Srpski nacionalisti žele da izgrade ekstravagantnu Trijumfalnu kapiju u jednom beogradskom parku

Nacionalistička politička stranka Srpski pokret obnove (SPO), članica vladajuće koalicije u Srbiji, insistira na izgradnji ogromne Trijumfalne kapije ^[2] u centru Beograda u znak sećanja na vojne pobede ostvarene u Balkanskim ratovima ^[3] i Prvom svetskom ratu ^[4]. Kapija bi bila ukrašena statuama kralja Petra ^[5] i kralja Aleksandra ^[6].

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, je pokrenula i druge kontroverzne (i skupe) urbane projekte otkad je došla na vlast 2012. Oni uključuju Bograd na vodi ^[7], a muzičku fontanu ^[8], a ogroman jarbol ^[9], i jednu žičaru na Beogradskoj tvrđavi ^[10] — ova poslednja je nedavno stavljena na čekanje ^[11]odlukom suda.

SNS uživa podršku SPO-a, male desničarske partije koja je devedesetih bila uticajna — čak je imala i svoje paravojno krilo, Srpsku gardu ^[12] — ali se od tada smanjila po veličini i značaju. U članku za srpski list Danas, politički analitičar Miloš Mitrović ^[13] je rekao ^[14] da je predlog Trijumfalne kapije „način da pokažu da još uvek postoje.”

Predlog SPO-a, iznesen u Skupštini grada Beograda 6. decembra, bez procene troškova ili plana finansiranja, podsetio je na slične arhitektonske malverzacije od strane diktatorskih režima na Balkanu.

U susednoj Severnoj Makedoniji, u okviru projekta „Skopje 2014 ^[15]” podignuto je preko 130 neoklasičnih građevina — među kojima su spomenici, statue, vladine zgrade i muzeji — u glavnom gradu, čija je cena bila najmanje 763 miliona dolara ^[16] u periodu od 2010. do 2014. godine. Jedna od najskupljih ^[17] struktura bila je Trijumfalna kapija nazvana Porta Makedonija, ^[18] za koju je potrošeno preko 7 miliona dolara ^[19]. Čitavu inicijativu ometala je korupcija u korist prijatelja Nikole Gruevskog iz stranke VMRO-DPNME, koji su vladali Severnom Makedonijom od 2006. do 2017. godine.

I SNS i VMRO-DPNME su članovi konzervativne Evropske narodne stranke ^[20] i razvijali su jaku bilateralnu saradnju u to vreme kada je VMRO bio na vlasti u Severnoj Makedoniji. Dva populistička režima često su bila upletena u odstupanje od demokratije i degradaciju standarda ljudskih prava u svojim zemljama.

U izjavi ^[23], SPO tvrdi da je Srbiji potreban takav „monumentalni spomenik” kako bi „nas podsetio na slavne trenutke naše istorije, nadahnuo sadašnje i buduće generacije da vole i brane svoju domovinu”. Potpredsednik stranke Aleksandar Čotrić je izjavio sledeće:

Предлажемо да Тријумфална капија буде подигнута у некадашњем Краљевом, данас Пионирском парку између здања Скупштине Србије и Новог двора, односно садашњег Председништва. Такође, предлажемо да у близини новог симбола наше престонице буду постављени и достојни споменици краљу Петру Првом Ослободицу и краљу Александру Ујединитељу, који су као командати српске војске заслужни за велике победе код Куманова, на Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту и другим бојиштима од 1912. до 1918. године.

Dana kada je SPO to najavio, srpski tabloid Espreso ^[24] je objavio članak senzacionalno naslovljen “„Beograd dobija Trijumfalnu kapiju kao u Parizu, i biće baš ovde! Ovako će Srbi okajati grehe prema kralju Aleksandrur!”. Bilo je tu i citata osnivača SPO-a Vuka Draškovića ^[25], koji je 1999. godine bio potpredsednik vlade u vladi Slobodana Miloševića ^[26], i kao ministar spoljnih poslova pod konzervativnim premijerom Vojislavom Koštunicom (2004-2007).

Ovaj članak nesumnjivo hvali inicijativu, ali istovremeno ne nudi podatke o izvorima finansiranja ili uticaja na životnu sredinu. Umesto toga, vrti se oko „greha Srbije”, što znači pretpostavljeno zanemarivanje vojne tradicije zemlje od strane vlada. Drašković, samoproglašeni monarhista i instrumentalna figura u rehabilitaciji ^[27] kvislinškog četničkog pokreta, rekao je:

Nadam se da ćemo okajati grehe, drugačije ćemo se osećati kada prođemo pored spomenika ili kroz Trijumfalnu kapiju, kada je ozidamo u kojoj ćemo se slikati sa onima i pored onih čiji smo potomci. Valjda će to podstaći i pokajanje da im (onim čiji smo potomci) budemo dostojni jer smo se od njih odmetnuli, njih smo zaboravili, njih smo osramotili.

Do sada nije objavljen službeni odgovor na predlog SPO-a od strane beogradskih vlasti ili nacionalne vlade.

Miloš Mitrović ^[13] kaže da predloženi plan Trijumfalne kapije ne uključuje podatke o troškovima i da bi njegova izgradnja uništila sadašnju vegetaciju parka.

Predlog SPO-a ima za cilj da, dakle, veliča slavnu prošlost, a ponekog je podsetio na svojevremeni, isto monumentalni, u najmanju ruku, projekat izgradnje spomenika i zgrada u klasičnom stilu u Skoplju, poznat kao antikvizacija. Izgradnja trijumfalne kapije i spomenika kraljevima u Beogradu ne bi predstavljala antikvizaciju, pre bi ovom, centralnom delu glavnog grada, ili prestonice kako ga SPO doživljava, dale jednu, malo je reći, grobljansku notu. Ali bi Beograd izgradnjom trijumfalne kapije i spomenika definitivno dobio, posle rekonstrukcije Trga Republike – ili Trga slobode kako bi u svom prošlom životu to rekao Vuk Drašković, taj Branko Kockica srpske politike – još jedan betonski prospekt u svom središtu. Osim ako bi projekat, ipak, bio izveden na manje monumentalan način, pa bi se kapija i spomenici krili među drvećem Pionirskog parka.

Otvara se, naravno, i krajnje banalno pitanje, pogotovo za grupu elitista, koliko bi podizanje monumentalne kapije i spomenika koštalo i ko bi novac obezbedio, bogati dobrotvori ili zahvalan narod, uz opravdanu sumnju da se vlada i gradska skupština, pošto prihvate inicijativu SPO-a, možda ne bi zaustavili na kapiji i dva spomenika, zašto sitničariti, već bi se setili i drugih primera iz slavne prošlosti, a nije ih malo, pa bi kapiji i spomenicima dvojici kraljeva pridodali još koji kip i najmanje jedan obelisk, zašto da ne. Zna se da je monumentalnost kod njih, u vladi i gradskoj vlasti, na ceni. „Faraoni su ostavili iza sebe piramide, ali svuda okolo je pustinja“, rekao bi Aleksandar Čotrić.