Pogledajte specijalne izveštaje Globalnih Glasova o globalnom uticaju COVID-19.
Kako se broj smrtnih slučajeva koronavirusa približio 90.000 širom sveta, azerbejdžanske vlasti ograničavaju kretanje građana da bi obuzdale širenje COVID-19 u zemlji. Azerbejdžan, sa oko deset miliona stanovnika, ima 926 slučajeva infekcije i devet smrtnih slučajeva povezanih sa koronavirusom od 9. aprila prema mapi koronavirusa Univerziteta Johns Hopkins.
5 aprila, u Azerbejdžanu je pooštren režim karantina uveden 24. marta kako bi se zaustavilo dalje širenje virusa. Novim ograničenjima predviđeno je da stanovnici moraju da daju obaveštenja pre nego što napuste svoja prebivališta, a sve to putem besplatne SMS poruke. Ljudima je dozvoljeno da napuste svoje domove iz tri razloga ili „indeksa“: da posete lekara (indeks 1), da posete apoteku, prodavnicu, banku ili poštu (indeks 2), ili da prisustvuju sahrani rođaka (indeks 3).
Tekst standardnog odobrenja, koji je primio autor glasi:
2-ci indeks uzre muracietiniz tesdiqlendi. Artiq 2 saat muddetine yashayish yerinizi terk ede bilersiniz
Vaša prijava pod Indeksom 2 je potvrđena. Sada možete da napustite svoje prebivalište na dva sata.
Besplatna SMS poruka (poslata na broj 8103) mora da sadrži lični matični broj stanovnika kao i njihove razloge za izlazak iz kuće. Tada će dobiti potvrdnu poruku kojom dobija dozvolu, koja važi dva sata i može se dobiti samo jedna dozvola na dan. Uslov za dozvolu odnosi se i na strane državljane sa prebivalištem u Azerbejdžanu.
Aplikacije za dozvolu mogu biti odbijene ako stanovnici dostave netačne informacije. Nije poznato da li je bilo koja takva prijava odbačena iz nekih drugih razloga.
Međutim, da li svako može da pošalje SMS? Pokrivenost mobilnom mrežom širom Azerbejdžana je generalno dobra, ali bilo je slučajeva kada su telefonski brojevi korisnika zaključani zbog neizmirenih dugova prema mobilnim operaterima. U tom slučaju, prvo moraju da podmire svoje račune pre nego što mogu da pošalju SMS, što bi potencijalno moglo da stvori probleme za najsiromašnije u azerbejdžanskom društvu.
Zahtev za slanje SMS poruke ne odnosi se na ljude starije od 65 godina kojima je zabranjeno da napuštaju svoje domove od 24. marta. Zaposleni u nekoliko državnih agencija takođe su oslobođeni dozvole; privatnim pravnim licima i diplomatskim predstavništvima u Azerbejdžanu takođe je data sloboda kretanja nakon registrovanja na vladinom portalu. Nadalje, stanovnici ne moraju da dobiju SMS dozvole u slučaju nužde koja preti njihovom zdravlju i sigurnosti. A ne treba im ni ako ih pozovu na sud ili agencije za sprovođenje zakona.
Međutim, očigledno je da postoje rupe u sistemu izdavanja dozvola preko SMS od kada je stupio na snagu 5. aprila. 8. aprila, portparol Saveta ministara Ibrahim Mamadov izrazio je zabrinutost zbog kršenja režima karantina u zemlji čak i nakon uvođenja sistema izdavanja dozvola preko SMS, rekavši da je bilo „mnogo slučajeva nelegalnog izdavanja dozvola”.
„Dve osobe su uhapšene zbog prodaje dozvola novinarima… Mere su preduzete u vezi sa lažnim pozivima, lažnim porukama i falsifikovanjem dozvola,” rekao je Mamadov, i dodao da su od 7. aprila preduzete administrativne mere protiv 3.037 državljana Azerbejdžana za razna kršenja režima karantina, dok je 12 uhapšeno. Mamadov je dodao da ograničenja mogu čak biti pooštrena, jer „mnogi ljudi ne poštuju uslove.”
„Neka pravna i fizička lica koja su ovlašćena za rad unose imena stranih državljana na portalu icaze.gov.az, i izdaju lažne dozvole osobama koje nisu zaposlene u masovnim medijima, i tako stvarajuc uslove za njihov nesmetano kretanje, a to grubo krši zahteve posebnog režima karantina,” Mamadov je izjavio.
Mamadov je podsetio stanovništvo da vlada ima pristup detaljima o zaposlenim stanovnicima putem državnog sistema elektronskog obaveštavanja o radu, kojim upravlja Ministarstvo rada i socijalne zaštite. Izdao je javno upozorenje protiv unošenja lažnih podataka na bilo koji vladin portal, pojašnjavajući da je izdavanje ili upotreba bilo kojih falsifikovanih dokumenata za kršenje režima karantina nezakonita.
Iako je dobro poznato da je ražim karantina neophodan, bilo je nekih kritika na sistem za izdavanje dozvola preko SMS-a.
Neki branitelji digitalnih prava izrazili su zabrinutost zbog mogućeg nedostatka mera zaštite. Pravni ekspert Emin Abbasov nedavno je za Az-Netwatch, portal koji pokriva slobodu informacija u Azerbejdžanu, rekao da je po njegovom mišljenju mnogo toga nejasno, uključujući može li se SMS koristiti za praćenje mobilnog uređaja, kako će se zaštititi lične informacije korisnika, i da li će ove informacije biti izbrisane iz baze podataka nakon ukidanja karantine.
Bez obzira na zabrinutost, SMS sistem je tu da ostane — bar do ukidanja karantina 20. aprila.
Pravni okvir režima karantina ostaje nejasan; ne postoje jasne informacije o novčanim kaznama ili drugim posledicama zbog kršenja zakona. Neki stanovnici su kažnjeni novčanom kaznom u iznosu od 100 Manat ($60) zbog kršenja režima karantina. Stanovnike takođe zaustavlja policija zbog ne nošenja zaštitnih maski, međutim, ne postoji novčana kazna za ne nošenje zaštitne odeće, jer je u zemlji nema.
Ipak, vlasti i dalje pažljivo prate i kažnjavaju nepoštivanje zakona. 5. aprila Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je 3.796 ljudi kažnjeno, uključujući 1.881 u glavnom gradu Bakuu, zbog kršenja režima karantina. Istovremeno, jedan stanovnik je primio upozorenje zbog širenja neistinitih informacija o koronavirusu na društvenim mrežama, uključujući i preko WhatsApp instant mesindžera.
Vlada je preduzela druge mere za borbu protiv koronavirusa, kao što je 5. aprila obustavila rad nezavisnih taksista koji prevoze mušterije u njihovim privatnim automobilima. Ranije je predstavljen paket pomoći za april i maj kako bi umanjio širenje pandemije. Sledećeg dana, predsednik Ilham Alijev je potpisao uredbu o prevremenom puštanju 176 zatvorenika starijih od 65 godina, u vezi sa širenjem koronavirusa. Među pomilovanim su zaposleni u sada već nepostojećem Ministarstvu nacionalne bezbednosti, uključujući general-majora Akifa Čovdarova i bivšeg direktora ministarstva, generala Subahira Gurbanova. Obojica su bili zatvoreni 2015. godine zbog optužbi za korupciju.
Dok će mnogi u Azerbejdžanu imati finansijskih problema od posledica vanrednog stanja, Vlada je najavila mere ekonomske podrške. 9. aprila, ministar rada i socijalne zaštite Sahil Babajev otkrio je da je dodeljeno 1,7 milijardi dolara za smanjenje negativnog uticaja pandemije koronavirusa na ekonomiju, kao i 235,2 miliona za podršku socijalne zaštite. Neformalnim radnicima, ljudima koji su registrovani kao nezaposleni i mikro preduzetnicima će se mesečno isplaćivati 210, 111 i 78 dolara. Naknade za struju stanovnicima takođe su produžene za dva meseca.
Treba napomenuti da je vlada izdvojila 8,7 miliona dolara za izgradnju šest novih modularnih bolnica sa po 200 kreveta za lečenje pacijenata sa koronavirusom. Ranije je u Bakuu otvorena nova klinika za lečenje pacijenata sa koronavirusom.
Najviše iznenađuje činjenica da, dok se vanredno stanje snažno oseća u Bakuu, vlada još nije zvanično proglasila vanredno stanje. Ovo je uprkos činjenici da je Operativni štab objavio 2. aprila da bi mogla biti proglašena vanredna situacija ukoliko stopa zaraze nastavi da raste.