[1]Damira Gregoret. Fotografiju sa njene službene Facebook stranice [2].
Ovaj intervju se prvobitno pojavio na stranicama novinske agencije Meta.mk [3], projekta Fondacije Metamorphosis. Uređena verzija objavljena je u nastavku kao deo sporazuma o razmeni sadržaja.
Damira Gregoret [4] izveštava o politici i spiker je na RTL Hrvatska [5]. U oktobru 2018. godine, njeno ime se pojavilo u udarnim vestima u lokalnim medijima nakon što je tokom konferencije za štampu postavila pitanje hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću na šta je on odgovorio [6], pokroviteljski: „Baš si slatka, Damira.” Kasnije joj se javno izvinio.
Meta.mk je s njom razgovarao o medijskoj klimi i dezinformacijama u Hrvatskoj u periodu pred predsedničke izbore, koji bi trebalo da se održe 20. januara 2020. godine.
Meta.mk: Da li šira javnost može da repozna lažne vesti i koliko je takvih vesti prisutno u hrvatskim medijima?
Damira Gregoret (DG): U poslednjih pet do šest godina imali smo problema s prepoznavanjem dezinformacija, lažnih vesti. Ipak nisam sigurna kako da nazvovem ovu vrstu vest, tj. da li da nazovemo lažnim one informacije koje novinar prenosi iako nije dovoljno informisan ili zbog nedostatka znanja ili su to ipak dezinformacije. S druge strane, jasno je da su lažne vesti nešto što se objavljuje namerno.
Meta.mk: Ko je glavni izvor lažnih vesti?
DG: Rekla bih da mi u Hrvatskoj nemamo većih problema s lažnim vestima, barem ne u glavnim medijima, ali postoji određeno iskrivljavanje činjenica na marginama medijske scene, što se može okarakterizirati kao lažne vesti. To je nešto što nije postalo glavni problem, jer su glavni mediji u Hrvatskoj, na sreću, još uvek dominantni, ali to bi se svakako trebalo otkriti, i onda bi trebalo preduzeti određene akcije. Pitanje je kako? Mene brinu podaci koji se tiču Srbije i neverovatno je kako se ta država dovela u situaciju u kojoj je sada. Pitanje je možda u vezi zajedničke sinergije, tj. zajedništva koje ne mora nužno biti u okviru jedne države. Novinari bi trebali da budu oprezniji i na kraju, da obaveste više institucija, uključujući Evropsku komisiju.
Meta.mk: Šta je obično tema lažnih vesti u Hrvatskoj?
DG: Migranti, ali opet moram da kažem da se to događa na marginama medijske scene, gde se preteralo s brojem migranata, a s druge strane postojala su upozorenja da su migranti agresivni, i jasno je da se to u određenim slučajevima može dogoditi. Međutim, novinar bi trebao da pokaže pozitivnu diskriminaciju, tj. da ne objavljuje svaku vest koja na osnovu toga može da izazove mržnju.
Sećam se jednog teksta u kojem se spominje da su migranti popalili i opljačkali nekoliko kuća, a tek sledećeg dana iz policije su stigle informacije da je to samo jedna kuća i da ih migranti nisu opljačkali. Na taj način, strah od migranata koji se proširio po celoj Evropi, prisutan je ovde i koristi se za stvaranje lažnih vesti.
Meta.mk: Da li ima reakcija građana, društva, javnosti, institucija?
DG: Nije mi baš lako da objasnim kroz brojeve i činjenice kako svaka od tih grupa reaguje. Mislim da je narod sklon da veruje ovoj vrsti lažnih vesti, jer je to jednostavnije – ljudi se osećaju sigurno unutar granica svoje zemlje u kojoj nema stranaca koji narušavaju red. Ali mislim da treba da postoji odgovornost što se medija tiče i da su mediji ti koji moraju da zauzmu određeni stav i tako otklone te strahove. Svakako, ne tako što ne informišu, već tako što će objasniti ljudima da se u celoj situaciji i dalje morate da se ponašate kao čovek. Trebali bi da se ponašamo humano.
Meta.mk: Molim Vas objasnite nam kako su ta pitanja regulisana u Hrvatskoj – da li postoje posebni propisi koji se odnose na govor mržnje, lažne vesti?
DG: O tome je bilo govora iako mi je teško da zamislim kako bi to bilo regulisano. Sigurna sam da se može naći način. Postoji novinarski kodeks koji u njemu ne spominje nikakve sankcije. Hrvatsko medijsko udruženje je aktivno u ovom domenu, ali samo kao rezerva. Uvek možemo bolje u borbi protiv lažnih vesti i govora mržnje, ali situacija nije alarmantna.