- Global Voices na srpskom - https://sr.globalvoices.org -

Pogled na francuski pokret Žuti prsluci kroz globalni objektiv

· Napisao/-la Marie Bohner Preveo/-la Dijana Djurickovic

Kategorije: Danska, Francuska, Haiti, Indija, Indonezija, Kanada, Nigerija, Rusija, Srbija, Mediji i novinarstvo, Politika, Protesti, Vlade
The Yellow vests movement in Canada, credit by Nevin Thompson, with his courtesy

Pokret Žutih prsluka u Kanadi. Fotografija Nevina Tompsona, koristi se uz dozvolu.

Ovaj članak je napisan zahvaljujući doprinosima sledećih autora i prevodioca Globalnih Glasova: Vi[ala Manve, Suzan Len, Omo Joba, Filipa Noubel, Pernil Bærendtsen, Georgie Poplewel, Nevina Tompsona, Juke Carolina Bransiecq, i Elene Dontsove.

 Žuti prsluci [1] , kao pokret protesta koji ljulja Francusku od oktobra 2018. godine ne pokazuje nikakve znakove da će se uskoro završiti. Prvobitno podstaknut predlogom francuske vlade da poveća cena goriva, pokret se pretvorio u proteste protiv nejednakosti i globalizacije, pomešane sa uzavrelim rasnim podtonom.

U komentaru na intervju [2]koji suprotstavlja dva gledišta o pokretu Žuti prsluka u Francuskoj, jedan čitatelj Globalnih Glasova je hteo da dozna kako svet doživljava pokret Žutih prsluka. Da bi odgovorili na ovo pitanje, autori GG-a su prikupili povratne informacije iz Indije, Nigerije, Rusije, Srbije, Haitija, Danske, Kanade, i Indonezije. Ovaj pregled nije sveobuhvatan i ne namerava to da bude. Cilj je više da ponudi transverzalnu perspektivu složenog društvenog pokreta, koji se u različitim zemljama širom sveta često doživljava drugačije.

Indija

Pišući za indijske novine The Hindu, dr. Emil Čabal, direktor Centra za studije moderne i savremene istorije [3] Univerziteta Edinburg, analizira složeni odnos ljubavi i mržnje između francuskog naroda i njihove vlade, koji može da pomogne u razumevanju onoga što je zajedničko za ovaj pokret.

Usprkos njihovom gnevu gilets jaunes (žuti prsluci) takođe zahtevaju obeštećenje od iste države koju mrze. Oni traže da francuska vlada smanji porez na gorivo, ponovo uspostavi ruralne poštanske kancelarije, poveća im ‘kupovnu moć’, smanji poreze na imovinu i zaposli više lekara u ruralnim klinikama. Oni čvrsto veruju da država može i treba da reši njihove probleme. Činjenica da se mnoga pitanja u središtu protesta odnose na duboke strukturne neravnoteže u francuskoj ekonomiji ne menja situaciju. Država se smatra jedinim odgovornim i jedinim garantom.

Prvobitno objavljen u The New Republic (Nova Republika) od strane Karine Piser, novinarke sa sedištem u Parizu, članak [4] na blogu Indijskih strateških studija osuđuje tzv. ekstremnu desničarsku tendenciju pokreta koju obično prikazuju glavni mediji. Iako se slaže sa Pregledom indijske odbrane [5] da je “Pokret bez vođa, horizontalan, bez ikakve strukture, i potpuno bez pravca”, poruka Karine Piser završava se uz poruku nade: ona veruje da bi pokret mogao da prevagne u korist kolektivnog, ujedinjenog delovanja protiv kaptalističkog principa upravljanja:

Ljudi uvek traže načine da objasne zašto pate,” [Édouard Louis, aktivan i međunarodno poznat [6] mladi francuski autor] mi je rekao. “Da li pate zbog migranata, zbog manjina? Ili pate zbog kapitalizma, zbog nasilja naših vlada, zbog nasilja Makrona?” Barem za neke od aktivista iz predgrađa, ti protesti Žutih prsluka bar daju nadu da će, napokon, desničarski seoski birači odlučiti da je to poslednje navedeno.

Prilično iznenađujući pristup [7] francuskom pokretu Žuti prsluci dolazi od prof. dr. Šjame V. Ramanija, profesora na Univerzitetu Ujedinjenih Nacija, koji hrabro upoređuje ovaj pokret i Gaja ciklon u Indiji, veliku ciklonsku oluju koja je ubila 45 osoba 11. novembra. Oba događaja opisuje kao nepredvidive šokove za društvo, koji zahtevaju složena rešenja.

Haiti

Protesti na Haitiju kao odgovor na predloženo povećanje cene goriva dogodili su se jula 2018. godine na ostrvu, zajedno s drugim protestima protiv vlade Jovenela Moisea. Novi talas protesta ljulja zemlju u ovom trenutku, protiv onoga što Vitni Veb, novinarka MintPress Newsa sa sedištem u Čileu i 2019. dobitnica Nagrade Serene Šim za beskompromisni integritet u novinarstvu, opisuje [8] kao “krajnji neoliberalni eksperiment” koji nad svojim narodom vrši “kapitalistička oligarhija”. Autor nudi nekoliko poređenja između francuske i haićanske političke i društvene situacije u svom radu — obe su zemlje, na primer, poznate po svojim revolucionarnim akcijama protiv ropstva i eksploatacije. Povezujući novi talas protesta na Haitiju sa pokretom Žutih prsluka u Francuskoj, ona završava svoj članak zauzimajući strane:
Pošto su i Haiti i Francuska postali novi epicentri popularnih nemira protiv grabežljivih elita, kao što su bili pre dva veka, vreme je da vidimo oba ova sadašnja pokreta kao deo iste borbe za osnovno ljudsko dostojanstvo u eri neokolonijalizma, imperijalizma i globalne oligarhije.

Srbija

Pernil Bærendtsen [9], saradnik Globalnih Glasova, naišla je na ovaj komad ulične umetnosti u Beogradu, u Srbiji, decembra 2018. godine.
Yellow vest in Belgrade, Serbia, December 2018. Picture made by Pernille Bærendtsen, with her courtesy

Grafit žutog prsluka u Beogradu, Srbija, decembar 2018. Fotografija Pernil Bærendtsen, koristi se uz dozvolu

Danska

Pernil Bærendtsen živi u Danskoj, gde se o žutom pokretu često raspravlja iz političke i intelektualne perspektive. Stručnjaci sa kojima je obavljen razgovora [10] o toj pojavi obično imaju tendenciju da spekulišu [11] o tome da li bi se sličan pokret mogao proširiti u Danskoj.

Nigerija

Abubakar Adam Ibrahim, nigerijski novinar i autor nagrađivanog romana Sezona crvenog cvata [12], napisao je izveštaj [13] o svojoj poseti Francuskoj krajem 2018. godine. On je napisao članak u kojem upoređuje proteste uzrokovane cenama goriva u Nigeriji 2012. i proteste žutih prsluka.

Jedna stvar koja je zajednička za proteste u Francuskoj i Nigeriji je nedostatak jasnog vođstva. Oba su počela kao žestoki odgovor na društvene medije koji su se prebacili na ulice. U Nigeriji, radnički lideri su videli šansu u bezglavoj masi ljutih Nigerijaca i ušli u pregovore s vladom u ime svih ostalih. Dogovorili su se tokom noći, u mraku, i do jutra kad su otkazali proteste, nije bilo jasno šta su se točno dogovorili. Protestanti su se osećali kao da su rasprodati i vukli su se kući kako bi skinuli svoje plakate i pokopali mrtve. U Francuskoj su izdržali duže.

On takođe primećuje razliku u nivou nasilja kome je prisustvovao u obe zemalje.

Sećam se kako sam razmišljao kako su [protestanti] bili miroljubivi, osim onih koji su ometali pokret, kako su skandirali slogane na vozilima u prolazu. Dama na skejtbordu je skakutala pored automobila, njen žuti prsluk je bio mutan, smešila se, ali je uzvikivala parole protiv Makrona.

“Ne plašite se,” rekao je moj prijatelj. “Uglavnom su mirni.”

“Ja sam iz Nigerije,” rekao sam. “Mi ne protestujemo ovako.”

Kanada

U Kanadi je pokret Žutih prsluka dobro odjeknuo — Jendna Facebook grupa u Kanadi [14] broji više od 110.000 članova. Konvoj s više od 150 automobila trenutno vozi od Alberte do Otave da stoji za naftovode i, prema nekim glasovima medija, za beli ponos. Džesi Braun, izdavač u Torontu, insistira na fokusu pokreta protiv imigranata, osuđujući izveštaj CBC (kanadskog javnog emitera) na Twitter-u:
Ovaj izveštaj o #ŽutimPrslucimaKanada ne samo da dolazi kasno, nego je i pogrešan. On opisuje legitiman pokret zbog poslova, dok su “drugi” usmereni na imigraciju. Činjenica je da antiimigrantski osećaj (uz pretnje smrću) Jeste ono zbog čega postoje CDN Žuti Prsluci. — Džesi Braun (@JesseBrown), 14. februara 2019. godine

Ovaj aspekt pokreta je u velikoj meri dokumentovan od strane Dejvida Krosbija u članku [19] u kojem se analiziraju komentari napravljeni na glavnoj kanadskoj grupi Žutih Prsluka na Facebook-u. On takođe pominje kako se ova tendencija kretanja razlikuje od izvorne francuske:

Dok kanadski žuti prsluci imaju neke zajedničke poteškoće kao i njihovi francuski preci, uglavnom u vezi s ekonomskim nejednakostima i nezaposlenošću, njihova je poruka od početka bila izrazito mržnja.

Dok je govorila [20] za CTV News, francuska ambasadorka u Kanadi Izabela Hudon je naglasila [20] razlike između ova dva pokreta:

Izabela Hudon kaže da su pokrete u Kanadi, kako se čini, prisvojili ekstremisti krajnje desnice koji se zalažu za rasističke, antiimigrantske poglede i čak se upuštaju u pretnje smrću premijeru Justinu Trudeau. […] Dok su nasilni pojedinci bili uključeni u francuske proteste, od kojih su neki prerasli u nerede, Hudon kaže da nikada nije videla tamo proteste koji su povezani sa rasom ili imigracijom.

Ova poslednja rečenica mora biti nijansirana, s obzirom na, na primer, nedavne antisemitske uvrede [21] koje su napravili neki od protestanata žutih prsluka u Francuskoj. Kao iu Francuskoj, društvene mreže služe kao pokretač pokreta. Sajmon Litl piše [22] na Globalnim Vestima o “bujici pretnji i zloupotreba” s kojima se suočava B.C. Radio nakon što je voditelj Bret Miner objavio svoju kritiku o kanadskom pokretu Žuti prsluci, posebno o “rasističkim elementima i teorijama zavere”, nakon posete Jastina Trudeaua Kamlopsu.
Pošto je premijer došao u grad i video koliko groznih, strašnih ljudskih bića ima među nama sa svojim zavodničkim teorijama zavere, rasizmom, nepoštovanjem i potpunom nesposobnosti da se uključe u pozitivne razgovore, nekako želim da što pre siđem sa ove planete. — Bret Miner (@MineerBrett), 10. januara 2019 godine

Intervjuišući Dejvida Tindala, sociologa iz UBC-a sa fokusom na društvene medije i društvene pokrete o ovim prijetnjama i zlopotrebama na internetu, Sajmon Litl piše da:

Internet okruženje je takođe omogućilo ljudima koji imaju ekstremne poglede koji su nekada bili izolovani da se spoje i hrane jedni druge svojom energijom. […] On je rekao da je video dokaze o povećanoj polarizaciji u Kanadi, što on pripisuje raspadu pravila o prihvatljivom jugu granice u Trampovoj eri.

Indonezija

Izgleda da je članak u kome je na internetu objavljeno mišljenje [25] Edvarda S. Kenedija kome je interesantna francuska reputacija da stalno demonstrira i protestuje, kao da je to način života. Naslov kaže: “U Francuskoj, [ulični] protest je tradicija, sport, i hobi.” Author se takođe poziva na proteste u Francuskoj Maj 68: “Danas, gledajući porast žutog prsluka je kao da sam svedok toga da Francuska ponovo posećuje svoju isoriju koja je ispunjena ljutnjom i krvlju. Kao što jedan grafit pokazuje protest Maj '68 kaže: “Plus je fais la révolution, plus j'ai envie de faire l'amour” (na srpskom: Što se više bavim revolucijom, više želim da vodim ljubav).
Drugi autor, Fahrul Muzaki, predavač na Odseku za političke i društvene nauke Univerziteta, Surabaja, upoređuje [26] proteste koji su se dogodili u tri zemlje: Francuskoj (Žuti prsluci), Indoneziji (212) i Maleziji (812). Prema rečima autorke Globalnih Glasova Juke Carolina [27], koja “ističe opasnost od elitizma među populističkim pokretima.” I dodaje: “Njegova [populistička] kritika o sadašnjoj predstavničkoj demokratiji stavila je sebe u zamke protiv demokratije koje su daleko gore od same demokratije.”

Rusija

Elena Dontsova [28], autorka Globalnih Glasova koja živi u Rusiji, deli neke poglede o percepciji francuskog pokreta Žuti prsluci:

Državni mediji [29] su prikazali katastrofu, skoro vanrednu situaciju u Francuskoj. Predsednik Rusije, na sastanku lokalnog Saveta za ljudska prava, komentarisao je [30], u vezi sa slobodom okupljanja i demonstracijama u Rusiji, da: “Ne želimo da se ovde dešavaju isti događaji kao u Parizu”

Nezavisni mediji, međutim, opisali su situaciju sa više nijansi, kao u Novaya Gazeta [31].

Najnoviji izveštaji kažu da većina ljudi u Francuskoj želi da se protesti okončaju.
Mediji [32] kažu da francuski pokret Žuti prsluci još uvek ima mnogo pristalica, ali da je broj ispitanika, koji su se smatrali članovima pokreta, opao.

Širok spektar mišljenja o pokretu Žutih prsluka širom sveta

U nastavku je kratak videozapis Bruta (na francuskom) o tome kako se pokret vidi u nekim delovima sveta (Na ekranu piše: Žuti prsluci na svetu, Žuti prsluk na svetu, Da jesam):

Sve u svemu, izgleda da spektar međunarodnih mišljenja varira od prikaza globalne solidarnosti sa kolegama protestantima protiv nejednakosti do razmišljanja o podelama koje utiču na društvo. Tri meseca nakon početka pokreta, svet nastavlja da govori o tome, a mi nastavljamo da slušamo, zaista je neophodno da se održi globalni razgovor.