta, oni sa manje povezanosti ili oni koji drugačije komuniciraju su u zaostatku. Javne medijske kuće i platforme društvenih medija mogu da ulažu u lokalne zajednice kako bi izgradile medijsku pismenost i imale jednak pristup proverenim informacijama na svom jeziku kao i svi drugi.
A ipak, ovi primeri sa raznih strana sveta naglašavaju i potrebu bavljenja širim pitanjima kao što je nivo pismenosti ili pristup internetu kada se osmišljavaju rešenja za problem dezinformacija u manjinskim jezicima. Razumevanje načina na koji jezičke zajednice komuniciraju je ključno za izgradnju infrastrukture koja je potrebna da bi se popravila medijska pismenost.