[1]Sedište VMRO-BND-a u centru bugarske prestonice Sofije. Foto: Filip Stojanovski, CC-BY.
Glavni bugarski tužilac Sotir Tsatsarov je odbio zahtev krajnje desne nacionalističke stranke VMRO-BND [2] da se zatvori kancelarija Bugarskog Helsinškog komiteta (BHK), vodeće NVO za ljudska prava u zemlji.
30. septembra, Angel Dzhambazki [3], zamenik predsedavajućeg VMRO-BND-a i Evropskog parlamenta i Aleksander Sidi, bugarski poslanik, podneli su službeni zahtev tužiocu da se raspusti BHK zbog „mešanja u pravosuđe” i uključenja u „antiustavne, protivzakonite, nemoralne i otvoreno anti-bugarske aktivnosti,” navodi se u saopštenju stranke [4].
U izjavi od 8. oktobra 2019. godine, Tsatsarov je rekao da statut BHK-a ne uključuje nikakvu aktivnost koju zabranjuje bugarski zakon. Priča popularne privatne TV stanice Nova Televizija glasila je ovako [5]:
Главният прокурор може да поиска заличаване на неправителствена организация, само при данни, че тя е свързана с терористична дейност или финансиране на такава, уточняват от обвинението.
Glavni tužilac može da zatraži uklanjanje NVO [iz službenog registra NVO-a] samo ako sakupljeni dokazi upućuju na povezanost sa terorističkim aktivnostima ili finansiranjem terorističkih aktivnosti, objasnila je njegova kancelarija.
Zvaničnici VMRO-BND-a su izjavili [6] da će pokrenuti sudski postupak da bi poništili odluku tužioca.
Više od 100 organizacija je podržalo [7] BHK, a među njima su i Amnesty International [8] i Human Rights Watch [9]. Na izborima koji su održani 27. oktobra, Dzhambazki, koji je bio neuspešni kandidat za gradonačelnika Sofije, je izjavio [10] u intervjuu za TV da „se izjasnilo više organizacija, njih oko stotinu. Mislim da i one treba da prestanu sa radom.”
Slučaj Joka Palfremana
Zahtev VMRO-a za brisanje BHK-a iz popisa, je usledio nakon što je viši sud odobrio uslovnu slobodu Joku Palfremanu [11], 32-godišnjem državljaninu Australije, koji je 2007. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva bugarskog studenta tokom svađe u Sofiji, 2007. godine. Bugarski Helsinški komitet je pružio pravnu pomoć Palfremanu, koji je izdržao 11 godina kazne i tvrdi da je delovao u samoobrani.
Od njegovog hapšenja, slučaj je u Bugarskoj polarizirajuće pitanje. VMRO-BND tvrdi da je Bugarski Helsinški komitet uticao na ishod slučaja jer su uključene sudije prisustvovale radionicama o ljudskim pravima koje je organizovala ova NVO. Nakon što je Palfreman u septembru dobio uslovnu slobodu, nacionalističke krajnje desničarske organizacije su organizovale seriju uličnih protesta [11] kao odgovor na to.
Predsednik BHO-a Krasimir Kanej kaže [12] da se aktivnosti ove NVO-je sastoje od zagovaranja za ljudska prava u zatvorima i da je to pogrešno protumačeno od strane vođa VMRO-a kao zaštita kriminalaca od zakona.
U međuvremenu, dok je uslovno puštanje Palfremana uključivalo naredbu za depotraciju u Australiju, on je bio zatvoren u sofijskom imigracijskom zatvoru od puštanja 19. septembra. U izjavi [13] od 8. oktobra Human Rights Watch je tražio od bugarskih vlasti da razjasne osnovu za njegvo zadržavanje:
„Palfreman Puštanje Palfremana je naredio viši sud konačnom odlukom na koju se ne može podneti žalba. On ima svoj pasoš i avionsku kartu. Australija ga želi nazad. Zašto je još uvek zatvoren?” rekla je Lidia Gal [14], viši istraživač za Istočnu Europu i Balkan u Human Rights Watch-u. „Po vladavini zakona, ne možete jednostavno zatvoriti ljude ili ih sprečiti da odu samo da bi nešto dokazali – mora da postoji jasna pravna osnova ili je to protivzakonito.”
VMRO-BND je navodno jedna od najbogatijih političkih stranaka u Bugarskoj, koja poseduje glavnu nekretninu stečenu uz pomoć države 1990-ih. Godine 2014., pridružila se koaliciji nacionalističkih partija nazvanoj Patriotski Front [15] a 2017. godine, ta se koalicija pridružila aktuelnoj bulgarskoj vladi na čijem je čelu bio premijer desnog centra Bojko Borisov [16].