[1]“2018.7.1 [1]” Protest u Hong Kongu 2018. Slikao: doctorho [2] (CC BY-NC-ND 2.0 [3])
Ova priča je editovana verzija posta koji je autor objavio na Fejsbuku u petak, 22. maja, a koji govori o mogućim posledicama kraja “Jedna zemlja, dva sistema” [4] – principa zajedničke kinesko- britanske deklaracije [5] iz 1984. koji štiti političku autonomiju Hong Konga- nakon što je Peking predložio nacrt novog zakona.
22. maj, Hong Kong. Stvarno loš dan. A imali smo mnogo loših dana u Hong Kongu u poslednje vreme. Loših meseci. Svega lošeg.
Od januara živimo sa koronavirusom. U novembru prošle godine, policija je izvršila napad [6] na moj studentski grad. I ima skoro godinu dana kako smo izašli da protestvujemo protiv zakona o ekstradiciji [7].
Ali danas je Peking nametnuo Hong Kongu zakon o “nacionalnoj sigurnosti”. Ovaj zakon im dajei široku moć da gone svakoga ko im se ne dopadne. svakoga ko ih kritikuje. Svakoga ko se sa njima ne slaže i ko im se ne povinuje. Takođe, svakoga ko ih uvredi. Zvanična lista novih prekršaja nabraja “secesionizam, subverzivne aktivnosti protiv državne moći, terorizam i strano mešanje”. Kažu da bi u budućnosti mogli pridodati i nove kategorije.
Sinoć nisam dobro spavao. Osećao sam kao da sam se jutros probudio usred košmara.
Skoro svi sa kojima sam razgovarao su ostali bez reči.
“Ne znam šta da kažem.”
“Ne mogu čak ni da…” ili samo “…”
Borimo se za našu slobodu i autonomiju. Borimo se za naše pravo da izaberemo ljude koji nas vode.
Vlada koja sada grabi moć u Hong Kongu je vlada koja cenzuriše Pepu prase i Vini Pua. [8]To je stranka koja rutinski hapsi feministkinje, advokate, intelektualce i zatvara etničke manjine u koncentracione logore.
Protiv ovoga se borimo. Zbog toga smo obeshrabreni, očajni zbog najskorijih vesti. Svi smo veoma umorni.
Ali jedna stvar je jasna: Peking zna da plaća visoku cenu- punu cenu- za ovo. Mi ovde u Hong Kongu smo ih naterali da plate.
Prilično sam siguran da bi čak i Pekingu više odgovaralo da ne sprovede ovu nuklearnu opciju. Više bi im odgovaralo da stranka koja podržava Peking i namešteni Zakonodavni savet [9] Hong Konga time uprljaju ruke. Ali smo naterali Peking da plati punu cenu.
Hana Arent [10]nas uči da moć znači zajednički postupati. Ali, Peking sada nastupa samostalno. Ovo nije primer moći Pekinga- ovo je demonstracija sile. To nije politička moć. To je političko nasilje.
Ne kažem da je ovo pobeda, ili da je ovo nešto što treba slaviti. Ali mi smo učinili šta je bilo na nama. Naterali smo ih da se jebeno pomuče za to. Svi u Hong Kongu posmatraju. Već jutros je berzanski indeks Hang Seng akcija pao za hiljadu poena. Tajvan posmatra. Sjedinjene Države posmatraju. Ceo svet posmatra Peking.
I šta sada? Šta mi u Hong Kongu možemo da uradimo? Šta bilo ko može da uradi?
Govorim sebi da je ovo trenutak kada treba da se brinem o sebi i o onima oko sebe. Zato što treba da primimo ovaj udarac, ustanemo i nastavimo da se borimo.
Da citiram čuveni Rokijev kliše:
“[Life] ain’t about how hard ya hit. It’s about how hard you can get hit and keep moving forward. How much you can take and keep moving forward.”
[Život] se ne svodi na to koliko jako udaraš. Već na to koliko jak udarac možeš da podneseš i nastaviš da ideš dalje. Koliko možeš da izdržiš i nastaviš da ideš dalje.
Ono što Peking ne želi jeste da ustaneš. Da nastaviš da se boriš. Da se nadaš. Doduše, čemu bi se bilo ko normalan u Hong Kongu nadao sada?
Evo šta Rebeka Solnit kaže [11]:
“[Hope] it is not the belief that everything was, is, or will be fine. . . . The hope I’m interested in is about broad perspectives with specific possibilities, ones that invite or demand that we act.”
[Nada] nije vera da je sve bilo ili da će biti dobro…Nada koja mene zanima tiče se široke perspektive sa specifičnim mogućnostima, onima koje nas pozivaju ili zahtevaju da delujemo.
Šta znači delovati? Prema Hani Arent, delovati znači započeti. Znači učiniti nešto iznenađujuće i neočekivano što će nakon toga zaživeti jer će inspirisati druge, jer će drugi slediti, jer delujemo zajednički.
Možda je vreme da se podsetimo da je Hong Kong stvarno dobar u protestovanju, delovanju, da je pun kreativnosti i iznenađenja.
Iznenadili smo vladu kad je nas pola miliona izašlo da zaustavi originalni zakon o nacionalnoj sigurnosti iz 2003.
Prošlog leta, iznenadili smo svet maršom od milion ljudi. Onda smo ponovo iznenadili svet, ovoga puta maršom od ne manje od dva miliona ljudi. Učinili smo da povuku zakon o ekstradiciji.
U gradu koji je jedan od najvećih predstavnika kapitalizma, iznenadili smo sami sebe osnivajući radničke sindikate da bismo se organizovali i zaštitili se od vlade. Ovaj potez se isplatio kada su, pre nekoliko meseci, doktori i medicinske sestre iznenadili vladu i počeli štrajk da bi prisilili vladu da zatvori granice i zaštiti nas protiv koronavirusa.
U Hong Kong i širom sveta, stotine Lenonovih zidova cvetaju i rastu. Započeli smo žuti ekonomski krug [12] da bismo na inovativan način razvili širenje protesta. I počistili smo ih na izborima za oblasno veće [13] u novembru 2019.
Odbijamo da budemo pripitomljeni. Sloboda uvek ima cenu. Ali zaradićemo svoje duše.
Molim vas da se brinete za sebe. Imamo nadu jer delujemo. Primimo udarac, ustanemo i nastavimo da se borimo.