Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Saznajte više o projektu Prevođenja  »

„Zavesa od uglja” je nova Gvozdena zavesa

Protest tokom UN Samita o klimi u Katovicama, Poljska. Fotografija: Anamaria Lehočki/BlueLink.info, koristi se uz dozvolu. (Na transparentima piše: Kraj uglju i svoj prljavoj energiji?; Odšteta za klimatski dug!; Klima, Finansije, Dužnost)

Ovaj članak se temelji na priči “„Zavesa od uglja” je nova Gvozdena zavesa” (Engl.)   for BlueLink, regionalni e-časopis koji pokriva Srednju i Istočnu Evropu. Ovde ga ponovo objavljujemo putem partnerstva za razmenu sadržaja s Globalnim Glasovima.

Da bi Evropska unija postala klimatski neutralna do 2050, biće joj potreban zajednički napor da dekarbonizuje svoj energetski sektor. Pa ipak, čini se da „zavesa od uglja” još uvek deli Zapad i Istok, otprilike po liniji stare Gvozdene zavese, pošto većina zemalja u Istočnoj Evropi pokazuje oklijevanje ili opoziciju kada je u pitanju ukidanje uglja.

UN Samit o klimi (COP24) održan u Katovicama u Poljskoj, decembra 2018. godine, stavio je u središte pažnje ovu temu, s naglaskom na prava radnika u industriji uglja. Predstavnici civilnog društva upozorili su da je ostalo malo vremena za početak ublažavanja klimatskih promena i zagađenja vazduha.

Vodeća klimatska akcija

Samo nekoliko dana pre COP24, EU je najavila svoju dugoročnu strategiju da postane prva velika „klimatski neutralna” ekonomija sveta do 2050.godine. Klimatska neutralnost znači da se emisije plinova iz staklenika u zemljama uravnotežuju, na primer, sadnjom novih šuma ili tehnologijama za hvatanje ugljenika, koje zakopavaju ugljen dioksid pod zemljom. Postizanje globalnih emisija nula-nula je ključno za održavanje globalnog zagrejavanja ispod 1.5 °C do kraja ovog stoleća, upozorio je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) u svom najnovijem izveštaju.

Tihi protest tokom UN Samita o klimi u Katovicama. Poljska. Fotografija: Anamaria Lehočki/BlueLink.info, koristi se uz dozvolu.

Da bi se uskladili sa Sporazumom UN-a o klimatskim promenama koji je usvojen u Parizu pre tri godine, Evropa i zemlje OECD-a moraju da prestanu da koriste ugalj do 2030. godine (ili ranije, u zavisnosti od zemlje), kako navodi Evropa Bez Uglja, savez grupa civilnog društva. To su takođe potvrdile i vlade koje su potpisale Sporazum o energiji bez uglja, koji okuplja različite vlade, kompanije i organizacije koje se obvezuju na postupno ukidanje energije iz uglja. Evropske zemlje poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Holandije, Portugalije, Austrije i skandinavskih zemalja već su potpisale deklaraciju, ali nijedna od zemalja Srednje i Istočne Evrope.

Nova stara podela

Dok Zapadna Evropa smanjuje upotrebu uglja, zemlje bivšeg sovjetskog bloka kreću se u suprotnom smeru. Zemlje koje najviše zavise od uglja u EU su Poljska, Bugarska i Češka. Poljsko ministarstvo energetike kaže da se Poljska – zemlja u kojoj oko 80 posto energije dolazi iz uglja – protivi smanjenju emisija u EU, jer bi to imalo negativnu posledicu na elektroenergetski sektor i celokupnu ekonomiu u Poljskoj. Dok se stare elektrane na ugalj suočavaju sa velikim izazovom u ispunjavanju zahteva za zagađenje vazduha, pet novih jedinica trenutno se gradi u Poljskoj.

Proizvodnja struje iz ugljenih izvora (procenat od ukupnog). Izvor: Svetska banka

Bugarska – sa 46 posto energije iz uglja – još uvek nema dugoročnu strategiju za klimu i energiju, i usprotivila se ciljevima EU na samitu UN-a. Prošlog novembra, na stotine je protestovalo u Sofiji protiv smanjenja u industriji uglja. Georgi Stefanov, glavni stručnjak za klimu i energiju u WWF-u u Bugarskoj, smatra da je vreme da se počne razgovarati o modernizaciji energetske industrije i pripremi tranzicije. Čini se da je trenutno “Bugarska još gora od SAD-a ili drugih zemalja koje zavise od uglja, jer niko drugi ne kaže da će ugalj trajati večno”, rekao je Stefanov.

Isto tako, postoje značajni izazovi u kontroli zagađenja u starim elektranama u Češkoj Republici, Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj, iako neke od tih zemalja prepoznaju potrebu za prelazak na čistije izvore energije.

Dok se rumunski rudarski sektor suočava sa značajnim ekonomskim pritiscima, ministar energetike je prvi put javno izjavio da će Rumunija morati da počne da razmišlja o tome da se reši uglja do 2040. godine.

Slovačka – sa relativno ograničenim kapacitetom elektrana na ugalj – počela je 2017. godine da razmatra postepeno ukidanje sa 2023. kao ciljnom godinom, iako to još nije navedeno u nacionalnoj politici, navodi Evropa bez uglja.

Mađarska – sa 19 posto energije koja dolazi od uglja – takođe razmatra zatvaranje do 2030. godine jedinica na lignit u glavnoj elektrani koja emituje ugljični dioksid u zemlji. I to je veoma ambiciozan korak pošto Visegrad grupa – Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka – nastoje da se drže zajedno u pružanju otpora merama kojima bi ugalj izbugio konkurentnost na tržištu. Potez Mađarske je motivisan porastom cenama uglja u EU, i činjenicom da elektrana Mátra već ima planove za projekte s niskim nivoom uglja, objasnila je zamenica državnog sekretara za klimu Barbara Botos.

Pravedna tranzicija: „pravedna” kome?

Diskusija o ukidanju uglja je izuzetno teška, posebno u zemljama u kojima se proizvodnja električne energije uveliko oslanja na ugalj i u regijama gde veliki procenat stanovništva radi u rudnicima i toplanama – često bez alternativa za zapošljavanje.

Da bi se izbegla šok-tranzicija, kao ona koja se dogodila u Istočnoj Evropi devedesetih godina, prelazak sa uglja mora biti dobro pripremljen i omogućen „na način koji nikoga ne ostavlja”. Prema izveštaju Bankwatch Network (Mreža za nadgledanje banaka, prim.prev.), „Pravedna Tranzicija” uključuje rano planiranje, uključivanje, jasnu odluku, adekvatno finansiranje, adekvatno prekvalifikovanje i poboljšanje kvalitete života. Proces tranzicije treba da uključi sve koji su uključeni u dijalog i proces donošenja odluka, uključujući radnike, lokalne vlasti, preduzeća, civilno društvo, sindikate, obrazovne entitete i druge učesnike.

Protest tokom UN razgovora o klimi u Katovicama, Poljska. Fotografija: Anamaria Lehočki/BlueLink.info, koristi se uz dozvolu. (Tekst na transparentu: Ljudi, ne zagađivači)

Obezbeđivanje uključivanja bio je jedan od razloga zašto je Katovice, bivši rudarski centar u Poljskoj, izabran za domaćina klimatskog samita 2018. godine. „Ljudi koji su najviše pogođeni promenom trebali bi biti pozvani na razgovor”, rekao je Mihał Kurtika, predsednik COP24. Poljsko predsedništvo je pripremilo političku deklaraciju o „Pravednoj Tranziciji”, obećavajući da neće zaboraviti radnike u industriji uglja dok gradi čistu ekonomiju. Međutim, iz civilnog društva su se pojavila pitanja: kome je to pravedno? Šta je s onima koji pate od zagađenja vazduha iz elektrana na ugalj? Da li ona služi samo za odgađanje stvarnih mera za ublažavanje klimatskih promena?

Prljava energija, prljav vazduh

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 33 od 50 gradova sa najzagađenijim vazduhom u EU nalaze se u Poljskoj, a stanovnici često pate od teškog smoga. Raspravljajući o „pravednoj tranziciji” u poljskoj stvarnosti, Džoana Flisovska iz Klimatske akcione mreže Evrope je istakla „da je neophodno da se razmotri pravedna tranzicija iz ugla radnika, ali se to isto tako mora sagledati iz perspektive onih koji pate od uticaj uglja na zdravlje.”

Izloženost stanovništva atmosferskim česticama. Izvor: Evropska agencija za okolinu, Izveštaj o kvalitetu vazduha u Evropi – 2018. godine. (Godišnji prosek PM u 2015. godini, belo polje: Nema dostupnih podataka
Zemlje / regioni koji nisu uključene u proces razmene podataka)

Podela između zapadnih delova Evrope i ostatka kontinenta može se videti iu smislu kvaliteta vazduha, tweetovao je Julian Popov, saradnik Evropske fondacije za klimu i bivši ministar za životnu sredinu Bugarske. Podaci o kvalitetu vazduha iz Evropske agencije za okolinu pokazuju da su oni koji žive u Istočnoj Evropi i na Balkanu izloženi višim nivoima atmosferskih čestica. Ove mikroskopske čestice (tzv. PM10 i PM2.5) izazivaju respiratorne i kardiovaskularne bolesti i povezane su sa prevremenom smrću. Njihov glavni izvor je sagorevanje uglja i drva, čađi od nepotpunog sagorevanja u dizelskim motorima, ili spaljivanje otpada.

Borislav Sandov, kopredsednik bugarskih Zelenih. Fotografija: BlueLink.info.

Smanjenje upotrebe uglja nije samo jedna od najisplativijih metoda za postizanje smanjenja emisija gasova staklene bašte — ona takođe pruža značajne prednosti u pogledu kvaliteta vazduha, zdravlja i energetske bezbednosti. Već postoje predlozi za strategiju izbacivanja uglja za EU i planove obnove bivših regija uglja.

„U Bugarskoj su glavne regije uglja na vrlo dobrom strateškom položaju iz perspektive međunarodnih trgovinskih linija. Oni se nalaze na evropskim koridorima, blizu su [termalnih] kupatila i velikih gradova sa dobrim potencijalom za ekonomsku diversifikaciju, tako da nisu izolovani”, izjavio je Borislav Sandov, kopredsednik bugarske stranke Zelenih.

„Postoji mnogo alternativa, ekonomskih i socijalnih, za pravednu tranziciju koja bi mogla dovesti do ekonomskog rasta i prosperiteta za stanovništvo, umesto da samo gube posao ili odlaze”, dodao je Sandov.

Predstavnici civilnog sektora koji su na Samitu o klimi razgovarali o „pravednoj tranziciji” složili su se da je to pitanje dobrog upravljanja i edukacije, informisanja ljudi.

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.