Vodnik prve klase Marites Kabreza, medicinska sestra u 354. brigadi civilnih poslova, tima specijalnih funkcija kombinovanih združenih snaga Afrike, pomaže pacijentu 29. marta 2008, tokom medicinske pomoći u Gubetu, Džibuti. Fotografija tehnički vodnik SAD vazduhoplovnih snaga DŽeremi T. Lock. Javni domen.

Pogledajte specijalne izveštaje Globalnih Glasova o globalnom uticaju COVID-19-a.

Masovno pokretanje naučnika i istraživača u testiranju potencijalnog tretmana za COVID-19 u naučnim ispitivanjima oživio je burnu raspravu o upotrebi ljudi u kritičnim ispitivanjima lekova u Africi.

1. aprila, dva francuska istraživača, dr. Žan-Pol Mira i Kamil Loht, predložili su u jednoj tv emisiji da se ispitivanja potencijalne vakcine prvo trebaju obaviti u Africi, kako prenosi Al Jazeera. Dr. Mira, šef odeljenja intenzivne nege u bolnici Cochin u Parizu, uporedio je trenutnu situaciju sa „određenim studijama o AIDS-u, gde među prostitutkama, isprobavamo neke stvari pošto znamo da su one vrlo izložene i ne štite sebe.”

Dvojica istraživača dala su ove komentare u kontekstu diskusije o istraživanjima u Evropi i Australiji da bi videli da li bi vakcina protiv tuberkuloze BCG mogla da bude efikasna protiv novog koronavirusa. U Australiji se sprovode ispitivanja na najmanje 4.000 zdravstvenih radnika.

Stav ovih istraživača potvrđuje dugačku, mračnu istoriji medicinskog eksperimentisanja i iskorišćavanja u Africi, gde su se afrički lideri dogovarali sa farmaceutskim kompanijama — koje se često nalaze u Evropi ili Sjedinjenim Državama — da sprovode ispitivanja na najugroženijim ljudima na svetu.

Primedbe istraživača odmah su izazvale osudu i ogorčenje, uz trendi haštag frazu, “Afrikanci nisu zamorci.”

Fudbalska zvezda iz Obale Slonovače Didier Drogba je tweetovao:
Potpuno je nezamislivo jer mi stalno upozoravamo na to.
Afrika nije laboratorija za testiranje.
Želeo bih snažno da osudim ove ponižavajuće, lažne i pre svega duboko rasističke reči.

Pomozite nam da spasimo Afriku od problema sa Covid 19 i da izravnamo liniju.

Potpuno je nezamislivo jer mi stalno upozoravamo na to.
Afrika nije laboratorija za testiranje.
Želeo bih snažno da osudim ove ponižavajuće, lažne i pre svega duboko rasističke reči.

Pomozite nam da spasimo Afriku od problema sa Covid 19 i da izravnamo liniju. pic.twitter.com/41GIpXaIYv

— Didier Drogba (@didierdrogba) 2. aprila 2020

Do 3. aprila, dr. Mira se izvinio za svoje komentare, ali tek nakon velikog pritiska od strane francuske antirasističke grupe SOS Racisme. Dr. Lochtov poslodavac je, međutim, odbacio ogorčenje na Twitter-u kao “lažnu vest,” rekavši da su primedbe izvađene iz konteksta.

Iste nedelje kongoanski virolog Žan-Žak Mujembe, koji je radio na frontu epidemije ebole u Demokratskoj Republici Kongo, objavio je da je DR Kongo “spreman da učestvuje u testiranju bilo koje buduće vakcine protiv koronavirusa,” kako prenosi News 24.

Mujembe, šef nacionalnog pandemijskog tima i nacionalnog zravstvenog instituta, izjavio je na konferenciji za štampu:

Odabrani smo za sprovođenje ovih testova … Vakcina će se proizvoditi u Sjedinjenim Državama, Kanadi ili Kini. Mi smo kandidati za testiranje ovde.

Još jednom su ove primedbe podigle vatru od građana Konga i posetilaca interneta širom sveta, osudivši spremnost dr. Muyembea da DR Kongo bude domaćin kliničkih ispitivanja, gde je stopa infekcije COVID-19 još uvek relativno niska.

U roku od nekoliko sati, dr. Muyembe je pojasnio svoje izjave u video poruci, potvrdivši da će se vakcina probati u DR Kongo tek nakon što to bude urađeno u zemljama kao što su SAD i Kina:

Juče je dr Žan-Žak Mujembe objavio da je DRK među zemljama u kojima će se testirati vakcina protiv Covid-19.
Sada je pojasnio rekavši da će se ‘vakcina probati u DRK nakon isprobavanja u zemljama poput SAD-a & Kine’ & da neće dozvoliti ljudima iz Konga budu ‘zamorci’

Juče je dr Žan-Žak Mujembe objavio da je DRK među zemljama u kojima će se testirati vakcina protiv Covid-19.
Sada je pojasnio rekavši da će se ‘vakcina probati u DRK nakon isprobavanja u zemljama poput SAD-a & Kine’ & da neće dozvoliti ljudima iz Konga budu ‘zamorci’ pic.twitter.com/EZ3TLoxs2A

— Samira Sawlani (@samirasawlani) 3. april, 2020

Mračna istorija medicinskih eksperimenta u Africi

Medicinsko eksperimentisanje u Africi — koje se često izvodi pod krilaticom “većeg dobra” i pronalaženja lekova za smrtonosne bolesti poput meningitisa i HIV/AIDSa — je godinama dizalo etičku i moralnu buku — posebno zbog dobro poznatog pristanka i prinudnih medicinskih postupaka.

Ova ispitivanja često finansiraju vodeće zdravstvene organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije, američkih centara za kontrolu bolesti i Nacionalnog instituta za zdravlje.

U Zimbabveu je devedesetih godina prošlog veka testirano preko 17.000 HIV pozitivnih žena bez informisanog pristanka u ispitivanjima za antiretrovirusni lek AZT koja su finansirali CDC, SZO i NIH.

U 1990-ima, farmaceutski gigant Pfizer testirao je eksperimentalni lek pod nazivom Trovan na 200 dece u Kanu, Nigerija, tokom epidemije bakterijskog meningitisa. Nekoliko porodica podnelo je tužbu i pobedilo protiv Pfizer na osnovu kršenja obaveštenog pristanka.

Medicinsko eksperimentiranje nije samo ukorenjeno u istoriju rasizma i kolonijalizma — ono postavlja opasan presedan narušavanjem kritičkog poverenja između građana i zdravstvenih vlasti.

“I evropski kolonijalizam i biomedicina uzajamno su proširili i ojačali domet drugog,” piše Patrik Maloj u akademskom dokumentu pod naslovom, “Istraživački materijal i nekromantija: Zamišljanje političke ekonomije biomedicine u kolonijalnoj Tanganiki.” 

Od malarije do drugih stanja “sličnih kugi”, kolonijalne vlasti često su podvrgavale afričke subjekte praksama bez pristasnka prilikom prikupljanja uzoraka i “… afrička krv je usvojena za ishranu medicinskih istraživanja kolonijalnog doba,” piše Maloj. Nastavlja: 

U Tanganiki i drugim afričkim kolonijama to je značilo da bi kolonijalni subjekti mogli biti pozvani da medicinskim vlastima predaju uzorke tkiva, bukvalno delova sebe.

Ove prakse su se preklapale sa zastrašujućim glasinama u Istočnoj Africi o “bandama” ljudi koje su zaposlili Evropljani, a koji će otimati Afrikance da bi se pokupila njihova krv kako bi napravili lek sličan gumi, poznat kao mumiani. Ovaj svahili pojam poziva na sliku “vampira” ili “krvavoslovo” — što je takođe postalo sinonim za “eksploataciju.”

Ova tmurna istorija posejala je seme dubokog nepoverenja u vakcinacije, medicinska ispitivanja i eksperimente u Africi, i nastavlja da prati odluke zdravstvenih vlasti koje rade u dogovoru sa vladinim zvaničnicima i globalnim farmaceutskim kompanijama.

Taj debakl ispitivanja meningitisa devedesetih godina prošlog veka u Kanu u Nigeriji posejao je toliko nepoverenja da je kasnije otežalo promovisanje kritičkog testiranja na polio, počele su da se šire glasine protiv Anti-polio vakcine. Te su se glasine proširile kao vesti i na kraju su bile pretočene u regionalnu politiku zabrane vakcine protiv paralize u Nigeriji 2003. godine.

Oporavak od kolonijalnih ‘mamurluka’

Dakle, šta sve ovo znači za potencijalna ispitivanja COVID-19 u Africi? Posetioci interneta i aktivisti su glasno izrazili mišljenje da “Afrikanci nisu zamorci”.

Generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus je izjavio /a> da ova dva francuska doktora pate od “mamurluka” zbog “kolonijalog mentaliteta” i izjavio sledeće:

U Obali Slonovače 6. aprila demonstranti su spalili ispitni centar za COVID-19, tvrdeći da njegova lokacija u prenaseljenom području nije prikladna. Napad je “podsećao na stavove za vreme epidemije ebol u zapadnoj i centralnoj Africi, kada su neki ljudi napadali zdravstvene radnike, sumnjajući da oni prenose bolest u njihove zajednice, umesto da nude ključnu medicinsku negu,” preneo je BBC.

Ipak, u jeku izbijanja ebole 2018. godine u DR Kongo, kritična ispitivanja na ljudima koja su urađena na pacijentima sa ebolom “pod etičkim okvirom” — pod medicinskim vodstvom dr. Mujembea i vlade DR Kongo — na kraju su spasila živote. Do novembra 2019. godine vakcina je odobrena nakon što su testirane hiljade kongolanca sa ebolom.

Očekivalo se da će SZO proglasiti 12. aprila da je DR Kongo bez ebole, ali nakon više od 50 dana bez ijednog slučaja, 26-godišnji muškarac zarazio se ebolom i umro je 10. aprila.

Sada, pored ebole i tekuće humanitarne krize, DR Kongo mora da usmeri pažnju na ublažavanje širenja koronavirusa.

Trenutno su u toku 62 napora za pronalaženje vakcine protiv COVID-19. Odgovorna, etička ispitivanja vakcine zahtevaju vreme i pažnju. Da li će velike farmaceutske kompanije održavati iste etičke standarde u Africi kojih se inače pridržavaju kada rade na Zapadu?