Vodnik prve klase Marites Kabreza, medicinska sestra u 354. brigadi civilnih poslova, tima specijalnih funkcija kombinovanih združenih snaga Afrike, pomaže pacijentu 29. marta 2008, tokom medicinske pomoći u Gubetu, Džibuti. Fotografija tehnički vodnik SAD vazduhoplovnih snaga DŽeremi T. Lock. [1] Javni domen.
Pogledajte specijalne izveštaje Globalnih Glasova o globalnom uticaju COVID-19-a [2].
Masovno pokretanje naučnika i istraživača u testiranju potencijalnog tretmana za COVID-19 u naučnim ispitivanjima oživio je burnu raspravu o upotrebi ljudi u kritičnim ispitivanjima lekova u Africi.
1. aprila, dva francuska istraživača, dr. Žan-Pol Mira i Kamil Loht, predložili su [3] u jednoj tv emisiji da se ispitivanja potencijalne vakcine prvo trebaju obaviti u Africi, kako prenosi Al Jazeera. Dr. Mira, šef odeljenja intenzivne nege u bolnici Cochin u Parizu, uporedio je trenutnu situaciju sa „određenim studijama o AIDS-u, gde među prostitutkama, isprobavamo neke stvari pošto znamo da su one vrlo izložene i ne štite sebe.”
Dvojica istraživača dala su ove komentare u kontekstu diskusije o istraživanjima u Evropi i Australiji da bi videli da li bi vakcina protiv tuberkuloze BCG mogla da bude efikasna protiv novog koronavirusa. U Australiji se sprovode ispitivanja na najmanje 4.000 [4] zdravstvenih radnika.
Stav ovih istraživača potvrđuje dugačku, mračnu istoriji medicinskog eksperimentisanja i iskorišćavanja u Africi, gde su se afrički lideri dogovarali sa farmaceutskim kompanijama — koje se često nalaze u Evropi ili Sjedinjenim Državama — da sprovode ispitivanja na najugroženijim ljudima na svetu.
Primedbe istraživača odmah su izazvale osudu i ogorčenje, uz trendi haštag frazu, “Afrikanci nisu zamorci.” [5]
Fudbalska zvezda iz Obale Slonovače Didier Drogba je tweetovao:
Potpuno je nezamislivo jer mi stalno upozoravamo na to.
Afrika nije laboratorija za testiranje.
Želeo bih snažno da osudim ove ponižavajuće, lažne i pre svega duboko rasističke reči.
Pomozite nam da spasimo Afriku od problema sa Covid 19 i da izravnamo liniju.
Potpuno je nezamislivo jer mi stalno upozoravamo na to.
Afrika nije laboratorija za testiranje.
Želeo bih snažno da osudim ove ponižavajuće, lažne i pre svega duboko rasističke reči.Pomozite nam da spasimo Afriku od problema sa Covid 19 i da izravnamo liniju. pic.twitter.com/41GIpXaIYv [6]
— Didier Drogba (@didierdrogba) 2. aprila 2020 [7]
Do 3. aprila, dr. Mira se izvinio [8] za svoje komentare, ali tek nakon velikog pritiska od strane francuske antirasističke grupe SOS Racisme. Dr. Lochtov poslodavac je, međutim, odbacio ogorčenje na Twitter-u kao “lažnu vest,” rekavši da su primedbe izvađene iz konteksta.
Iste nedelje kongoanski virolog Žan-Žak Mujembe, koji je radio na frontu epidemije ebole u Demokratskoj Republici Kongo, objavio je [9] da je DR Kongo “spreman da učestvuje u testiranju bilo koje buduće vakcine protiv koronavirusa,” kako prenosi News 24.
Mujembe, šef nacionalnog pandemijskog tima i nacionalnog zravstvenog instituta, izjavio je na konferenciji za štampu:
Odabrani smo za sprovođenje ovih testova … Vakcina će se proizvoditi u Sjedinjenim Državama, Kanadi ili Kini. Mi smo kandidati za testiranje ovde.
Još jednom su ove primedbe podigle vatru od građana Konga i posetilaca interneta širom sveta, osudivši spremnost dr. Muyembea da DR Kongo bude domaćin kliničkih ispitivanja, gde je stopa infekcije COVID-19 još uvek relativno niska [10].
U roku od nekoliko sati, dr. Muyembe je pojasnio svoje izjave u video poruci, potvrdivši da će se vakcina probati u DR Kongo tek nakon što to bude urađeno u zemljama kao što su SAD i Kina:
Juče je dr Žan-Žak Mujembe objavio da je DRK među zemljama u kojima će se testirati vakcina protiv Covid-19.
Sada je pojasnio rekavši da će se ‘vakcina probati u DRK nakon isprobavanja u zemljama poput SAD-a & Kine’ & da neće dozvoliti ljudima iz Konga budu ‘zamorci’
Juče je dr Žan-Žak Mujembe objavio da je DRK među zemljama u kojima će se testirati vakcina protiv Covid-19.
Sada je pojasnio rekavši da će se ‘vakcina probati u DRK nakon isprobavanja u zemljama poput SAD-a & Kine’ & da neće dozvoliti ljudima iz Konga budu ‘zamorci’ pic.twitter.com/EZ3TLoxs2A [11]— Samira Sawlani (@samirasawlani) 3. april, 2020 [12]
Mračna istorija medicinskih eksperimenta u Africi
Medicinsko eksperimentisanje u Africi — koje se često izvodi pod krilaticom “većeg dobra” i pronalaženja lekova za smrtonosne bolesti poput meningitisa i HIV/AIDSa — je godinama dizalo etičku i moralnu buku — posebno zbog dobro poznatog pristanka i prinudnih medicinskih postupaka.
Ova ispitivanja često finansiraju vodeće zdravstvene organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije, američkih centara za kontrolu bolesti i Nacionalnog instituta za zdravlje.
U Zimbabveu je devedesetih godina prošlog veka testirano preko 17.000 HIV pozitivnih žena bez informisanog pristanka [13] u ispitivanjima za antiretrovirusni lek AZT koja su finansirali CDC, SZO i NIH.
U 1990-ima, farmaceutski gigant Pfizer testirao je eksperimentalni lek [14]pod nazivom Trovan na 200 dece u Kanu, Nigerija, tokom epidemije bakterijskog meningitisa. Nekoliko porodica podnelo je tužbu i pobedilo protiv Pfizer na osnovu kršenja obaveštenog pristanka.
Medicinsko eksperimentiranje nije samo ukorenjeno u istoriju rasizma i kolonijalizma — ono postavlja opasan presedan narušavanjem kritičkog poverenja [15] između građana i zdravstvenih vlasti.
“I evropski kolonijalizam i biomedicina uzajamno su proširili i ojačali domet drugog,” piše Patrik Maloj u akademskom dokumentu pod naslovom, “Istraživački materijal i nekromantija: Zamišljanje političke ekonomije biomedicine u kolonijalnoj Tanganiki.” [16]
Od malarije do drugih stanja “sličnih kugi”, kolonijalne vlasti često su podvrgavale afričke subjekte praksama bez pristasnka prilikom prikupljanja uzoraka i “… afrička krv je usvojena za ishranu medicinskih istraživanja kolonijalnog doba,” piše Maloj. Nastavlja:
U Tanganiki i drugim afričkim kolonijama to je značilo da bi kolonijalni subjekti mogli biti pozvani da medicinskim vlastima predaju uzorke tkiva, bukvalno delova sebe.
Ove prakse su se preklapale sa zastrašujućim glasinama u Istočnoj Africi o “bandama” ljudi koje su zaposlili Evropljani, a koji će otimati Afrikance da bi se pokupila njihova krv kako bi napravili lek sličan gumi, poznat kao mumiani. Ovaj svahili pojam poziva na sliku “vampira” ili “krvavoslovo” [17] — što je takođe postalo sinonim za “eksploataciju.”
Ova tmurna istorija posejala je seme dubokog nepoverenja u vakcinacije, medicinska ispitivanja i eksperimente u Africi, i nastavlja da prati odluke zdravstvenih vlasti koje rade u dogovoru sa vladinim zvaničnicima i globalnim farmaceutskim kompanijama.
Taj debakl ispitivanja meningitisa devedesetih godina prošlog veka u Kanu u Nigeriji posejao je toliko nepoverenja da je kasnije otežalo promovisanje kritičkog testiranja na polio, počele su da se šire glasine protiv Anti-polio vakcine [18]. Te su se glasine proširile kao vesti i na kraju su bile pretočene u regionalnu politiku zabrane vakcine protiv paralize [19] u Nigeriji 2003. godine.
Oporavak od kolonijalnih ‘mamurluka’
Dakle, šta sve ovo znači za potencijalna ispitivanja COVID-19 u Africi? Posetioci interneta i aktivisti su glasno izrazili mišljenje da “Afrikanci nisu zamorci”.
Generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus je izjavio /a> da ova dva francuska doktora pate od “mamurluka” zbog “kolonijalog mentaliteta” i izjavio sledeće:
Afrika ne može i neće biti poligon za testiranje bilo koje vakcine.
Međutim, duboki strah i nepoverenje u medicinsko eksperimentisanje su pretvorili traganje i testiranje kontakata da bi se zaustavilo širenje visoko zaraznog koronavirusa u uzbudljivu bitku za zdravstvene radnike.
U Obali Slonovače 6. aprila demonstranti su spalili ispitni centar za COVID-19 [20], tvrdeći da njegova lokacija u prenaseljenom području nije prikladna. Napad je “podsećao na stavove za vreme epidemije ebol u zapadnoj i centralnoj Africi, kada su neki ljudi napadali zdravstvene radnike, sumnjajući da oni prenose bolest u njihove zajednice, umesto da nude ključnu medicinsku negu,” preneo je BBC.
Ipak, u jeku izbijanja ebole 2018. godine u DR Kongo, kritična ispitivanja na ljudima koja su urađena [21] na pacijentima sa ebolom “pod etičkim okvirom” [22] — pod medicinskim vodstvom dr. Mujembea i vlade DR Kongo — na kraju su spasila živote. Do novembra 2019. godine vakcina je odobrena [23] nakon što su testirane hiljade kongolanca sa ebolom.
Očekivalo se da će SZO proglasiti [24] 12. aprila da je DR Kongo bez ebole, ali nakon više od 50 dana bez ijednog slučaja, 26-godišnji muškarac zarazio se [25] ebolom i umro je 10. aprila.
Sada, pored ebole i tekuće humanitarne krize, DR Kongo mora da usmeri pažnju na ublažavanje širenja koronavirusa.
Trenutno su u toku 62 napora [26] za pronalaženje vakcine protiv COVID-19. Odgovorna, etička ispitivanja vakcine zahtevaju vreme i pažnju. Da li će velike farmaceutske kompanije održavati iste etičke standarde [27] u Africi kojih se inače pridržavaju kada rade na Zapadu?