Protesti albanske opozicije u Tirani, 21. februara 2019. godine. Ljubaznošću Ivana Dervishi/BIRN Albanija, koristi se uz dozvolu.

Hiljade Albanaca učestvovalo je na skupu pod vođstvom opozicije 21. februara u glavnom gradu Tirani. Oni zahtevaju nove izbore nakon istrage Glasa Amerike (VoA) i Balkanske istraživačke mreže (BIRN), po kojoj su navodno vladini službenici sarađivali s kriminalnim bandama u shemi kupovine glasova na izborima 2017. godine.

Skup je okončan ostavkom 57 opozicionih poslanika iz Demokratske stranke i Socijalističkog pokreta za integraciju. S obzirom da je parlament zatvoren za taj dan, poslanici su se pridružili protestima gde su održali govore osuđujući vladinu navodnu shemu kupovine glasova. Oni su izjavili da se odriču svojih mandata “da bi ih vratili ljudima i postali obični građani.”

EU i druge zapadne sile su kritiovale odluku zakonodavaca. Članica NATO-a Albanija namerava da započne pregovore o punopravnom članstvu u EU 2019. godine.

Priča VoA i BIRN rasplamsala je plamenove već narušenog odnosa između vlade i opozicije. Socijalistička stranka je preuzela dužnost 2013. godine i od tada je sprovela sveobuhvatne reforme, uključujući i sudsku — uz podršku opozicije — što je ključno za albanski ulazak u EU. Međutim, opozicija tvrdi kako je premijer Edi Rama uspeo da potkopa sistem i zarobi državne institucije kako bi mogao da vlada bez provere i ravnoteže.

Do sada, kancelarija tužilaštva u Albaniji nije podnela formalne istrage nakon navoda VoA-a i BIRN-a.

Skup održan 21. februara bio je jedan od najvećih koji se održao u Albaniji od 1990-ih. Taj skup je usledio nakon još jednih masovnih demonstracija 16. februara, tokom kojih su se desili neki manji incidenti na koje je policija odgovorila suzavcem. Dok je protest koji se održao 21. februara bio miran, vlasti su nekoliko sati blokirale signale na internetu i telefonu , i tako sprečili novinare da prenose uživo.

Ako opozicija odluči da nastavi s bojkotom, to će biti prvi put od pada komunizma 1992. godine da će Albanija imati parlament kojim vlada jedna stranka.

EU i SAD osuđuju ostavke

Predstavnici Europske komisije, najvišeg izvršnog tela EU, Federika Mogerini i Johanes Hah objavili su saopštenje 21. februara u kom pozivaju opozicijuu da ne bojkotuje politički proces i osuđuje nasilni ton koji su neki opozicioni zastupnici pokazali tokom demonstracija.
Johanes Han (@JHahnEU), 21. februara 2019. godine:
Pročitajte moju zajedničku izjavu sa @FedericaMog o najnovijim događajima u #Albaniji. Mi snažno osuđujemo bilo kakvu retoriku vođa anketa koja poziva na nasilje. Odustajanje od mandata ometa #demokratiju i podriava napredak koji je postignut na putu ka #EU.

Pročitajte moju zajedničku izjavu sa ⁦@FedericaMog⁩ o najnovijim događajima u #Albanija. Mi snažno osuđujemo bilo kakvu retoriku vođa anketa koja poziva na nasilje. Odustajanje od mandata ometa #demokratiju i podriava napredak koji je postignut na putu ka #EU. https://t.co/HCjWmH9mZD

— Johanes Han (@JHahnEU) 21. februara 2019. godine

Ambasada SAD-a je bila otvorena kada je pozvala “sve poslanike da se uzdignu iznad političke borbe, da odbace pozive da napuste svoje mandate i obrane ideale i principe koji su ključni za svaku živu demokratiju. Ako ne uspeš da obaviš svoj posao, izneverio si ljude kojima imaš privilegiju da služiš.” U službenoj izjavi stoji i sledeće:

Štaviše, odluka opozicije da se odrekne svojih mandata ozbiljno ometa funkcionisanje demokratije u Albaniji. Parlament je mesto gde se o reformama i relevantnim događanjima treba raspravljati i provesti ih, a ne bojkovati. Ove odluke i akti su kontraproduktivni, protive se demokratskom izboru albanskih građana i podrivaju napredak koji je zemlja ostvarila na putu ka Europskoj uniji.

Šef opozicije Lulzim Baša odgovorio je na izjave u govoru:

Pitajte me šta god želite i ja ću to učiniti. Ali nemojte da tražite od mene da prihvatim za svoje ljude nekoga koga ne biste prihvatili za svoje ljude! Za našu zemlju želimo ono što se traži od naših evropskih i američkih saveznika. Mi nismo ljudi nasilja, nikada nećemo prihvatiti gangstera koji je uhvaćen u akciji kupovine glasova.

Mnogi aktivisti i analitičari slažu se da je albanska demokratija nazadovala od izmeana izbornog zakona 2008. godine, kada je mešoviti izborni sistem zamenila proporcionalno regionalnim, dok je istovremeno urušila 40 zona biračkog tela u samo 12. Najveće stranke imale su koristi od sistema, a kritičari su izjavili da je pravna procedura koja je donela novu direktivu sprovedena na netransparentan način.

U Albaniji je takođe rasprostranjena i politička apatija: istraživanja su pokazala da 62 procenata građana ne veruje političkim partijama na vlasti. Istraživanje je isto tako pokazalo da je nezaposlenost mladih u Albaniji najviša u Evropi, a druga da bi svaki drugi Albanac voleo da se preseli u bogatije zemlje.

Dok albanska opozicija narpeduje u neistraženu teritoriju, ostaje da se vidi da li će većina reagovati konstruktivno da reši problem.