Zgrada Vlade Republike Srbije u Beogradu. Fotografija od Wikipedia korisnika Matija, CC BY-SA 3.0.

Ova priča zasnovana je na izveštavanju partnera za sadržaj Globalnih Glasova novinske agencije Meta.mk, projekta Fondacije Metamorphosis. Pogledajte specijalne izveštaje Globalnih Glasova o globalnom uticaju COVID-19.

Serpska premijerka Ana Brnabić najavila je u četvrtak, 2. aprila, da će njena vlada opozvati uredbu [izvršnu naredbu] za centralizovano obaveštavanje o novom virusu korone, nakon što je u sredu (1. aprila) uhapšena novinarka zbog „širenja panike i podsticanja nemira”.

Brnabić je naglasila da će uredba biti povučena na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dok je ona preuzela krivicu za „glupu” regulaciju za vanrednu situaciju, tvrdeći da je to sve oba uradila.

Moja je glupost i moja krivica što smo nešto ovako doneli, moja je glupost što to nisam obrazložila i što bacamo senku na zaista fantastičan posao koji smo do sada uradili, o tome kako smo do sada i kako ćemo nadalje informisati građane i o tome ko daje informacije.

Brnabić je navela da je verovala da će uredba zaštititi građane od neproverenih informacija, dok se Vučić plašio negativnih efekata na ukupnu sferu informacija.

Uredba, formalno naslovljena Zaključak Vlade, stupila je na snagu 31. marta, predviđala je da je jedini entitet zadužen za obaveštavanje javnosti o situaciji i posledicama pandemije Krizni štab na čelu s premijerom, dok se širenje informacija od strane neovlaštene osobe ne sme smatrati tačnim ili proverenim, te im prete pravne posledice za širenje dezinformacija za vreme vanrednog stanja.

Ana Lalić, novinarka portala Nova.rs oslobođena je 2. aprila, nakon što je provela noć u zatvoru, nakon hapšenja pošto je Klinički centar Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu podneo tužbu protiv nje tužiocu i policiji zbog uznemiravanja javnosti i nanošenja šteta ugledu institucije. Pre toga, bolnica je izrazila „gorčinu zbog netačnog, neproverenog i zlonamernog izveštavanja portala Nova.rs o radu ove zdravstvene ustanove”.

U svom članku objavljenom 1. aprila, uz naslov “„Klinički centar Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre,” Lalić je opisala „haotičnu” situaciju u bolnici i izvestila o hroničnom nedostatku osnovne opreme – opreme za ličnu zaštitu, sanitarija i lekova. Centar nije odgovorio na njena pitanja o tvrdnjama zviždača koje je spomenula u svojoj priči.

Nakon njenog hapšenja, Ana Lalić osuđena je na 48 sati pritvora, međutim vlasti su tu odluku povukle.

Hapšenje je izazvalo reakcije Freedom House-a, Article 19 i drugih organizacija koje se zalažu za pravo na rad novinara, posebno u uslovima pandemije COVID-19.

Na hapšenje su reagovale i domaće političke stranke, građanske organizacije poput Inicijative mladih za ljudska prava, Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine i medijskih kuća iz Srbije, pri čemu su mnogi građani izrazili revolt putem društvenih mreža.

Ovo je novinarka Ana Lalić iz Novog Sada. Noćas je uhapšena zbog svog teksta o KC Vojvodine.

Pretresli su joj stan, oduzeli mob i lap-top.
TRAŽIĆE IZVORE! Kao hijene. Iako ima pravo da ih štiti i ne otkrije!

Ako do 15h ne bude puštena, ovo je jedino pitanje na KZN! Do besvesti! pic.twitter.com/lVGhaGIX6j

— Marinika Tepić (@MarinikaTepic) 2 april, 2020

Foto: Ana Lalić drži znak s natpisom „Stop fašizmu!”

Slučaj Ane Lalić nije bio jedini. Međunarodni institut za štampu (IPI), globalna mreža urednika, rukovodilaca medija i vodećih novinara za slobodu štampe, kritikovao je hapšenje tri novinara u Srbiji u razmaku od nedelju dana i pozvao vlasti da osiguraju da pandemija COVID-19 ne ometa mogućnost medija da slobodno izveštavaju.

Optužbe protiv Lalićeve nisu odbačene i istrage su u toku, izjavio je Vladimir Radomirović, iz Udruženja novinara Srbije (UNS), za IPI. „Ovo je drugi slučaj hapšenja novinara za nedelju dana,” dodao je. “To jako zabrinjava.”

26. marta, uhapšena je televizijska ekipa stanice KTV zbog navodnog propusta da prođe obaveznu dezinfekciju dok je pokušavala da uđe u upravnu zgradu kako bi obavila razgovor.

„Pozdravljamo odluku Brnabićeve i pozivamo vlasti da u potpunosti poštuju presudu,” izjavio je Oliver Money-Kyrle, šef IPI Evropskog zalaganja i programa, . „Takođe pozivamo vladu Srbije da omogući posao novinarima da rade svoj posao, bez straha od hapšenja. Precizno i ažurirano izveštavanje novinara biće važan saveznik vlada u rešavanju pandemije”.

Nakon izdanja… PR

Prema intervjuu sa Lalićevom koji je 3. aprila napravila njena medijska kuća Nova.rs, iako je puštena, a laptop i mobilni telefon vraćeni, proces protiv nje je u toku. Optužbe zasnovane na opozvanoj uredbi nisu odbačene, jer Krivični zakonik Srbije u članu 343. sadrži i odredbu o „podsticanju panike i nemira”. Optužba sadrži zatvorsku kaznu od 6 meseci do 5 godina.

Srpski dnevnik Danas obavestio je  2. aprila da je kao olakšavajuća mera zbog skandala sa hapšenjem Ana Lalić, Klinički centar Vojvodine (KCV) pozvao novinare Reutersa da snime njihovu jedinicu za hitne intervencije, tako da će se strani novinari pobrinuti da sve bude u redu”.

2. aprila, video snimljen od strane Reuters-a su promovisali državni mediji u Srbiji kao dokaz vladinog negiranja izveštavanja Lalićeve, uz izjavu pokrajinskog sekretara za zdravstvo Vojvodine Zorana Gojkovića sa zahtevom da „novinari ne objavljuju neproverene informacije”.

Prema pisanju Danas-a, ovo je bio PR-štos, zamišljen kao šamar lokalnoj medijskoj zajednici.

U ovom slučaju nije „zaustavljen Rojters“, nego Ana Lalić, a preko nje su i svi domaći novinari i mediji dobili šamar od uprave KCV.

Lokalna fraza „Stop Reuters” je deo istorije novinarstva u Jugoslaviji. Izgovorio je je 1980. godine frustrirani službenik Xhavid Nimani, kad mu je rečeno da Reuters još uvek izveštava o nemirima na Kosovu u vreme kada je država pokušavala da postavi cenzuru nad svim domaćim medijima.

Prema navodima covid19.rs, službenog vebsajta vlade o pandemiji, do 7. aprila ukupan broj zaražnih u Srbiji porastao je na 2020, pri čemu je zabeleženo 58 umrlih.