“Jezik je takođe oblik otpora”

Fotografija Fernanda Eloja, koristi se uz dozvolu.

Kako bi obeležile Međunarodnu godinu domorodačkih jezika, državne, akademske i ustanove civilnog društva su se udružile u organizovanju mnogih aktivnosti, uključivši i pristup vladinim telima za članove domorodačkih zajednica koji rade na odbrani i zaštiti svojih jezika. Jedan od ovih događaja odigrao se u Poslaničkoj komori Meksika, 24. aprila 2019, kada je Alehandra Sasil Sančes Čan održala govor na majanskom jeziku. Sančes je ušla u istoriju time što je u sedištu državne vlasti direktno osudila opasnost koju savremena meksička kultura predstavlja za domorodačko nasleđe zemlje. Tekst u originalu možete pročitati ovde.

Civilizacija Maja je uglavnom poznata po svojoj arhitekturi koja i dalje postoji, ali u današnjem svetu ona preživljava i kroz svoj jezik: jezik koji je takođe i oblik otpora, čiji je cilj da sačuva naš identitet. Moć reči prevazilazi vlade i politička, društvena ili teritorijalna ograničenja. Tu se nalazi bogatstvo naših naroda.

Upotreba naših maternjih jezika im omogućava da ostanu neizbrisivi na lingvističkoj mapi Meksika, a to pomaže opstanku društvenih vrednosti, jezika i kulture koji su deo kolonizacije nasleđene iz doba Konkiste.

Uneskov Atlas svetskih jezika u opasnosti ukazuje da u svetu postoji 6,000 jezika, a da je od toga 2,500 u opasnosti od nestajanja. Atlas takođe  ističe da se Meksiko nalazi na petom mestu među zemljama sa najviše ugroženih jezika. To je zato što od ukupnog broja jezika koji se govore u ovoj zemlji, 46 se mogu smatrati ranjivim, 35 jasno ugroženim, 33 pod ozbiljnom pretnjom, a 19 u kritičnom stanju. Ukupno, 133 jezika su u opasnosti.

Trenutno, govoriti domorodački jezik znači čuvati koren njegovih reči netaknutim. To dozvoljava našoj suštini i pogledu na svet koji je utkan u jezik da pronalaze nove načine mišljenja, i našem kulturnom identitetu da se razvija sa svakim glasom koji vidi nasleđe predaka u svom maternjem jeziku.

Nije slučajnost što lingvisti zamišljaju jezike kao drveće, sa hiljadama grana koje rastu povezane. Drveće sa dubokim korenjem je palo pod težinom diskriminacije i zaborava. Mnogi pogledi na svet, spevovi, estetski izrazi, zvuci i znanje iščezavaju sa svakim jezikom koji prestane da postoji. Ovo kulturno pustošenje bi trebalo da nas duboko boli, jer je to kao da čupamo drvo koje je posađeno pre mnogo generacija.

Sada imamo samo reči, reči koje su kreativne i jake, da nam pokažu put; razvijajući se i usmeravajući nas ka novim načinima preživljavanja u ovoj zemlji, kao svedočanstvo našeg sveta. Iz tog razloga, majanski jezik i svi srodni jezici moraju da postanu pisani medij, kao dokaz da naši koreni mogu da opstanu, a u kojem će buduće generacije imati polazište ka novim načinima za očuvanje svojih glasova i svojih korena.

Mi smo dugo vremena bili drvo. Sada smo senka, pale klade, sasušene ili spaljene; zemlja koju su nam oduzele fabrike i velika industrija, borba u kojoj smo poraženi silom zvaničnog aparata države; zlostavljanje koje naš narod doživljava godinama i koje je postalo normalna stvar. Zaista, mi moramo da podignemo glas. I što je još važnije, moramo da postanemo više od posmatrača. Moramo da delujemo.

Zbog toga je od kritične važnosti da se sprovede u delo ono sto je utvrđeno u ustavu, u ugovorima i zakonima. U Opštem zakonu o jezičkim pravima, šesti član navodi: “Država će usvojiti i sprovesti neophodne mere da obezbedi širenje stvarne jezičke i kulturne raznolikosti meksičke nacije kroz masovne medije.” U Članu 16 Konvencije 169 Međunarodne organizacije rada stoji: “Države će preduzeti delotvorne mere kako bi obezbedile da državni mediji prikladno odražavaju domorodačku kulturnu raznolikost.”

Države, bez predrasuda prema obavezi da u potpunosti garantuju slobodu izražavanja, takođe treba da ohrabruju privatne medijske firme da propisno odražavaju domorodačku kulturnu raznolikost.

To znači osnivanje medija po našoj sopstvenoj zamisli, medija koji se bave našim interesima i pokazuju svetu da postoje mnogo složenija pitanja od  korporativnih ambicija. Na primer, K'iintsil, jedine novine na majanskom jeziku na poluostrvu Jukatan, vec četiri godine objavljuju članke od istorijskog značaja. Moto novina je poštovanje i podučavanje naših znanja i našeg jezika, što doprinosi tome da su oni vidljivi svakodnevno.

Hitno su potrebni sistemi obrazovanja u koje su uključena znanja naših naroda, koja ne ovekovečavaju ideju kolonizacije; sistemi ekonomije, umetnosti, zdravstva, zabave, svega što proizlazi iz našeg pogleda na svet.

Svaka reč je kao otkucaj srca koje se čuje i dalje uprkos svemu, svako slovo u knjigama i digitalnim medijima je još jedan oblik slobode—način da se obustavi marginalizacija i rasizam, jer smo mi ti koji pronose glas naših roditelja i dedova sa dostojanstvom i ponosom.

Zbog toga je važno da se prošire sredstva komunikacije kojima raspolažemo, da uživamo u svom jeziku i da istražujemo njegove raznolike načine stvaranja novih svetova, i druge načine promišljanja o svojoj budućnosti. Želimo da imamo više prostora u kojima možemo da komuniciramo i živimo slobodno; prostora u kojima naši maternji jezici mogu da postoje kao što su postojali i pre Konkiste.

Ja ne želim da se mom glasu, niti onima koji su mu prethodili ili će mu slediti, aplaudira samo zato što je izgovoren na ovom mestu. Kao građanin meksičke države, zahtevam da moj jezik, naši jezici i narodi, imaju jednake mogućnosti za opstanak i postojanje bez straha od gašenja. Da bi se to postiglo, neophodno je da oni koji imaju moć da nesto učine u zakonskim i zvaničnim okvirima deluju sada, kako god mogu.

Za početak se treba povinovati onome što zakon i zdrava pamet nalažu.

Poštovanje reči je prvi korak, da znanje ne bi izbledelo.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.